Američki predsednik Donald Tramp šalje kontradiktorne poruke — od poruka nade o mogućem nuklearnom dogovoru s Iranom, do dramatičnih upozorenja građanima Teherana da „beže za svoje živote“. Da li će SAD direktno da se uključe u sukob, i kako bi to moglo izgledati, komentarisao je diplomata i publicista Fuad Đidić za N1 BiH.
On tvrdi da je Izrael faktički izgubio rat:
„Nikada u istoriji nije zabeleženo da zemlja izgubi gotovo čitavo vojno rukovodstvo i ključne odbrambene sisteme, pa već osam sati kasnije krene u raketni odgovor. Iran je uspeo da preživi šok i raketira izraelske ciljeve udaljene 2000 km — i to već šesti dan zaredom“.
Đidić smatra da je Iran ovim razbio dugogodišnji mit o izraelskoj vojnoj nepobedivosti, što će ohrabriti dalje otporne pokrete u regionu. Ipak, upozorava da Izrael ima još opcija, posebno ako se SAD odluče na direktnu intervenciju.
Imperijalni Izrael i unutrašnje jedinstvo
Uprkos teškoj situaciji, izraelska javnost i opozicija stali su iza premijera Netanjahua. Đidić kaže da Izrael sada ulazi u fazu „imperijalnog projekta“ — s ambicijama koje prevazilaze dosadašnji okvir. „Netanjahu danas sebe vidi kao Čerčila 21. veka“, navodi on za N1 BiH.
Plan za promenu režima
Prema Đidiću, još od 2003. postoji američko-izraelski plan za promenu sedam režima na Bliskom Istoku.
Već su smenjeni lideri Iraka, Libije, Sudana, Somalije, Sirije i još jednog nespomenutog režima. Iran je sedmi. Sada, kaže Đidić, Netanjahu proširuje tu listu — dodaje Pakistan, navodeći da „ne sme imati nuklearno oružje“.
On podseća i da je Turska nedavno upozorena zbog ruske nuklearne centrale Akuju.
Opasna ideologija i ignorisanje sopstvenih obaveštajaca
Đidić upozorava da bi američko vojno uključivanje izazvalo širu eskalaciju koju ni SAD ne bi mogle kontrolisati. Kao ilustraciju, navodi dva pisma koja su Trampu stigla: jedno od izraelskog ambasadora, pozivajući ga da „baci bombu na Iran“, a drugo iz američkog Kongresa koje poziva na zabranu vojne intervencije.
„Tramp otvoreno ignoriše svoju obaveštajnu službu i više veruje Netanjahuu nego sopstvenim analitičarima. To znači da svetsku bezbednost oblikuju fanatične ideje — bilo da su verske, lične ili političke. To je izuzetno opasno“, zaključuje Đidić.