U prvim mesecima 2022. godine, kada je počela ruska invazija na Ukrajinu, milioni Ukrajinaca – uglavnom žena i dece – pobegli su u Poljsku, gde su dočekani sa velikim saučešćem. Ukrajinske zastave pojavile su se na prozorima. Poljski dobrovoljci su požurili ka granici sa hranom, pelenama, SIM karticama. Neki su otvorili svoje domove potpunim strancima.
Suočena sa tuđom nesrećom, Poljska je postala ne samo logistička spasilačka linija za Ukrajinu, već i oličenje ljudske solidarnosti, piše AP.
Tri godine kasnije, Poljska ostaje jedan od najvernijih saveznika Ukrajine – čvorište za isporuke zapadnog oružja i glasni branilac interesa Kijeva. Ali kod kuće, ton prema Ukrajincima se promenio.
Skoro milion ukrajinskih izbeglica ostao je u Poljskoj – što je broj ukrajinskih građana podigao na dva miliona, jer mnogi od njih su pre rata ovde došli kao ekonomski migranti. Poljska ima oko 38 miliona stanovnika.
Dok se Poljska približava predsedničkim izborima 18. maja, a drugi krug se očekuje 1. juna, rastući zamor od pomaganja Ukrajincima postao je toliko primetan da su neki od kandidata procenili da mogu osvojiti više glasova obećavajući manje pomoći Ukrajincima.
„Raspoloženje poljskog društva se promenilo prema ukrajinskim ratnim izbeglicama“, rekao je Pjotr Dlugoš, profesor sociologije na Jagelonskom univerzitetu u Krakovu, koji je sproveo istraživanje o stavovima prema Ukrajincima širom centralne Evrope.
On je naveo anketu Centra za istraživanje javnog mnjenja u Varšavi, koja je pokazala da je podrška pomoći Ukrajincima pala sa 94 odsto na početku ruske invazije u februaru 2022. na 57 odsto u decembru 2024. godine.
„Mnoge druge studije potvrđuju promenu raspoloženja. Istovremeno, treba imati na umu da je pomoć izbeglicama nakon izbijanja rata bila prirodni moralni refleks, da treba pomoći komšiji u nevolji. Tim pre što se Poljaci sećaju zločina koje su Rusi počinili nad Poljacima tokom i posle dva svetska rata“, rekao je on.
Kandidati se prilagođavaju antiukrajinskom raspoloženju
Među onima koji će transformisati promenu raspoloženja u predizbornu politiku je konzervativni kandidat Karol Navrocki, istoričar i šef Instituta nacionalnog sećanja, izabrani kandidat stranke Pravo i pravda i jedan od vodećih kandidata.
Stranka Pravo i pravda, koja je još uvek bila na vlasti 2022. godine, predvodila je humanitarni odgovor na krizu zajedno sa predsednikom Andžejem Dudom, konzervativcem koga je stranka podržavala i koji je putovao u Kijev tokom rata.
Dok Navrocki teži da nasledi Dudu, on pokazuje ambivalentnost prema Ukrajincima, naglašavajući potrebu da se iznad svega brane poljski interesi.
Duda i stranka Pravo i pravda dugo se dive Donaldu Trampu, a Navrocki – koga je Tramp dočekao u Beloj kući 1. maja – ponekad je koristio jezik koji odražava jezik američkog predsednika.
„Ukrajina nas ne tretira kao partnera. Ponaša se nepristojno i nezahvalno u mnogim aspektima“, rekao je Navrocki u januaru.
Nakon napete posete ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog Ovalnom kabinetu u februaru, Navrocki je izjavio da ukrajinski lider treba da „preispita“ svoje ponašanje prema saveznicima.
Prošlog meseca Navrocki se zakleo da će, ako pobedi, uvesti zakon koji bi dao prednost poljskim građanima u odnosu na ukrajinske kada se čeka na medicinske usluge ili u škole.
„Poljski građani moraju imati prioritet. Poljska na prvom mestu. Poljaci na prvom mestu“, rekao je Navrocki u predizbornom videu.
