Samit Evropska unija-Zapadni Balkan biće održan će u sredu, 18. decembra na redovnom godišnjem sastanku na kraju kojeg će biti usvojena deklaracija a od lidera regiona se očekuje da se s njom usklade, preneo je Radio slobodna Evropa koji je imao uvid u nacrt deklaracije.
To će biti prvi samit kojim će predsedavati Antonio Košta (Costa), novoizabrani predsednik Evropskog saveta.
U deklaraciji će biti pomenuto da je proširenje geostrateško ulaganje u mir, sigurnost, stabilnost i prosperitet.
„Postoji nova dinamika u procesu proširenja. Ubrzanje procesa pristupanja, zasnovanog na pravičnoj i rigoroznoj uslovljenosti i principu sopstvenih zasluga, je u našem zajedničkom interesu“, kaže se između ostalog u nacrtu završne deklaracije koju će lideri usvojiti na kraju samita.
Pozdraviće se odlučnost partnera sa Zapadnog Balkana da poštuju i posvete se osnovnim evropskim vrednostima i principima, u skladu sa međunarodnim pravom i ponovo iskazanom posvećenošću primatu demokratije, osnovnim pravima i vrednostima i vladavini prava.
Vladavina prava, sloboda izražavanja, nezavisni i pluralistički mediji i snažna uloga civilnog društva su ključni za osiguranje funkcionalne demokratije, navodi se u nacrtu.
Tekst nacrta završne deklaracije će imati osvrt i na geopolitički kontekst. S tim u vezi će se poručiti da podrška Ukrajini ostaje jasan znak strateške orijentacije.
Pozvaće se sve zemlje Zapadnog Balkana da „ostvare brz i održiv napredak ka potpunom usklađivanju sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU“, uključujući sankcije, njihovo sprovođenje i sprečavanje zaobilaženja.
Lideri EU će pohvaliti one zemlje koje već to čine.
Regionalna saradnja će zauzeti važan deo zajedničke deklaracije gde će se podvući da su pomirenje, inkluzivna regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi, uključujući i sa zemljama članicama EU, sastavni deo procesa proširenja.
„Regionalni i bilateralni sporovi ukorenjeni u prošlosti predugo su sprečavali fokusiranje na budućnost. Sprovođenje bilateralnih sporazuma u dobroj veri i sa opipljivim rezultatima, uključujući Prespanski sporazum sa Grčkom i Ugovor o prijateljstvu, dobrosusedstvu i saradnji sa Bugarskom, ostaje ključno. Odsustvo normalizacije odnosa Prištine i Beograda koči oba partnera“, navodi se u nacrtu deklaracije.
Poseban poziv će biti upućen Beogradu i Prištini da primene, bez odlaganja, sve sporazume postignute u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa uključujući i Sporazum o putu normalizacije.