Srbine, ako nisi čovek svojoj ženi, ako nisi otac svojoj kćeri, ako nisi đed svojoj unuci šta si onda Srbine, nesrećo?!
Sveti Pavle napisa „žena da sluša svog čoveka a čovek da voli i brani svoju ženu“. Ni kraće misli ni razumnije, a kako i ne bi kad Sveti Pavle bi jedan od najpametnijih ljudi svog vremena. Zato Srbine, da te Bog ne ubije, što ne braniš svoju žensku čeljad kad ti je to najvažnija obaveza?
Uvod, kao i svaki samo za nas Srbe bolniji i sramotniji od svih drugih. Uporediću vreme sa početka dvadesetog veka, tačnije oko 1905. godine i današnje, svevremensko. Početak dvadesetog veka je zatekao Srbiju kao i svaki drugi vek, u velikoj nevolji tako da, uvek, možemo da kažemo: nikad nije bilo gore. Ali pre jednog, i malo više, veka Srbija je imala Tankosića Voju. Tada, u to najgore vreme (to najgore smo već definisali) na Kosovu i Metohiji i Staroj Srbiji iliti južnoj srpskoj oblasti, a današnjoj kukavnoj Severnoj Makedoniji, Turci i Arbanasi tj. Šiptari, činiše velika zverstva i silovanja pogotovu prema Srpkinjama u tolikom obimu da je srpska vojna komanda morala na Kosovo i Metohiju i Staru Srbiju poslati majora i četničkog Vojvodu Tankosića Voju sa svojim komitama-četnicima da reši taj problem. I rešio je Voja taj problem, ali kako? Izdao je naredbu: „Da će sve muške glave u porodici biti javno batinane, ukoliko dozvole da im žensku decu siluju.“ Ne bi Voja bio Voja da to nije i javno demonstrirao nad nekim, naravno srpskim, „muškim“ glavama koje ni prstom nisu mrdnule, dok su im Turci i Šiptari obeščašćavali žene, majke, kćeri i unuke. Šta je zlikovcima Turcima i Šiptarima radio da ne pričam.
Šta se danas događa na Kosovu i Metohiji, ne samo da znamo već i svojim očima gledamo, i što će nam te oči, kad nam samo na sramotu služe. Sve u ime nekakvog mira, koji mogu protumačiti samo kao održavanje idealnih radnih uslova za Šiptare dok ubijaju, zatvaraju, proteruju, pale i siluju Srbe i Srpkinje. Danas su na Kosovu i Metohiji, ulogu muških glava preuzeli nekakvi „zaštitnici“ srpskih interesa ili nekakve „srpske“ liste, na čelu sa Oleksandrom Vučićem, kojem kad saopštite koliko su Srba pretukli ili opljačkali ili koliko su kuća popalili, on k’o da nije normalan, priča da će, bez obzira na sve, sačuvati mir i da će Srbi ostati na Kosovu, samo ne reče u kom svojstvu. Ipak je danas gore nego ikad, ako ni zbog čega drugog a ono što nemamo Tankosića Voju, a da li će se pojaviti?
Printscreen TV Pink
I još da se prisetimo, tada, te 1905. godine, ni Kosovo i Metohija ni Stara Srbija nisu bile u sastavu Srbije, a srpska vrhovna komanda je, IPAK, intervenisala i na Kosovo i Metohiju i Staru Srbiju poslala regularnu vojsku i najboljeg i verovatno jednog od najvećih srpskih junaka ikada, majora i četničkog Vojvodu Tankosića Voju. Valjda se sad dosećate na šta ciljam. Danas, Kosovo i Metohija su sastavni deo Srbije, imamo i rezoluciju i vojsku i avione i helikoptere, nemačke i amerikanske i francuske „prijatelje“ ali, i što je najvažnije i nažalost, imamo i vrhovnog komandanta koga bi nam poželeo svaki dušmanin. „Imamo“ i patrijarha, da, onog što se odreče srpskih svetinja u Staroj Srbiji i što priprema teren da to isto uradi i na Kosovu i Metohiji, da, patrijarha kojeg ćete svugde videti osim na radnom mestu u Pećkoj patrijaršiji. Samo nemamo Tankosića Voju.
Poenta cele ove priče nije koliko nas ima već da se mi Srbi ne možemo dozvati ni pameti ni dužnosti, dok nam neke muške glave ne prođu tretman Tankosića Voje, svakako na javnom mestu.
Kad je u pitanju Tankosić Vojo, moram još izneti nekoliko zanimljivih događaja iz Vojine karijere. I slušao sam i čitao da je Nikolu Pašića cimao za bradu jer je isti bio lopuža, a i sin mu nije bio ništa bolji. Da je ono đubre iz Gordog Albiona Vinstona Čerčila išamarao u Beogradu u kafani Grčka kraljica, jer taj ološ, dok je bio novinarsko đubre, pisao sve najgore o Srbima. Znam da će autošovinisti i anglofili reći da to šamaranje ološa Čerčila ne može da se dokaže, samo što ne kažu da je izmišljeno. Kako da ne, nek oni dokažu da nije bilo tako. Đubrad izdajnička, svaku srpsku pobedu bi da obezvrede, a sa srpskim predanjem prave sprdnju. Ali da znate srpsko predanje je tačnije od svih arhiva i Nemaca i Gordog Albiona i Turaka i…, zajedno.
Da nije bilo Tankosića Voje ne bi smo imali ni najveću, ne samo našu, već svetsku heroinu Milunku Savić, naime lično se zauzeo kod Vojvode Putnika da je primi u srpsku vojsku. O Tankosić Voji se može pisati unedogled, iako je poživeo samo 35 godina, ali neki drugi put. Za današnju priču smatram da je dovoljno, naročito za onoga koji još ima trunku pameti i rodoljublja. Dogorilo braćo Srbi i sestre Srpkinje do nokata, prevršila dara meru, prodadosmo veru za večeru…
Treba li još? Skoro da zaboravih, i Oleksandra za cara imamo.
Ilustracija
O „muškim“ glavama u ostatku Srbije a koje ćute ko zalivene dok im Oleksandrovi pajtosi maltretiraju žensku čeljad na radnim mestima u prosveti, zdravstvu, upravi, ma svugde, takođe drugi put i detaljnije.