Još desnije, kandidat Slavomir Mencen i njegova Konfederativna stranka otišli su dalje od toga. On je okrivio Ukrajince za preopterećene škole, prevelike cene stanova i optužio ih da iskorišćavaju poljsku velikodušnost.
Na skupu kandidata krajnje desnice, Gžegoža Brauna, 30. aprila, njegove pristalice su se popele na balkon gradske kuće u Bjaloj Podlaski i srušile ukrajinsku zastavu koja je tamo visila od februara 2022. godine kao izraz solidarnosti.
Politički centar se takođe prilagođava.
Rafal Tšaskovski, liberalno orijentisani gradonačelnik Varšave iz centrističke stranke premijera Donalda Tuska, koji je 2022. godine dočekao Ukrajince u svom gradu, predložio je u januaru da se samo ukrajinskim izbeglicama koje „rade, žive i plaćaju poreze“ u Poljskoj omogući pristup popularnom dečjem dodatku „800+“ – 800 zlota (210 dolara) mesečno po detetu.
Zahtevi su već nedavno pooštreni, a neki zagovornici izbeglica su to opisali kao ustupak krajnje desničarskim narativima.
Ukrajinci kažu da i oni pomažu Poljskoj
Ukrajinski ambasador u Poljskoj Vasil Bodnar osporava tvrdnje da Ukrajinci uzimaju više nego što daju. Oko 35.000 ljudi koje ne rade dobijaju pomoć, rekao je, ali ono što dobijaju je samo delić onoga što Ukrajinci doprinose porezima. Napomenuo je da oko 70.000 ukrajinskih preduzeća sada posluje u Poljskoj.
„Ukrajinci pomažu poljskoj ekonomiji da se razvija“, rekao je za Asošijejted pres.
Malgožata Bonikovska, predsednica Centra za međunarodne odnose, rekla je da je normalno da se pojave tenzije kada veliki broj ljudi iz različitih kultura iznenada živi i radi jedan pored drugog. A Poljaci, dodala je, često smatraju Ukrajince nametljivim ili razmaženim, i to ih iritira, prenosi AFP.
„Ali i dalje postoji veoma stabilna podrška za pomoć Ukrajini. Zaista verujemo da su Ukrajinci Evropljani, oni su kao naša braća.“
Rafal Pankovski, sociolog koji predvodi „Nikad više“, grupu koja se bori protiv ksenofobije, pratio je antiukrajinska raspoloženja od početka rata velikih razmera. U početku je krajnja desnica bila veoma izolovana u svojim antiukrajinskim stavovima, rekao je on.
„Ono što se dešava ove godine je vreme žetve za sve te antiukrajinske propagandiste, a sada to prevazilazi krajnju desnicu“, rekao je on.
Katerina, 33-godišnja Ukrajinka koja godinama živi u Poljskoj, videla je promenu iz prve ruke. Godine 2022, stranci su je često pozdravljali saosećajnim pogledima i rečima „Slava Ukrajini“ (Slava Ukrajini).
Ali onda prošle jeseni, jedan čovek u tramvaju ju je prokleo jer čita ukrajinsku knjigu. Ovog proleća, ispred kancelarije socijalnog osiguranja, drugi čovek ju je gurnuo i vikao: „Niko te ovde ne želi.“
Takvi incidenti su i dalje retki — koegzistencija Poljaka i Ukrajinaca u prijateljskim odnosima je i dalje norma. Ali ona smatra da su takvi incidenti bili nezamislivi pre tri godine.
Tražila je da se njeno prezime ne koristi jer radi kao menadžer u kompaniji koja bi zahtevala dozvolu za javno identifikovanje.
Njeni roditelji su ostali u Ukrajini, a njen brat služi u vojsci. Kao i mnogi u regionu, ona veruje da ukrajinski otpor drži Poljsku bezbednom držeći Ruse na odstojanju.
Tenzije sada, brine ona, služe samo Moskvi.
„Moramo se držati zajedno“, rekla je.