Hej vi, sa sterilnim životima, ubeđeni da postavljate standarde, formirate kriterijume i od sebe pravite komisije i sudite drugačijima, možda i boljima od vas.
Vi kojima je svaki odnos samo sklop dobrih okolnosti i usklađenih interesa. Bez tuge da oplemeni, bez besa da podstakne, bez sreće da izmami suze, bez žrtve i odricanja. Bez nota… Bez mašte i beskonačno dugih razgovora. Bez da ikad zbog nekog zadrhtite…Bez strepnje.
Vi koji nemate pesmu uz koju zaplačete… Nemate ništa.
Žalim vaše atrofične duhove osuđene da nikad ne pruže otpor bilo čemu.
Ja umetnost dišem. A vi samo trošite konzum kartu za ovaj život.
Ponosna sam na svaki svoj prevaziđeni problem, svaki greh mi je sladak, sve nesrećne ljubavi uspomena, a svaki uspeh – razlog za slavlje.
