Cene stanova u Srbiji nastavile su sa rastom i u trećem kvartalu 2025. godine. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda one su u tom periodu, u odnosu na isti period prošle godine, porasle za šest odsto. Takođe, cene stanova su skočile i u odnosu na drugo tromesečje prošle godine, i to za 1,43 odsto. RGZ je saopštio da su međugodišnje cene stanova u starogradnji, na nivou Srbije, porasle za 6,04 odsto, dok je novogradnja, imala međugodišnji rast koji je iznosio 5,92 odsto.
„Tokom trećeg tromesečja 2025. broj ugovora kojima su prometovani stanovi iznosio je 11.741 (0,5 odsto više nego u istom periodu prošle godine), uz ukupnu vrednost od 1.131 milijardi evra, što je 11,4 odsto više nego 2024. godine“, navode u Republičkom geodetskom zavodu.
Ako se posmatra po regionima, u trećem tromesečju najveći rast prodaje stanova od 6,9 odsto ostvario je region južne i istočne Srbije sa rastom vrednosti prometa od 26,6 odsto u trećem kvartalu 2025. godine. U Beogradu je pak broj prodaja stambenih nekretnina porastao za 1,4 odsto, a vrednost kupoprodaja je veća za 9,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
U regionu Vojvodine zabeleženo je smanjenje prodaje stanova od 2 odsto sa rastom vrednosti prometa od 9,1 procenata, a u Šumadiji i zapadnoj Srbiji beleži se smanjenje prodaje stanova od 1,3 odsto i porast vrednosti kupoprodaja za 12,1 posto.
Gde je kvadrat najviše poskupeo
Kada je reč o cenama stanova, u odnosu na treći kvartal 2024. godine, cene su porasle u Beogradu za 6,55 odsto, Vojvodine za 6,26 odsto, dok je u regionu južne i istočne Srbije međugodišnja stopa usporila na 5,49 odsto, a u Šumadiji i zapadnoj Srbiji za 4,62 odsto.
„U širem evropskom kontekstu, kretanja na domaćem tržištu stanova u skladu su sa preovlađujućim trendovima u Evropskoj uniji. Prema poslednjim dostupnim podacima objavljenim na sajtu Eurostata, koji se odnose na drugo tromesečje 2025. godine, indeks cena stambenih nepokretnosti u EU beleži rast od 5,40 odsto međugodišnje”, navode u Republičkom geodetskom zavodu.
Činjenica da su cene stanova “paprene” i diljem Starog kontinenta ne donosi preterano veliku utehu našim građanima koji su prinuđeni da stambeno pitanje rešavaju u uslovima permanentnog rasta cena nekretnina.Ono pak što javnost u Srbiji najviše intrigira je to da se cene stanova u kontinuitetu povećavaju još od 2019. godine, kao i da su se od tada skoro udvostručile. Primera radi, u pomenutom periodu prosečna cena starogradnje porasla je za 60 odsto, dok je prosečna cena novoizgrađenih objekata skočila za više od 1.000 evra po kvadratu.
Zašto cene konstantno rastu
Poznavaoci stanja na domaćem tržištu nekretnina kažu da na kontinuirani rast cena utiče više faktora, a da su to u prvom redu potražnja i inflacija. Stručna javnost tvrdi da ne mali broj kupaca pazari drugu ili treću nekretninu kao investiciju i spremni su da u uslovima ograničene ponude plate i malo više kako im željena nekretnina ne bi promakla. Drugim rečima, tražnja je značajno veća od ponude i to kreira stalni rasta cena nekretnina.
Nakon epidemije korna virusa ljudi u Srbiji su masovno počeli da kupuju stanove jer je to, kako ističu stručnjaci za nekretnine, “tradicionalan način da se sačuva novac”. U međuvremenu je počela da raste inflacija pa se taj proces dodatno odrazio na udvostručenje cena u poslednjih pet godina.
Stručna javnost ističe da cenu diktira odnos potražnje i ponude. Sa druge strane, ponuda je manja, jer imamo situaciju da opada broj odobrenih građevinskih dozvola. Došlo je i do porasta cena materijala što se posebno odražava kada je reč o novogradnji, a čekanje na građevinsku dozvolu kod novih objekata predstavlja nešto dužu proceduru. Svi navedeni faktori imaju uticaj značajan uticaj na trend smanjenja prodaje stanova u zemlji.
Poznavaoci tržišta nekretnina kažu da u ovom trenutku nema jasnih indicija da će doći do korekcija u smislu smanjenja cena nekretnina, ali sa druge strane ističu da ne treba očekivati ni nagli rast, kakav slučaj je bio proteklih godina. Trend rasta će, kažu upućeni, biti nastavljen u prvom redu kada je reč o stanovima u novogradnji i starogradnji do 50 kvadratnih metara sa jednom spavaćom sobom.