Srpsko okretanje ka Sjedinjenim američkim državama je već nepovratano. Javno odbijanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića da prihvati poziv predsednika Rusije Vladimira Putina na samit BRIKS-a u Kazanju dobilo je svoj logičan nastavak. Srbija i SAD potpisale su „strateški energetski sporazum“ koji će Srbiju otrgnuti od Rusije i učiniti je siromašnom i potpuno pod kontrolom Amerikanaca, piše Igor Pšeničnikov za ruski Carigrad TV.
Nedavno su u Vašingtonu Srbija i Sjedinjene Države potpisale tajni „Sporazum o strateškoj saradnji u oblasti energetike“. Tajna – jer se tekst dokumenta čuva u tajnosti. Bar dok ne stigne u Skupštinu Srbije na ratifikaciju.
Ali, ovo je javna tajna. Ministar spoljnih poslova Marko Đurić, koji je potpisao sporazum u ime Srbije, rekao je da su „američki partneri zainteresovani da Srbija što više diversifikuje svoje gasne linije“. On je rekao da će „energetski sporazum sa SAD smanjiti zavisnost Srbije od fosilnih goriva”, odnosno od ruskog gasa. Ovo partnerstvo, rekao je on, „ne radi se samo o energetici, već o jačanju naših odnosa sa Sjedinjenim Državama, našim nepokolebljivim saveznikom“.
Printscreen NSPM
Sigurnost koga?
Pomoćnik američkog državnog sekretara za energetiku Džefri Pajat rekao je da je ova diverzifikacija snabdevanja Srbije energijom „ključ za bezbednost“.
Marko Đurić mu ponavlja:
Imam puno uverenje da će ovi napori diverzifikovati naš energetski miks, efektivno doprinoseći dugoročnoj energetskoj bezbednosti Srbije.
Drugim rečima, srpski ministar spoljnih poslova nagoveštava da Srbija nije bezbedna kada dobija ruski prirodni gas. Ili će Rusi sami isključiti gas, ili će neko narediti ili je već naredio Srbima da ne koriste „politički nekorektan“ ruski gasovodni tok.
Istovremeno, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i drugi najviši srpski zvaničnici neprestano se zaklinju na večno prijateljstvo sa Rusijom. Ako je verovati potpredsedniku Vlade Srbije Aleksandru Vulinu, koji je 13. septembra dao intervju Prvom kanalu, onda je najbolji prijatelj Srbije za sva vremena Rusija.
Potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin daje sladak intervju Prvom kanalu., Printscreen Prvi kanal
Jasno kao dan
Međutim, činjenice govore suprotno. Zvanični Beograd je napravio svoj strateški izbor. I ovaj izbor nije u korist Rusije, već u korist SAD i celog kolektivnog Zapada. Istovremeno, formalna retorika zvaničnih vlasti Srbije ostaje proruska, a realna politika je potpuno proamerička.
Kada Amerikanci govore o „bezbednosti” u vezi sa „strateškim energetskim sporazumom” između SAD i Srbije, na šta misle?
Ovde se ne radi o bezbednosti same Amerike, već o bezbednosti američkih interesa na teritoriji Srbije. <…> Sve to znači smanjenje uvoza gasa iz Rusije kako bi se smanjio ukupan nivo naših dobrih odnosa sa Rusijom, – piše Igor Pšeničnikov.
Rekli bismo da je reč o potpunom odvajanju Srbije od Rusije u svim oblastima, pa i ekonomskim. Danas smo svedoci agresivnog potvrđivanja interesa SAD na Balkanu, koje traje već nekoliko godina i decenija.
Srbija je ostala poslednje ostrvo formalne nezavisnosti od SAD na Zapadnom Balkanu. Sada ovo formalno nezavisno ostrvo više ne postoji. Srpska nezavisna štampa piše da su SAD sada prema Srbiji postupale na isti način kao i prema Nemačkoj kada su digle u vazduh dva niza gasovoda Severni tok. Ovo je „diverzifikacija“ na američki način.
Samo u Nemačkoj su SAD koristile sabotažu, a u odnosu na Srbiju bio je dovoljan potpis ministra spoljnih poslova Marka Đurića, piše Pšeničnikov.
Kako je novac?
