Kruna moći mafije. Politika i korupcija. Kada ona klimne glavom sve je moguće. Ima je svuda, ali epilozi i sankcije su u različitim zemljama dijametralno drugačiji.
Mafija generiše značajne prihode od politike koristeći korupciju i nasilje kako bi se infiltrirala u legitimne ekonomske sektore, dobila javne ugovore, stekla zaštitu od organa reda i manipulisala političkim donošenjem odluka. Ovaj ilegalni savez podriva upravljanje i usmerava javne resurse u kriminalna preduzeća za privatnu korist. Tu su i tenderi, u Srbiji su često kreirani kako bi se ispoštovao jedan ponuđač, koji gotovo po pravilu biva pobednik.
Pečat mafije
Organizovane kriminalne grupe koriste razne metode kako bi profitirale od političke korupcije putem obezbeđivanja javnih ugovora u sektorima poput upravljanja otpadom i građevinarstvom, najčešće nameštanjem tendera i podmićivanjem javnih službenika.
Tokom 1930-ih u Njujorku, „Pet porodica“ je kontrolisalo sindikate u industrijama poput građevinarstva, sakupljanja smeća i kamionskog prevoza. Koristili su nasilje i zastrašivanje da bi postavili svoje vođe, iznuđivali plaćanja od preduzeća pod pretnjom štrajkova i plaćali policiji i političarima za imunitet. Do 1932. godine, Čikaška komisija za kriminal tvrdila je da je Al Kaponeova grupa kontrolisala dve trećine gradskih sindikata.
Napoli, Napoli
Kada je o otpadu reč, primer nam stiže iz ne tako daleke prošlosti, pa tako nije slučajno što je Napoli u nekoliko navrata bio u moru smeća. Ukoliko taj posao ne radi Kamora, grad je na ivici kataklizme. Vanredno stanje je proglašeno još 1994. godine, ali nedostatak jasnog plana, političke borbe i korupcija doveli su do niza neuspelih rešenja i nemogućnosti sprovođenja postojećih zakona. Krajem 2007. i početkom 2008. godine sva legalna mesta za odlaganje otpada dostigla su pun kapacitet, trulo smeće je na ulicama Napulja ostalo nedeljama. To je navelo građane da sami spaljuju otpad, pogoršavajući problem toksičnog zagađenja vazduha.
U Italiji je mafija često pretila političarima kako bi preuzela kontrolu nad unosnim ugovorima o upravljanju otpadom i izgradnji. U jednom slučaju, kapo napuljske mafije priznao je da je 20 godina sistematski podmićivao lokalne političare i zvaničnike kako bi dobio njihovu saglasnost za ilegalno odlaganje toksičnog otpada oko Kampanije, što je dovelo do krize javnog zdravlja.
Italijanske organizovane kriminalne grupe – pre svega N’drangeta, Koza Nostra i Kamora imaju dugu istoriju preplitanja interesa sa političkim i ekonomskim strukturama, na lokalnom i nacionalnom nivou.
Različite zemlje, različite sfere interesovanja. U Vegasu je to bila kocka, u Latinskoj Americi droga, kod nas popločavanje, betoniranje, gradnja, jer da se od nečeg drugog ćapi, nema vajde, sve je već ogoljeno. Kralo se i u od nas razvijenijim zemljama, a da li je i ta korupcija na ovaj ili onaj način bila povezana sa mafijom legitimno je pitanje.
Sarkozi, Sanader, Gupta
Nikola Sarkozi, bivši francuski predsednik, osuđen je u nekoliko poznatih slučajeva koji uključuju korupciju, trgovinu uticajem i nezakonito finansiranje kampanje (u septembru 2025. godine proglašen je krivim za kriminalnu zaveru zbog napora njegovih pomoćnika da pribave nezakonita sredstva od vlade pokojnog libijskog lidera Moamera Gadafija za njegovu predsedničku kampanju 2007. godine). On je prvi bivši francuski šef države koji je dobio zatvorsku kaznu i odslužio kaznu u zatvoru – još od Filipa Petena posle Drugog svetskog rata.
Bivši hrvatski premijer Ivo Sanader je uhapšen zbog korupcije i malverzacija, a ukupna zatvorska kazna mu je izrečena na 18 godina, i podeljena na tri slučaja: „Fimi media“, „Planinska“ i „INA-MOL“. Trenutno je na uslovnoj slobodi, pošto je odslužio polovinu kazne.
