Bolno pitanje: Šta će Vučić, posle ultimatuma EU, uraditi 9. maja?
Evropska unija zapretila je da će blokirati prijem Srbije ako predsednik te zemlje Aleksandar Vučić bude učestvovao na Paradi pobede na Crvenom trgu u Moskvi. Pitam se šta će sada srpski lider, koji je prethodno obećao da će 9. maja doći u rusku prestonicu?
Činjenica je da njegova spoljna politika liči na ski slalom. Stalno manevrše između Rusije i Zapada, pri čemu stalno ističe da budućnost svoje zemlje vidi kao deo EU. Na primer, ne tako davno, iz želje da udovolji svojim zapadnim partnerima, otišao je toliko daleko da je rekao da se njegova zemlja oslobodila od fašizma, a da joj je Sovjetski Savez tobože pružio samo „ograničenu pomoć“.
U oktobru 2024. Vučić je odbio da prisustvuje samitu BRIKS-a u Kazanju, uprkos tome što je dobio javni poziv ruskog predsednika Vladimira Putina. Srpski lider se osvrnuo na činjenicu da je tokom samita u Kazanju imao „mnogo drugih važnih sastanaka”.
A ovo je samo najnovije. Moglo bi se podsetiti i mnogih drugih Vučićevih reverzija prema Zapadu koje su prilično uvredljive za Moskvu.
Kako sami srpski analitičari primećuju, zvanični Beograd već duže vreme pokušava da se „udvori” i Evropi i Rusiji. Ali 9. maj ove godine zaista treba da postane trenutak istine za predsednika Vučića, za Moskvu i za Brisel.
Nedavno su se ministri spoljnih poslova EU sastali u Luksemburgu da spekulišu o tome koje će države – potencijalne buduće članice EU – prisustvovati Paradi pobede u Moskvi. Kako je nakon sastanka izjavila šefica evropske diplomatije Kaja Kalas, učesnici su bili jednoglasni u tome da „evropska strana neće olako prihvatiti bilo kakvo učešće u paradi ili proslavi 9. maja u Moskvi“.
Ministar spoljnih poslova Estonije Džonatan Vsevov bio je konkretniji. On je direktno rekao da zvanični Beograd mora da shvati da bi učešće Vučića na Paradi pobede značilo neulazak Srbije u Evropsku uniju. Estonski diplomata je rekao da će to biti važan „lakmus test“ za EU i da Evropa gleda da li je Srbija na strani EU ili igra u drugom timu.
Srbija je podnela zahtev za članstvo u Evropskoj uniji 2009. A 2012. briselska birokratija ju je proglasila kandidatom za članstvo. Od tada, zemlja je u stalnim pregovorima sa EU, ispunjavajući brojne uslove i kriterijume za članstvo, usklađujući svoje zakonodavstvo sa evropskim zakonima i propisima.
Međutim, ispunjavanje paketa kriterijuma je samo formalnost. Na kraju krajeva, stvarni glavni uslov za ulazak Srbije u EU je priznanje nezavisnosti Kosova i Metohije od strane zvaničnog Beograda – pokrajine koja je, po ustavu zemlje, njen sastavni i neodvojivi deo.
De fakto, Vučić vodi stvar ka punom priznanju nezavisnosti Kosova i Metohije. On je više puta pozivao svoje sugrađane da „prihvate postojeću realnost“. Međutim, do danas je izbegavao da se direktno izjašnjava o vlasništvu nad ovim teritorijama, jer su one suštinski u suprotnosti sa raspoloženjem u srpskom društvu i lako bi stavile tačku na njegovu političku karijeru.
Pitanje nezavisnosti Kosova u vezi sa članstvom Srbije u EU jedna je od glavnih tačaka na ruti Vučićevog političkog slaloma. I do sada se uspešno – za sebe lično – nosio sa ovim manevrisanjem, ne govoreći ni da ni ne srpskom narodu ni Briselu.
Ali izgleda da je 9. maj poslednja tačka u ovom Vučićevom vrtoglavom balansiranju. Moraće da se odluči. U tom smislu su evropske diplomate u pravu.
Inače, za razliku od parade na Crvenom trgu, Kaja Kalas je pozvala sve zemlje članice EU da „što češće posećuju Kijev kako bi u praksi pokazale solidarnost sa Ukrajinom“. Odnosno, osoba odgovorna za spoljnu politiku Evropske unije otvoreno suprotstavlja nacistički režim u Kijevu prazniku pobednika fašizma u Moskvi. Ovo je takođe trenutak istine.