Da li bi objave i komentari na društvenim mrežama uskoro mogli da se tretiraju kao remećenje javnog reda i mira? Upravo na to skreće pažnju organizacija Partneri Srbija u analizi predloženih izmena zakona o javnom redu i miru, kojim bi se pojedini prekršaji proširili na digitalni prostor. Dok država tvrdi da je cilj zaštita građana od nasilja i uznemiravanja na mrežama, stručnjaci upozoravaju da su formulacije preširoke i da bi mogle da otvore prostor za selektivno kažnjavanje, cenzuru i dodatni pritisak na kritičke glasove, građane i novinare. Organizacija Partneri Srbija upozorava da bi predložene izmene Zakona o javnom redu i miru mogle da prošire pojedine prekršaje na digitalni prostor i otvore mogućnost za selektivno kažnjavanje, cenzuru i dodatni pritisak na kritičke glasove na društvenim mrežama.
Izvršna direktorka organizacije Ana Toskić gostujući u emisiji „3D” kaže da nacrt izmena nije zvanično objavljen, niti je o njemu pokrenuta javna rasprava.
„Mi smo u januaru saznali kroz medijske natpise da je zaštitnik građana pripremio nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom redu i miru, ali taj nacrt nikada nismo zvanično videli, niti je bio objavljen. Došli smo do njega putem novinarskih kontakata”, rekla je Toskić.
Ona je navela da ostaje nejasno zašto inicijativa dolazi upravo od institucije zaštitnika građana.
„Postavlja se osnovno pitanje zašto jedna takva inicijativa dolazi sada i zašto dolazi od jednog nezavisnog državnog organa koji u svom mandatu ima da štiti i unapređuje prava i slobode građana i da li ovakav predlog vodi ka tom cilju”, rekla je Toskić.
Govoreći o predloženim rešenjima, Toskić je ocenila da se „izjednačava režim u offline i online prostoru”, iako, kako kaže, digitalni prostor funkcioniše drugačije.
„Imate neke oblike prekršaja, kao što je neprimereno drsko ponašanje, koje ima svoju fizičku manifestaciju u javnom prostoru. Ako govorimo o online prostoru, postavlja se pitanje kako se ono manifestuje – da li pišemo velikim slovima i stavljamo veliki broj uzvičnika”, navela je ona.
Dodala je da u digitalnom prostoru postoje drugačiji mehanizmi zaštite korisnika, poput blokiranja i nepracenja naloga, što nije moguće na isti način u fizičkom prostoru.
Prema njenim rečima, problematična je i odredba koja bi teret dokazivanja prebacila na građane u slučajevima kada tvrde da neko drugi stoji iza objave sa njihovog naloga.
„Predloženo je da, ukoliko je neko napisao nešto sa vašeg naloga, a vi tvrdite da to niste bili vi, morate da dokažete ko jeste bio. To bi podrazumevalo da ta osoba da izjavu i overi je kod notara. U vremenu hakerskih napada i preuzimanja naloga očekuje se od građana da dokazuju svoju nevinost, što je suprotno osnovnim principima postupka”, rekla je Toskić.
„Preširoke i vrednosno neodređene formulacije“
Ona je upozorila i na, kako je rekla, „preširoke i vrednosno neodređene formulacije” poput „drskog ponašanja” ili ugrožavanja „javnog morala”.
NASTAVI SA ČITANJEM I POGLEDAJ VIDEO NA — insajder.net