Nacionalna čitanka za prvi i drugi razred osnovne škole – „Riznica“ poslužiće da se đaci upoznaju sa tradicionalnim nasleđem svog naroda, njegovom kulturom i istorijom. U njoj su obuhvaćeni sadržaji iz četiri predmeta: srpskog jezika, sveta oko nas, likovne i muzičke kulture.
Čitanka je obavezno nastavno sredstvo, biće uskoro distribuirana svim školama, za đake je besplatna i sadržaj se neće ispitivati za ocenu.
Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović je podsetila da je inicijativa za izradu nacionalnih udžbenika potekla od predsednika Srbije Aleksandra Vučića, da je nakon toga izmenjen Zakon o udžbenicima, pa raspisani javni pozivi za autora i recezenta. Realizacija je poverena državnom Zavodu za udžbenike, a Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja je spremio materijal za nastavnike u kojem je objašnjeno kako da nastavnici koriste čitanku u radu sa učenicima.
Kada prvačići i njihovi nešto stariji drugari otvore čitanku, sačekaće ih poruka autora – „Lepa je zemlja Srbija“ i članak u kome se navodi po čemu je naša zemlja poznata, da ima slavnu prošlost, da su njoj rođeni i stvarali brojni pisci i drugi umetnici, naučnici i sportisti…
Nakon uvoda slede dve strofe himne „Bože, pravde“, pesma „Volim“ Jove Jovanovića Zmaja, a posle toga štivo je podeljeno u pet poglavlja. Prvo poglavlje se zove „Ovo je priča o meni“ i u njemu se kroz pesme Zmaja, Dušana Radovića, Dobrice Erića…govori o dečjem dobu i odrastanju, a ukazano je i na značaj porodice pa u čitanci ima i porodično stablo na kome su predstavljeni prabake, pradeke, bake i deke, roditelji i deca…
U ovom poglavlju ukazano je na poštovanje različitih vera i nacija i koliko je važno da se međusobno razumemo i poštujemo. Deca se upućuju i na značaj i pripadnost domovini i zavičaju, a ljubav prema kući je prikazana kroz pesmu „Ježeva kućica“ Branka Ćopića.
Sledi poglavlje „Ponosim se svojim jezikom i pismom“ gde đaci dodatno uveče ko je bio Vuk Stefanović Karadžić, šta je azbuka, a nešto više o ćirilici mogu saznati kroz priču Branka Ćopića „Kako sam naučio ćirilicu“. U ovom odeljku uče se i o negovanju srpskog jezika, kroz pesme Desanke Maksimović, Dušana Radovića, Grigora Viteza, Branka Stevanovića…
U trećem poglavlju „Kako raste znanje“, đaci se upoznaju sa velikim prosvetiteljima, vladarima, naučnicima, dobrotvorima. Tako oni dodatno uče o Svetom Savi, Dositeju Obradoviću u basnama koje je objavio. U ovom delu mališani saznaju i ko je bio Nikola Tesla, u čemu je značaj njegovog dela, gde je rođen, i gde je živeo i stvarao.
Možda je i najzanimljivije poglavlje „Kako raste kultura“, u kojem je prikazana narodna nošnja iz Šumadije, pa tako đaci saznaju da se ona sastoji od marame, vezenog jeleka, suknje, kecelje, opanaka…Prikazano je kako izgleda razboj, objašnjeno je šta je tkanje, ali i pokazan pirotska šara na ćilimu i kosovski vez.
Nisu zaboravljeni i tradicionalni srpski instrumenti gusle i frula, narodna pesma i narodno kolo, gde su kao najpoznatija kola navedeni moravac i užičko.
Mladim naraštajima prikazano je da su se deca nekad igrala „ćorave bake“, pevala „Kolariću, Paniću“, a značajan prostor posvećen je verskim praznicima i običajima – Božiću, položajniku, Vaskrsu… Nisu zanemareni ni jevrejski praznik Pasha i muslimanski Bajram. U ovom deli čitanke pominju se i srpske slikarke Katarina Ivanović i Nadežda Petrović, zatim Mokranjac, a prikazani su i muzeji – čuvari kulture, Narodni muzej, Muzej Vuka i Dositeja, Muzej u Vranju, Galerija Matice srpske. Zatim spomenici kulture – Spomenik kosovskim junacima u Kruševcu i pomenik neznanom junaku na Avali.
U poslednjem poglavlju „Srbija u mom srcu“, predstavljeni su simboli: himna, grb i zastava, navedeno je da je Dan državnosti 15. februar, detaljnije je predstavljena i prestonica Beograd, a na kraju čitanke je posvećena biljnom i životinjskom svetu kojim je bogata Srbija. Sva ova poglavlja bogata su ilustrovana i na taj način približena uzrastu dece, pišu Novosti.
Da je u čitanci zastupljeno povezivanje više predmeta, napomenula je i ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović koja je navela da sadržaj predstavlja tradicionalne vrednosti koje nas čini boljim, daju nam nova saznanja i razvijaju ljubav prema otadžbini.
Iako je dobijaju besplatno, đaci čitanku neće vraćati na kraju godine, a ministarka im je poručila da je zadrže u svojoj biblioteci i ne poklanjaju, jer, kako reče – poklon se ne poklanja.
Čitanka za prvake i drugake je prva koja je objavljena, a u planu su tri – za đake trećeg i četvrtog razreda, za starije razrede osnovne škole i za srednjoškolce, a kako je najavila ministarka i oni će dobiti tokom ove godine.
Direktor Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja Zlatko Grušanović poručio je da nastavnici nemaju potrebe da se plaše da će im čitanka biti poseban teret s obzirom na to da se oni godinama uče međupredmetnom pristupu, a takvi bi trebali da budu i svi ostali udžbenici.