Neocenjiv je značaj Šešelja za današnu političku scenu u Srbiji. Organizacioni oblik partije, koji je on postavio, i danas je dominantan na političkoj sceni. Vučić i danas eksploatiše Šešeljevo nasleđe i dograđuje ga.
1. Bez najniižih slojeva stanovništva se ne može dobiti na izborima. To znači uvažiti „u se, na se, i poda se“ potrebe tog dela stanovništva. Ko vlada mozgovima glupih, vlada političkim sistemom.
2. Partija je preduzeće, u pravilu porodično, koje nije tu da nešto promeni u politici, već da nađe svoje mesto u postojećoj podeli karata.
3. Iznajmljivanje centrima moći je ekonomski osnov postojanja partije.
4. Partija ideološke priče prosipa medju nišče, ali unutar same strukture, nikakve ideologije nema, osim prihodovanja.
5. Interpersonalne veze u partiji su labave i prijateljstva su isključena. Postoje samo interesne veze.
6. Iščezavanje čak i sećanja da je politika javna delatnost i njen potpuni prelazak u privatnu sferu. Nulta briga za državu i narod.
7. Propaganda mora da bude agresivna i uspešna, a ne inteligentna.
8. Pristalice su tu da budu trošene.
9. Sva dobra države i naroda postaju privatna svojina privatnog preduzeća-partije.
10. Koliko god da lažeš, ne možeš da pogrešiš ako preteraš.
Printscreen TV Pink
Opoziicija, koliko god da je bedna, a bedna je zato što od nje stranci traže da to bude, ima konstrukcionu grešku koju ne može da reši – obraća se boljim slojevima stanovništa, koji ne mogu da donesu prevagu na izborima.
Drugo: prilično su gadljivi na demodirane oblike političke borbe, kao što su stalni obilasci gradova i sela i prljanje lakovanih cipelica.
Šešelj jednako prezire narod kao i Jeremić, recimo, ali je prešao milione kilometara govoreći u svakom drugom selu u Srbiji.
Taj kapital, te milione kilometara, danas eksploatiše Vučić, jer se u osnovnim postavkama, kad se odbije malo modernija retorika, SNS ni malo ne razlikuje od SRS.
