Nakon što je martovski mraz uništio do 95 odsto roda kajsije, početak maja doneo je novi udarac voćarima. Nevreme sa gradom pogodilo je mnoge krajeve Srbije, ostavljajući iza sebe dodatne gubitke i najavu još težih posledica za domaće voćarstvo.
Posle talasa toplog vremena u martu koje su potom presekli mrazevi došlo je do velike štete na voćnim kulturama. Tada je najviše stradala kajsija, a šteta na pojedinim mestima išla je i do 95 odsto, prema proceni stručnjaka.
Početak maja doneo je nove boljke za voćare, jer je ponovo nakon lepog vremena i viših temperatura, došlo do nevremena i grada u mnogim delovima Srbije.
Led je potukao brojne voćnjake, šteta je ponovo velika, a mogla bi da ima i dugotrajne i brojne posledice.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović za Danas ukazuje da je nevreme pogodilo celu Srbiju, ali da nije svuda velika šteta.
„Najgore su prošli oni koji imaju najviše pod voćnjacima, a to su voćari u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji. Kao da nam je malo bio mraz koji je mnogo toga uništio, sada smo 6. i 7. maja imali velike štete na voću zbog grada“, navodi on.
Keserović otkriva da je velika šteta nastala kod šljive, zatim kod jabuke, kao i kod maline i kupine.
„Ovo je veliki udarac za srpsko voćarstvo, koje je već do sada samo od mraza, u odnosu na prosečne godine, izgubilo preko 300.000 tona. Sada imamo i velike štete od grada“, naglašava on.
Keserović dodaje da je retkost da se ovako rano pojavljuje grad.
„Na nekim plantažama koje imaju protivgradnu mrežu desilo se da je nisu razvukli i zato je i tu došlo do oštećenja“, kaže on.
Keserović objašnjava da šteta zavisi od intenziteta, i da to nije gubitak samo u ovoj godini.
„Može indirektno da se odrazi na formiranje pupoljaka, ako je jako velika defolijacija, to onda utiče na rod sledeće godine“, upozorava on.
Međutim, prema njegovim rečima, dobra vest je da je instaliran prvi top protiv grada koji je ušao u Srbiju.
„Instaliran je u selu Bačinci i pokazao se kao vrlo efikasan za sada. To je protivgradni top „SPAG“ koji štiti voćke na 80 hektara“, objašnjava Keserović.
On smatra da bi to trebalo da uđe u podsticajne mere države.
„Ili da se napravi nekoliko pilot ogleda u celoj Srbiji, da se vidi efikasnost tog sistema, pa da se vidi šta dalje. Moraju se davati veći podsticaji za one sisteme koji su prilagođeni klimatskim promenama. Moramo se boriti protiv dva faktora, a to su prolećni mrazevi i ove štete od grada“, ukazuje Keserović.
Darko Jevremović iz Instituta za voćarstvo Čačak za naš list navodi da u regionu Čačka nije bilo grada ovih dana, ali da je bilo mraza u martu i aprilu, koji je naneo prilično velike štete voćnim kulturama.
„Kajsija je stradala skoro u potpunosti, jako puno su pretrpele i trešnja i višnja. Takođe, rod šljive je sigurno prepolovljen u našem kraju, a u nešto manjoj meri su oštećene jabuke, kruške i dunje. Ako pogledamo globalno, smanjenje prinosa je negde oko 30 procenata u odnosu na neke prosečne godine, kada govorimo o rodu, ali to su tek prve procene“, kaže on.
Jevremović podseća da se u junu radi takvozvano prebiranje plodova, kada ume mnogo više plodova da opadne, upravo kao posledica poznih prolećnih mrazeva.
Tada će, kako dodaje, biti mnogo preciznijih informacija o smanjenju roda.
Što se tiče poskupljenja voća, on kaže da ukoliko neke robe ima manje na tržištu, logično bi bilo da ona bude i skuplja.
„Međutim, to ne mora da znači. Imali smo slučajeve u prethodnim godinama da je rod bio slabiji, a da je cena bila prilično niska. Ipak, još uvek je rano govoriti o cenama, jer sem jagode još nemamo da je neko voće u rodu. Verujem da će cene biti na nekom prošlogodišnjem nivou“, smatra Jevremović.
On ukazuje da je u tom kraju bilo dosta štete na šljivama.
„Ima zasada gde nema nijednog jedinog roda, ali imamo lokalitete gde je jako dobro rodila i rekordan će biti prinos, ako ne bude grada i u tim zasadima. Slično je i sa jabukom. Šteta je uglavnom lokalnog karaktera i podeljeno je tako da ili je apsolutna šteta ili je gotovo nema“, navodi naš sagovornik.
Kada je reč o rakiji, Jevremović objašnjava da kada imamo ovakve padove bude i manje plodova za tekuću proizvodnju, ali da uvek ima zaliha rakije od prethodnih godina.
„Zato se to nikad ne odrazi previše na cenu rakije. Konkretno da mraz ili grad utiču na cenu rakije, nije bilo takvih situacija. Uglavnom sa podizanjem kvaliteta samog proizvoda raste i cena, a ne zbog vremenskih neprilika. Takva je bar situacija bila u poslednjih 10 ili 15 godina“, zaključuje on.