Konkretni parametri „energetske saradnje“ Srbije i SAD još nisu poznati široj javnosti. Međutim, srpska štampa, pozivajući se na američke izvore, piše da se Srbija već obavezala na kupovinu 400 miliona kubnih metara američkog tečnog prirodnog gasa godišnje, koji se sada iz SAD isporučuje u države regiona preko terminala grčke luke Aleksandropolis.
Poznato je da je cena tečnog prirodnog gasa koji se u Evropu isporučuje iz SAD 4-5 puta veća od cene cevovodnog gasa iz Rusije. Uprkos tome, nakon početka SVO u Ukrajini, Evropska unija je povećala kupovinu LNG-a i naglo smanjila isporuke ruskog gasa.
Prema Međunarodnoj agenciji za energetiku, EU je već u junu 2022. prvi put uvezla više LNG iz SAD nego gasa iz Rusije. Trenutno američke kompanije isporučuju 70% svog LNG izvoza u Evropu. Ulaskom Srbije u prevarene evropske države, Amerikanci će povećati svoje profite.
Tiho samoubistvo
A sada – najzanimljiviji deo. Ovaj „strateški energetski sporazum“ između Srbije i SAD pomenuti Džefri Pajat opisuje kao „prazno platno na kome možete da slikate kako želite“. Drugim rečima, reč je o svojevrsnom okvirnom dokumentu koji jednostavno strateški obavezuje Srbiju da kupuje američki LNG i odustane od jeftinog ruskog gasa. A obim zaliha i njihova cena zavisiće od samovolje Amerikanaca. Ovo je prigušen hitac koji je Srbija ispalila sebi pravo u glavu.
Srbiji nije bio dovoljan primer Nemačke i drugih ekonomskih lokomotiva Evrope, čije se privrede guše od previsokih cena američkih energenata i nedostatka ruskog gasa. Sada je zvanični Beograd odlučio da sprovede ovaj eksperiment na sopstvenom stanovništvu i sopstvenoj ekonomiji.
Srbija će biti kao Nemačka: jeftini ruski gas u dovoljnim količinama zamenjivaće skupim američkim tečnim gasom u nedovoljnim količinama. Ne treba vam diploma iz ekonomije da biste razumeli šta ovaj poslovni model radi,komentarišu srpski analitičari s gorkom ironijom.
Neočekivan kraj
U međuvremenu, „strateški energetski sporazum“ sa SAD samo je početak čerupanja Srbije do gole kože.
Ovo je prvi u nizu strateških sporazuma Srbije i SAD, rekao je Marko Đurić u Vašingtonu.
S tim u vezi, američki mediji ukazuju da „Srbija i SAD još nisu potpisale nikakve sporazume o strateškoj saradnji i nemaju sporazum o strateškom partnerstvu“. Srbija ima takve sporazume sa Rusijom i Kinom. Istovremeno, Srbija je sa Pekingom otišla još dalje i potpisala sporazum o „sveobuhvatnom strateškom partnerstvu“. Da li treba da čekamo dogovor Srbije i SAD o „strateškom partnerstvu“?
Vreme je da damo citat koji sveobuhvatno karakteriše aktuelnu politiku srpskih vlasti.
Postojanje ili odsustvo strateškog partnerstva trebalo bi da bude sasvim prirodan fenomen. Sve ostalo predstavlja neprirodni blud i nasilje nad zdravim razumom i teritorijalnim integritetom zemlje, piše Igor Pšeničnikov.
Nema šta da se doda.
Ko je kriv?
Da li je Rusija kriva za ovu situaciju?
Više je kriva nego Srbi. Decenijama nismo bili u stanju da ponudimo bilo šta ozbiljno našem najodanijem savezniku, spremnom da se žrtvuje za nas. Mi smo predali Jugoslaviju devedesetih godina. Pristali smo na sramne Dejtonske sporazume, koji su stvorili veštački entitet Bosne i Hercegovine, a srpski narod se podelio. Izdali smo Srbiju 1999. godine kada ju je bombardovao NATO. Blejimo sada kao ovce, ne pokazujući da smo spremni da zaista, a ne samo rečima – sa govornice UN – branimo integritet Srbije i njen suverenitet nad Kosovom. Ako se ovako ponašamo, ostaćemo sami. I nikakav BRIKS nam neće pomoći.
