Usvajanje Rezolucije o Srebrenici u Generalnoj skupštini UN ugrozilo bi dugotrajni, posleratni proces zaceljenja u Bosni i Hercegovini (BiH) i izazvalo unutrašnje sukobe, navedeno je u 31. izveštaju Vlade Republike Srpske (RS) dostavljenom Savetu bezbednosti UN.
„Usvajanje rezolucije značilo bi nagrađivanje nedisciplinovanog ambasadora BiH pri UN (Zlatka Lagumdžije) za nepoštovanje Ustava, lažno iznošenje stavova BiH i doprinos daljem uništavanju ustavnog poretka BiH“, navedeno je u izveštaju.
Vlada RS je naglasila da je za RS krajnje neprihvatljivo pokretanje ovakve „antisrpske rezolucije u Generalnoj skupštini UN, koja ima destabilizujuća nastojanje da delegitimiše i verovatno ukine RS“.
U izveštaju se naglašava da Predsedništvo BiH nikada nikome nije dalo dozvolu da se zalaže za tu Rezoluciju o Srebrenici, dodavši da je Predsedništvo jedino nadležno za vođenje spoljne politike BiH.
U dokumentu se napominje da su sponzori rezolucije Nemačka i Ruanda, a da su im se priključile SAD, „nadajući se da će im rezolucija pomoći da nastave da delegitimišu i slabe RS“.
U izveštaju se navodi da je ubistvo nenaoružanih, vojno sposobnih muškaraca u Srebrenici pre skoro 29 godina „nesumnjivo bilo stravičan ratni zločin, te da je RS uvek podržavala energično procesuiranje i kažnjavanje odgovornih za taj zločin“, ali da „veliki deo stanovništva BiH i mnogi stručnjaci ocenjuju da zločin u Srebrenici ne odgovara definiciji genocida“.
Iz Vlade RS su ocenili da će rezolucija biti „jednostran i izrazito antisrpski dokument, koji ne priznaje da su sva tri konstitutivna naroda u BiH – srpski, hrvatski i bošnjački – pretrpela užasna stradanja usled ratnih zločina“.
„Rezolucija je sačinjena tako da prikaže da su bošnjačke žrtve u Srebrenici jedine žrtve rata čiji su životi važni, a zločin u Srebrenici 1995. godine usledio je nakon etničkog čišćenja te regije od muslimanske bošnjačke vojske, u kojem su na stotine srpske dece, žena i staraca namerno mučene i ubijene“, ističe se u izveštaju.
Napominje se da se tom rezolucijom poziva na obeležavanje Međunarodnog dana sećanja na srebreničke bošnjačke žrtve, ali se ne nudi sećanje na mnoge druge žrtve rata na tom području tokom 20. veka, na primer, kako su naveli, više od 700.000 uglavnom Srba, Jevreja i Roma koji su ubijeni u hrvatskom logoru Jasenovac, tokom Drugog svetskog rata.