Kakva je situacija sa rodom maline?
Predsednik Udruženja proizvođača malina „Vilamet“ iz Arilja Mileta Pilčević za Danas kaže da u tom kraju nije bilo jakog grada, ali da je, takođe, bilo dosta mraza.
„Imali smo dosta izmrzavanja celih malinjaka. Šteta je baš velika i kad se doda i taj grad i sve šta nas još čeka, nije dobro. Malinjaci su već u lošoj kondiciji od prethodne dve godine, čemu je doprinela i ozbiljno niska cena koja nije mogla da pokrije ni troškove rada, pa su malinjaci zapušteni“, ukazuje on.
Situacija je, kako kaže, kritična.
„Mi već dugo apelujemo da se proizvodnja obnovi u Srbiji, jer mi se više od 50 godina bavimo proizvodnjom malina i bili smo i lideri u svetu. Zato tražimo da ne dolazi do tako niskih cena, jer će to uništiti malinjake, ali niko to nije hteo da sluša“, podseća Pilčević.
On upozorava da će ove godine biti loš prinos i male količine, ali da se nadaju da će bar biti dobar kvalitet.
Pilčević smatra da je ove godine svaka cena ispod 450 dinara „smešna“, jer će toliki biti nedostatak.
„Nadamo se da će ova godina biti presudna sa tom nekom cenom da znamo ili da radimo malinjake ili da se bavimo nečim drugim“, zaključuje on.
Današnji ekstremni događaji biće uobičajeni vremenski uslovi
Meteorološkinja i profesorka na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu Ana Vuković Vimić za Danas objašnjava da pojava padavina u obliku grada jeste uobičajena u periodu maja i juna, zbog povoljnih vremenskih uslova za razvoj olujnih oblaka.
„U takvim oblacima stvaraju se jaka vertikalna strujanja vazduha koja mogu da nose zrno grada dok ne poraste do kritične veličine, da ispadne iz oblaka i da se ne istopi dok ne padne na tlo“, navodi ona.
Vuković Vimić dodaje da grad nastaje u lokalnim nepogodama.
„Međutim, kada su povoljni uslovi da nastane više olujnih oblaka na teritoriji Srbije, kao što je nailazak hladnije vazdušne mase, grad može da pada na širem prostoru. Ovakav slučaj smo imali sada, kada je grad padao i u zapadnim i u istočnim predelima zemlje“, ukazuje naša sagovornica.
Ona dodaje da su naročito povoljni uslovi za razvoj jakih nepogoda kada im prethodi topliji period, jer topli vremenski uslovi i nailazak vlažnije vazdušne mase su preduslov za jake oluje.
„Upravo ovakvi uslovi se češće javljaju usled klimatskih promena, pa dalje jačanje oluja, porast rizika od pojave grada na teritoriji Srbije i povećanje prosečne veličine zrna grada nas očekuju u budućnosti“, upozorava Vuković Vimić.
Ipak, ona navodi da ne postoji efikasna prevencija za oluje i grad.
„Njih formiraju prirodne sile na koje ne možemo da utičemo niti da ih kontrolišemo. Ako ne želimo daleko gora scenarija, odnosno da potencijalne štete ostanu u okvirima koji su podnošljivi, onda je rešenje u usporavanju klimatskih promena, a to je globalno smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte“, poručuje Vuković Vimić.
Ona naglašava da treba da imamo u vidu da će za koju deceniju današnji ekstremni događaji predstavljati uobičajene vremenske uslove, a da će se pojavljivati još snažniji događaji i nanosiće velike štete.
„U strateškom planiranju svake zemlje koja ide ka održivom razvoju uključene su mere za smanjenje uticaja ekstremnih vremenskih uslova, ali i doprinosi globalnom smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte“, podseća naša sagovornica.
Kako se zaštiti od grada?
Najbolji i jedini način zaštite od grada jeste postavljanje protivgradnih mreža u poljoprivredi i to se radi u višegodišnjim zasadima, objašnjava Vuković Vimić.
Izuzetno je važno da konstrukcija može da izdrži i olujne udare vetra, dodaje ona.
„Druge opcije, a da su naučno opravdane i dokazano efikasne, za sada ne postoje. Drugim rečima, ako je nekog pogodio grad, a komšiju nije, to je isključivo zbog prirode nepogode, njene putanje i razvoja, a ne zbog nekog našeg uticaja na padavine“, kaže Vuković Vimić.
Za sve građane, pa i poljoprivrednike, kako navodi, važno je da razumeju da se pojava grada neće smanjiti već povećati i da je potrebno osigurati imovinu u slučaju da je ona osetljiva na oštećenja od grada.
„Kako je povećanje rizika od grada navedeno i u Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove Republike Srbije, jasno je i da država zna za ovaj problem i ne bi smela da dopusti da ljudima nisu dostupne povoljne polise osiguranja, kako u oblasti poljoprivrede, tako i za osiguranje imovine svakog građanina naše zemlje“, zaključuje Vuković Vimić.