Međunarodni monetarni fond (MMF) će sledeće nedelje poslati delegaciju u Moskvu da pregleda rusku ekonomiju po prvi put od invazije na Ukrajinu, što je potez koji je izazvao gnev i užas u evropskim prestonicama, piše britanski Gardijan (The Guardian).
Zvaničnici te organizacije sa sedištem u Vašingtonu otputovaće u rusku prestonicu i sastati se sa “zainteresovanim stranama” pre nego što objave procenu ekonomije i daju preporuke o tome kako bi Kremlj mogao da poboljša svoje ekonomsko upravljanje i da se pozabavi pitanjima kao što je klimatska kriza.
MMF je rekao da je “zajednička obaveza” da se izvrši revizija člana četiri, zemlje članice i da je proces obustavljen samo zbog nestabilnosti ekonomskih podataka.
Situacija u Rusiji je sada bila “sređenija”.
Danas je devet evropskih zemalja protestovalo protiv planova MMF-a, rekavši da bi to naštetilo reputaciji fonda sa sedištem u Vašingtonu da nastavi dijalog sa zemljom koja je izvršila invaziju na drugu državu.
Nakon invazije Moskve na Ukrajinu u februaru 2022, MMF je prekinuo svoje godišnje konsultacije sa Rusijom.
“Želeli bismo da izrazimo svoje snažno nezadovoljstvo takvim planovima MMF-a”, naveli su ministri finansija Litvanije, Letonije, Estonije, Finske, Švedske, Islanda, Danske, Norveške i Poljske u pismu generalnoj direktorki MMF-a Kristalini Georgievoj.
Georgieva prisustvuje sastanku ministara finansija EU i centralnih bankara u Budimpešti, gde će je pitati o planovima MMF-a, rekli su zvaničnici EU.
“Koje preporuke MMF želi da da Rusiji na kraju konsultacija? Kako bolje voditi ratnu ekonomiju?” rekao je agencji Rojters (Reuters) jedan visoki zvaničnik evrozone.
Tim Eš, ruski analitičar u istraživačkom centru za spoljne poslove Četam Haus (Chatham House), rekao je na blogu “Jasno je da se pregledi u članku četiri odnose na nadzor, oni se takođe odnose na davanje političkih saveta zemljama o tome gde greše i pokušaju da daju savete kao kako da poboljšaju svoje ekonomske rezultate”.
“Zvaničnici MMF-a će stoga neizbežno, prilikom odlaska u Moskvu, pomoći Rusiji da unapredi svoju ekonomiju i na taj način će se ostaviti otvorenim za optužbe da pomažu Rusiji u vođenju rata protiv Ukrajine” dodao je Eš.
Prema najnovijim podacima moskovske Federalne državne službe za statistiku, ruska ekonomija je u drugom kvartalu rasla 4 procenta godišnje.
Međutim, veliki deo ekspanzije je bio u proizvodnom sektoru, gde je fabrička proizvodnja sve više posvećena ratnim naporima.
Veruje se da je potrošnja građana pala za čak 10%, ali postoji malo pouzdanih podataka za procenu.
Ruska trgovina sa mnogim zemljama je takođe prikrivena da bi se izbegle sankcije, ometajući napore da se proceni koliko je inostranih prihoda Moskva akumulirala.
Robin Bruks, viši saradnik na Institutu Brukings (Brookins Institution) u Vašingtonu, rekao je: “Osnovni uslov za članstvo u MMF-u je transparentnost podataka, koju Rusija očigledno više ne zadovoljava na više frontova”.
“Rusija je prestala da objavljuje mnogo podataka i postavlja se pitanje da li su podaci koje nastavlja da objavljuje tačni”.
Bruks je rekao da će podatke o trgovini biti teško proceniti kada se veći deo ruske proizvodnje nafte šalje u inostranstvo “mračnim brodovima” kako bi se izbegle međunarodne sankcije.
On je dodao da Kremlj objavljuje trgovačke brojke koje pokazuju nizak prihod od nafte proizvedene na Uralu, iako je cena ruske nafte ostala “prilično povišena”.
To je značilo da će tekući račun, koji meri neto efekat trgovinskih i finansijskih tokova, prikriti veličinu ruskog ratnog sanduka.
“Rusija bi trebalo da bude suspendovana iz MMF-a dok postoje pitanja vezana za podatke”, rekao je on.
Analiza ekonomista Blumberga kaže da, iako su vladine subvencije pomogle domaćim preduzećima zbog sankcija koje su uvele SAD i EU, veće beneficije su podržale potrošnju domaćinstava, a rast će se verovatno usporiti tokom ostatka godine.
Portparolka MMF-a je u četvrtak na brifingu za štampu u Vašingtonu rekla “MMF i sve naše zemlje članice imaju zajedničku obavezu da sprovedu konsultacije prema članu četiri”.
“To je u našim članovima sporazuma. U stvari, u slučaju Rusije, od invazije na Ukrajinu 2022. godine, ekonomska situacija je bila izuzetno nesređena, što je otežavalo učvršćivanje konsultacija po članu četiri, posebno kada se razmišlja o izgledima i političkim okvirima kako za blisku tako i za srednju saradnju”.
“Sada kada je ekonomska situacija sređena, konsultacije sa Rusijom po članu četiri se nastavljaju, kao što sam rekla na početku, u skladu sa obavezama i fonda i zemlje članice”.