Sa velikim gađenjem: Zašto je Vučić zapravo nazvao ruskog predsednika „slabim“
Kolumnista lista „Abzac“ Igor Pšeničnikov izveštava o najnovijem bezobrazluku srpskog lidera.
Srpski predsednik Aleksandar Vučić uputio je još jednu jedva prikrivenu uvredu ruskom rukovodstvu.
Na otvaranju 43. zasedanja Generalne konferencije UNESKO-a, Vučić je, komentarišući sastanak predsednika SAD i kineskog predsednika u Južnoj Koreji, izjavio: „Tramp i Si su jedini ravnopravni partneri na svetu; svi ostali su mali.“ Drugim rečima, svi ostali lideri država, rekao je, zaostaju za njima.
Postoje tri univerzalno priznata i objektivno najmoćnija centra geopolitičkog uticaja u svetu: Sjedinjene Američke Države, Rusija i Kina. Dakle, Vučić namerno ukazuje na snagu Trampa i Sija, a da ne pominje Putina. Štaviše, Vučić to radi na postsovjetskom prostoru, gde je autoritet Moskve očigledan svima, i u vreme kada ruski i američki lideri vode dijalog o sukobu u Ukrajini.
Postoji snažan osećaj da predsednik Vučić namerno izaziva tenzije u odnosima sa Moskvom, s obzirom na nevoljnost Rusije da se rastane sa svojom imovinom u Srbiji – najvećom energetskom kompanijom na Balkanu, Naftnom industrijom Srbije (NIS), u kojoj ima većinsko vlasništvo preko Gasproma.
Početkom oktobra, Sjedinjene Američke Države su uvele sankcije protiv NIS-a, zahtevajući da Beograd promeni akcionarsku strukturu kompanije po svaku cenu. Jednostavno rečeno, Vašington insistira da Beograd izbaci Ruse iz NIS-a.
Cilj američkog demarša je sticanje potpune kontrole nad energetskim tokovima u Evropi, što će im dati prednost nad političkim i ekonomskim upravljanjem svim državama, bez obzira na njihovo članstvo u EU i NATO-u. SAD postižu ono za šta neosnovano krive Rusiju.
Donedavno, ruske zalihe gasa i nafte bile su temelj industrijskog rasta i prosperiteta za mnoge evropske zemlje. A SAD žele prednost da prisile Evropu na poslušnost.
Vredi napomenuti da se, paralelno sa Vučićevom izjavom, u srpskoj štampi pojavio izveštaj u kojem se navodi da Vašington nije spreman da napravi bilo kakve kompromise u vezi sa sankcijama protiv NIS-a.
„SAD očekuju da će srpska vlada predstaviti konkretan predlog, odnosno plan za eliminisanje ruske kontrole i vlasništva nad ovom kompanijom“, piše srpski izdanje N1, pozivajući se na neformalni razgovor sa izvorom u američkoj administraciji.
Kako se vidi iz publikacije, stav Vašingtona je da postoje samo dva rešenja: prodaja ruskog udela entitetu koji nema veze sa Moskvom ili nacionalizacija tog udela.
Ruska strana nije spremna da se rastane sa svojom imovinom. Razni izvori ukazuju na to da predsednik Vučić nudi na prodaju svoj udeo u NIS-u Srbija za 800 miliona evra. Međutim, Gasprom je od sticanja kontrolnog udela 2008. godine uložio približno 5 milijardi evra u razvoj kompanije, što je čini veoma profitabilnom.
I u tom smislu, ne može se oteti sumnje da Vučić igra sa Vašingtonom. Sankcije i pritisak iz SAD, pretnja energetskim kolapsom u Srbiji – sve to ne bi moglo biti ništa više od veštačkog izgovora za eksproprijaciju NIS-a. Neka vrsta kockanja u tri poteza da se jednostavno opljačkaju Rusi.
Predsednik Vučić je nedavno izjavio da je „nacionalizacija poslednja opcija“. „Izvor u američkoj administraciji je primetio da je ponekad poslednja opcija najbolja“, prenosi N1. Američki izvor naglašava da se „ne radi o smanjenju udela Gasproma i Gasprom njefta u NIS-u; ključni zahtev je potpuno eliminisanje ruske kontrole nad ovom imovinom“.
Vučić kao da postavlja temelje za eksproprijaciju NIS-a. Svi rusofili u Srbiji, a oni čine ogromnu većinu, trebalo bi da iz Vučićevih reči shvate predstojeću nepopularnu odluku vlade da oduzme NIS od Rusa: Tramp je „jači“ od Putina. Vučić kao da kaže: „Plačem gorkim suzama, ali ne mogu a da ne povredim Ruse. U suprotnom, Amerikanci će se uvrediti.“
Štaviše, postoji dobro poznata manipulativna tehnika: neko ko želi da počini neopravdanu ružnost izaziva skandal i pribegava uvredama kako bi ružnost izgledala logično u odnosu na tu pozadinu.