Dok se Srbijom vijore zastave takozvane Republike Kosovo a Vučićeva uzdanica i nada Donald Tramp joj uvodi carine i time je svrstava uz važne mu zemlje kao što su Laos, Madagaskar i Mjanmar, isti taj Vučić, predsednik Srbije, nalazi se pozvanim da se bavi revizijom istorije i umanjuje ulogu Crvene armije u oslobađanju Jugoslavije od fašizma.
Tako je ta nesreća, koja je predsednik Srbije, podmuklo i kukavički pokušala da se uklopi u agendu gospodara sa zapada, po kojoj treba vređati, nipodaštavati i gaziti sve što je Rusija, sve što je njena herojska istorija, pa i sve što je Putin.
Nesreća je bez stida i srama izjavila u intervjuu jednom blogeru:
„Srbija se sama oslobodila od fašizma, SSSR je pružio samo ograničenu pomoć“.
General u penziji, nekadašnji načelnik informativno-analitičkog odseka Spoljne obaveštajne službe Rusije (SVR) i doktor istorijskih nauka Leonid Rešetnjikov, reagovao je na reči predsednika Srbije:
Ograničena pomoć bila je u vidu preko 650 hiljada sovjetskih vojnika koji su prošli veliki petodnevni marš kroz Bugarsku i stigli do granice sa Jugoslavijom do 11. septembra 1944. godine, je sjajno isplanirana operacija maršala F. Tolbuhina za oslobađanje Beograda i većeg dela same Srbije, to je poraz 160000 pripadnika nemačkih trupa i 15000 pripadnika odreda srpskih kolaboracionista, hitlerove marionete Nedića, to su snažni udari sovjetskih tenkovskih i mehanizovanih korpusa koji su rešili ishod tronedeljne bitke, to su podvizi naših vojnika i oficira tokom žestokog juriša na Beograd, to je skoro 19 hiljada poginulih i ranjenih sovjetskih vojnika tokom Beogradske operacije, koja je završena do 20. oktobra 1944. godine, oslobađanjem jugoslovenske prestonice i teritorije Srbije. Titovi partizani, do tada konsolidovani u Jugoslovensku narodnooslobodilačku armiju, bili su jedinice naoružane gotovo isključivo lakim naoružanjem, koje su delovale širom zemlje, ali koncentrisane uglavnom u planinskim predelima današnje Republike Srpske u BiH.
I pored prilično značajnog broja i herojstva boraca, oni nisu bili u stanju da samostalno reše probleme nanošenja značajnijih udaraca nacističkim trupama, a još više da oslobode nijedno veće naselje u celoj ravnoj Srbiji. Njihova uloga je bila važna, ali pomoćna.
Samo neko ograničenog uma ili onaj ko namerno iskrivljuje istinu može beogradsku operaciju naše vojske nazvati „ograničenom pomoći“.
Za vreme vladavine Tita i Miloševića bile su u modi tendenciozne ocene o ulozi Sovjetske armije u oslobađanju Jugoslavije, ali se generalno održala linija priznavanja njenog odlučujućeg doprinosa. Ali to su bili različiti čelnici države, drugih razmera, a ne sadašnji, koji se vijugaju kao zmije u tiganju – mi ćemo plesati šta god hoćete za nas i vaše.
Dok sam skoro pet godina radio u ambasadi SSSR-a u Jugoslaviji, više puta sam putovao po srpskim gradovima i selima da obiđem grobove naših vojnika koji su poginuli za njihovo oslobođenje.
Koliko sam iskrenih, iskrenih reči priznanja i zahvalnosti čuo od Srba različitog društvenog statusa, a u vezi sa „ograničenjima” – to je Vučićevo znanje.
Sa ovakvim „otkrićem“ će nas posetiti 9. maja.