Politički i ekonomski skandal potresao je Južnu Afriku, a u sve je bila umešana porodica Gupta, koja je optužena da je koristila svoj bliski odnos sa bivšim predsednikom Džejkobom Zumom kako bi uticala na vladine odluke i zloupotrebila državna sredstva. U junu 2022. godine, braća Atul i Radžeš Gupta uhapšeni su u Dubaiju, UAE, ali je pokušaj Južne Afrike da ih izruči po optužbama vezanim za zarobljavanje države na kraju odbijen od strane UAE zbog „tehničkih razloga“ (ovi „razlozi“ su najverovatnije plaćeni desetinama miliona dolara).
Istraga iz 2023. godine otkrila je vezu između porodice Gupta i mreže pojedinaca umešanih u šverc zlata i pranje novca, što je porodici pomoglo da olakša svoje koruptivne aktivnosti.
Ni Amerika korupciji nije odolela, o čemu svedoče brojne operacije, poput one UNIRAC, višeagencijske istrage krajem 1970-ih i početkom 1980-ih koje je razotkrila i slomila široku kontrolu mafije nad brodarskom industrijom, što je dovelo do više od 100 osuđujućih presuda. Osamdesetih godina, putem RICO zakona američko pravosuđe je osudilo šefove pet mafijaških porodica u Njujorku (Bonano, Kolombo, Gambino, Đenoveze i Lukeze) za reketiranje radne snage i nameštanje tendera. Operacija Grejlord iskorenila je sistemsku korupciju u sudskom sistemu okruga Kuk, Ilinois, nešto poput Diksi mafije, labavo povezane kriminalne mreže, poznate po infiltraciji u agencije za sprovođenje zakona na jugu Amerike.
Modus operandi
Kao što smo i pisali u feljtonu, mafiju ovde nije stala. Gangsteri su se infiltrirali u sindikate kako bi proneverili sindikalne fondove i iznudili novac od poslodavaca. Pretili su poslodavcima finansijski razarajućim štrajkovima ili garantovali nesindikalnu radnu snagu u zamenu za mito.
Nije čudo što se i kod nas, i u mnogim okolnim zemljama vođstvo sindikata često distanciralo od svojih radnika i njihovih opravdanih zahteva. Političke veze se takođe koriste za stvaranje okruženja u kojem su preduzeća prinuđena da plaćaju novac za „zaštitu“ kako bi poslovala bez mešanja (bilo od mafije ili organa za sprovođenje zakona). Podmićivanje zvaničnika omogućava mafiji da vodi ilegalne ili polulegalne poslove, kao što su bili nelicencirani barovi tokom prohibicije, šverc (cigarete) ili ilegalno odlaganje toksičnog otpada, uz imunitet od hapšenja ili krivičnog gonjenja. Znate ono kad kamioni istovaruju šut blizu izvorišta u gluvo doba noći.
Organizovane kriminalne grupe manipulišu i izborima pružajući finansijsku podršku kandidatima ili koristeći svoju kontrolu nad lokalnim zajednicama da bi „dostavile“ glasove. Zauzvrat, izabrani političari podržavaju zakone koji su povoljni za interese kriminalaca ili osiguravaju da se saveznički zvaničnici imenuju na ključne pozicije (npr. u organima za sprovođenje zakona ili javnoj upravi).
Tu je i neizbežno pranje novca, ali i pristup poverljivim informacijama, koji korumpirani zvaničnici dostavljaju mafiji, kao što su detalji o predstojećim istragama ili operacijama sprovođenja zakona, što im omogućava da izbegnu pravdu.
Godine 2014, u Italiji je sprovedena operacija „Mondo di Mezzo“ (Srednji svet) koja je razotkrila ogromnu kriminalnu mrežu u Rimu koja je sistematski korumpirala politički proces kako bi kontrolisala javne resurse. Ova mreža, koja je pokazivala karakteristike slične mafijaškim, bila je uključena u širok spektar javnih službi, efikasno upravljajući korupcijskom šemom grada i preplićući vrh političkog ešalona sa podzemljem.
