Ako se ima na umu činjenica da se u našoj sredini alkoholom „zaliva” rođenje i krštenje deteta, rođendani, venčanja i porodične slave, ali i utakmice omiljenog kluba, svađe sa bračnim drugom i problemi sa porodicom, ne treba da čudi podatak da čak tri procenta šesnaestogodišnjih dečaka spada u kategoriju alkoholičara, odnosno svakog dana pije tri-četiri alkoholna pića, upozorava dr Ivica Mladenović, psihijatar i načelnik Klinike za bolesti zavisnosti Instituta za mentalno zdravlje.
Podsećajući da podaci Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” govore da je alkohol najzastupljenija psihoaktivna supstanca u Srbiji i da znake problematičnog pijenja pokazuje čak šest odsto odrasle populacije, on naglašava da alkohol predstavlja prvi uzrok smrti u adolescenciji. Mladi pod dejstvom alkohola česti su vinovnici saobraćajnih nesreća sa smrtnim ishodom, a konzumiranje pića sužava svest mlade osobe i kumuje brojnim rizičnim ponašanjima.
„U našem društvu postoji velika socijalna tolerancija alkohola, a penalni sistem u praksi ne funkcioniše. Mi još uvek ne znamo šta je epilog priče u kojoj je dvanaestoro dece otrovano alkoholom u jednom poznatom beogradskom noćnom klubu, uprkos činjenici što je strogo zabranjena prodaja alkohola maloletnicima. Otvaranju Dnevne bolnice za mlade zavisnike na Institutu za mentalno zdravlje, u kojoj se leče mladi od 12 do 18 godina, kumovala je upravo činjenica da imamo dvanaestogodišnje pacijente sa razvijenom zavisnošću od alkohola i droga, a najveći broj njih ima između 15 i 16 godina”, ističe naš sagovornik i dodaje da za 25 godina bogate kliničke prakse nije imao slučaj da se mlada osoba izleči bez podrške porodice, a procenti izlečenja kreću se iznad 60 odsto.
Dr Ivica Mladenović objašnjava da se u centru bolesti zavisnosti nalazi problem strukture ličnosti – adolescentska ličnost je bez snažnog ega, granica i ideja „ko sam ja”, zbog čega mladi žele da što pre obuku odelo odraslih i ponašaju se po uzoru na punoletne osobe. Alkohol se nalazi u svakom kućnom baru, a bensedin u (gotovo) svakoj maminoj torbi – oni su nadohvat ruke mladima koji gledaju roditelje kako uz pomoć pića i tableta „rešavaju” životne probleme, ne znajući da se mali problemi „uspešno” rešavaju većim. U ovom slučaju to može biti zavisnost od alkohola ili psihoaktivnih supstanci.
„Ako je marihuana nekada bila ’ulazna’ droga u svet zavisnosti od narkotika, danas su to amfetamini – sintetski kanabinoidi, odnosno veštački napravljeni molekuli koji su po strukturi slični marihuani, ali po dejstvu čak 300 do 400 puta jači od nje. Nažalost, veoma su jeftini i dostupni, pa su gotovo svi smrtni slučajevi mladih za koje čujete u medijima posledica uzimanja amfetamina. To ne znači da je marihuana izgubila na popularnosti, naprotiv. U svetu je toliko jak lobi koji zastupa legalizaciju marihuane da je u mnogim zemljama i legalizovana. Ono o čemu se ne govori jeste činjenica da je, pored amotivacionog sindroma koji je prisutan kod 95 odsto korisnika marihuane, marihuana često okidač ludila kod adolescenata, a mladići su pod deset puta većim rizikom da polude od marihuane od devojaka. A neko ko je sa šesnaest godina imao prvu psihotičnu epizodu, pod velikim je rizikom da postane naš pacijent”, upozorava naš sagovornik, koji dodaje da je naš problem sistemske prirode, jer nema dovoljno stručnjaka, ni zdravstvenih ustanova koje se bave zavisnicima. Kako ističe, cela Srbija leči se na Institutu za mentalno zdravlje i u Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj ulici u Beogradu, a nijedna zdravstvena ustanova u unutrašnjosti ne leči „nehemijske” odnosno zavisnosti od kocke, klađenja, interneta i video-igrica, iako broj ovih zavisnika raste zabrinjavajućom brzinom.
„Čak četiri odsto odrasle populacije u našoj zemlji ispunjava kriterijume za rizično kockanje, a između 44.000 i 97.000 osoba spada u kategoriju problematičnih ili rizičnih kockara. Naše procene govore da između 50.000 i 100.000 ljudi zahteva psihijatrijsku pomoć zbog kockanja, a u skici za portret kockara nalazi se osoba starosti od 25 do 34 godine, koja je zavisna od ruleta i klađenja. Na Klinici za bolesti zavisnosti Instituta za mentalno zdravlje u poslednjih 35 godina prisutan je trend smanjenja broja zavisnika od alkohola i izrazitog povećanja patoloških kockara. U poslednje dve decenije na klinici je lečeno 1.144 maloletnih pacijenata – 75 zbog patološkog kockanja, 169 zbog zavisnosti od alkohola i 900 zbog zavisnosti od droga. Međutim, metafora o vrhu ledenog brega važi i u ovom slučaju, jer sa razlogom strepimo da je broj zavisnika deset puta veći. Pre 35 godina najviše otvorenih zdravstvenih kartona bilo je zbog alkoholizma, danas su kockari drugi najbrojniji pacijenti”, kaže dr Ivica Mladenović.
Iako je kockanje i klađenje takođe zabranjeno maloletnicima, veliki broj mladih u našoj zemlji igra igre na sreću, a kada ulazak u kockarnice fizički nije moguć, oni zamole drugare koji izgledaju starije da im uplate tiket ili se klade preko interneta. Prema iskustvu stručnjaka koji rade sa mladima, zavisnost od kockanja i klađenja najčešće se javlja u ranoj i srednjoj adolescenciji – između 15. i 18. godine. Istraživanje Instituta za javno zdravlje pokazuje da se 15 odsto učenika prvog razreda srednjih škola kockalo za novac u prethodnih godinu dana, a 11 odsto preko interneta. Nažalost, i Evropsko istraživanje o upotrebi alkohola i psihoaktivnih supstanci među učenicima starim od 15 do 16 godina (ESPAD), koje u Srbiji takođe sprovodi Institut za javno zdravlje, pokazalo je da je u školskoj 2018/19. godini čak 8,6 odsto učenika probalo bilo koju drogu, a ekcesivno pijenje (više od pet pića u jednoj nedelji) konstatovano je kod 36 odsto šestnaestogodišnjaka, zaključuje naš sagovornik.