Naučna savetnica Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Dragana Đorđević izjavila je povodom zahteva za povlačenje naučnog rada o štetnosti kopanja litijuma u Srbiji, objavljenog u naučnom časopisu “Nature – Scientific Reports”, da ne mogu tek tako neki naučnici da traže da se članak povuče ili izmeni, već treba da dokažu šta je u tom radu netačno i na koji način.
Članak je objavljen 24. jula, a potpisali su ga Dragana Đorđević, Jovan M. Tadić, Branimir Grgur, Ratko Ristić, Sanja Sakan, Jelena Jelena Brezjanović, Vladimir Stevanović i Bogdan Šolaja.
Glavni naučnik Rio Tinta Najdžel Stjuard i troje profesora Beogradskog univerziteta koji su učestvovali u izradi preliminarnih studija te kompanije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta “Jadar”, tražili su od međunarodnog stručnog časopisa “Nature – Scientific Reports” povlačenje članka “Uticaj istraživačkih aktivnosti potencijalnog rudnika litijuma na životnu sredinu u zapadnoj Srbiji”, zbog, kako smatraju, “velikog broja nedostataka, manipulacije činjenicama na osnovu koje su autori rada izvukli pogrešne i naučno neutemeljene zaključke”.
Đorđević je za Nova.rs kazala o tome: “Njihovi stavovi će ići na recenziju, a mi ćemo potom na njih odmah odgovoriti, pa će časopis doneti odluku. Ne mogu oni tek tako da traže da se članak povuče ili izmeni, moraju prethodno časopisu da dokažu šta je netačno u našem radu i na koji način”.
“Sve ovo što se priča unutar Srbije o kopanju litijuma, ostaje u Srbiji. Međutim, ovaj rad je iznenadio i izašao na globalnom nivou. Sada ga čita globalna inteligencija i za njih je to problem”, kazala je Đorđević i naglasila da postoje procedure koje se moraju poštovati.
Profesor Ratko Ristić, jedan od autora naučnog rada, ocenio je da je najvažnije utvrditi stručnost onih koji su pisali članak i onih koji sad šalju dopise i podnose zahteve za povlačenje teksta u naučnom časopisu.
“Bilo bi dobro da se utvrdi koje su naučne reference Najdžela Stjuarda u odnosu na pisce rada. Svi potpisnici dopisa rade za Rio Tinto i sasvim je logično i prirodno da brane interes kompanije, a mi koji smo pisali članak, nemamo nikakve veze sa ovom korporacijom. Između nas postoji jedna nepremostiva moralna razlika, a bilo bi vrlo zanimljivo utvrditi i stručnu razliku”, kazao je Ristić za Novu.
Naveo je da ga ne bi iznenadilo da Rio Tinto pokuša da izvrši pritisak na uredništvo časopisa.
“Kao druga najveća rudarska korporacija u svetu, Rio Tinto ima određene korupcionaške afere po kojima su poznati. Ne bi me uopšte iznenadilo da pokušaju da izvrše pritisak na uredništvo časopisa, a možda i obezbede nepristojnu ponudu koja se ne odbija, u vidu neverovatne donacije. Ipak, očekujem da jedan takav naučni časopis ima snage da očuva svoj stručni i naučni integritet, uprkos svemu”, kazao je Ristić.