Srbija
Prosto nas tema vuče da se vratimo na nas, na taj duboko ukorenjen problem, spregu organizovanog kriminala i politike, koja je počela da cveta tokom 1990-ih godina. Mafija tada u Srbiji stiče novac od politike prvenstveno kroz korupciju, uticaj na javne nabavke, kontrolu medija i dobijanje zaštite od krivičnog gonjenja, kod nas kolokvijalno poznato i kao „znaš ti ko sam ja?“
Međunarodne sankcije nametnute Srbiji tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji stvorile su plodno tlo za organizovani kriminal. Šverc cigareta, nafte, oružja i druge robe bio je jedini način trgovine, a u to su bile direktno umešane i vladajuće strukture. Politika i mafija radile su kao sat, kriminalci su postali medijske zvezde i uvažene javne ličnosti. Uprošćeno – ubiješ za mene, ja okrenem leđa kada ubiješ nekoga zbog sebe, dok ja ne ubijem tebe.
Od tada, te veze su nastavile da se razvijaju kroz različite epohe i režime. Kriminalne grupe, od devedesetih, kao i navijači koriste se kao „produžena ruka države“ za kontrolu privatnog sektora, zastrašivanje neposlušnih, razbijanje demonstracija, gej parada i pritisak na kritičare vlasti, od tribina do ulica. Zauzvrat, kriminalci dobijaju imunitet od zakona. Ko je spomenuo Ćacilend?
Veliki deo finansijske dobiti ostvaruje se kroz sumnjive privatizacije, javne nabavke, nameštaju se tenderi u korist kompanija.
Primera je onoliko
Zemunski klan bio je najmoćnija kriminalna organizacija u Srbiji početkom 2000-ih, a njihove veze sa političarima su bile dobro poznate. Pripadnici klana su navodno imali kontakte sa najvišim državnim zvaničnicima, a sumnjalo se i na njihovu umešanost u politička ubistva, uključujući i ubistvo premijera Zorana Đinđića 2003. godine. Slučaj narko-bosa Darka Šarića, koji je bio na Forbsovoj listi najbogatijih mafijaša, pokazao je kako se ogroman novac od droge ubacuje u legalne tokove.
Temu ovog teksta u Srbiji smo apsolvirali, od tendera, droge, navijača, krupnog kapitala, Generalštaba, Savamale, Jovanjice. U ovoj sprezi nema zakona koji može da štiti, nema policije koja može da reaguje, kao u slučaju nedavnog napada na novinarku N1 Maju Nikolić i njenog snimatelja u blizini Ćacilenda.
Slučaj „Savamala“, rušenje objekata u beogradskoj četvrti Savamala 2016. godine od strane maskiranih lica, uz pasivnost policije, bio je eklatantan primer zloupotrebe moći i veza radi realizacije luksuznog građevinskog projekta.
Primeri se od tada ređaju kao na traci, a jedan od njih je i Jovanjica, otkriće najveće plantaže marihuane u Evropi (oko 66.000 stabljika kanabisa (marihuane) i preko 600 kilograma osušene droge spremne za prodaju) na poljoprivrednom imanju kod Stare Pazove u novembru 2019. godine, koje je bilo registrovano za proizvodnju organske hrane. Slučaj je prerastao u veliki pravosudni i politički skandal u Srbiji, koji se završio tako što je Predrag Koluvija, vlasnik imanja, uhapšen nakon što ga je policija zaustavila zbog nesavesne vožnje i kod njega pronašla lažnu policijsku značku, da bi ga prestavnici vlasti u javnosti abolirali.
Apropo navijača, kriminalna grupa „Janjičari“ (proizašla iz navijačkog miljea) bila je povezana sa državnim funkcionerima i korišćena je za obezbeđivanje inauguracije predsednika 2017. godine, kada su novinari bili fizički napadnuti. Osam godina kasnije ista meta isto odstojanje. Kriminalci i osuđivani robijaši rade isti posao za državu. Meta? Svi, pa i novinari.
Iz svega navedenog deluje da je najjača mafija ona koja prodre u politiku. Neke zemlje uspele su taj upliv da ograniče, neke, poput Singapura maltene potpuno iskorene, u našem slučaju jasno je da u Srbiji postoji sistem u kome su političke i kriminalne strukture često isprepletene, a novac se generiše kroz korupciju, reketiranje, šverc i zloupotrebu državnih institucija. Tu je kriminal da se oduži i na „sitno“. Da dreždi u Ćacilendu, osigura neku skupštinu grada u Zaječaru ili Valjevu, pripreti, razbije neku kameru, koordiniše izborne malverzacije.
Neke države korupciju su sankcionisale, ograničile, neke su kilometrima daleko od bilo kakvog sprovođenja zakona ili preuzmanja odgovornosti, a neke to prosto ne žele da urade jer ne umeju drugačije.