Toksične hemikalije pronađene u određenim plastikama izgleda da ubrzavaju starenje muškaraca u pedesetim i ranim šezdesetim u odnosu na žene iste dobi.
„Večne hemikalije“, poznate kao PFAS, izgleda da ubrzavaju starenje muškaraca u pedesetim i ranim šezdesetim godinama, pokazalo je novo istraživanje.
Kako piše CNN, nazvane večnim hemikalijama zbog godina koje su potrebne da se razgrade, perfluoroalkilne i polifluoroalkilne supstance prisutne su u krvi oko 98 odsto Amerikanaca, prema podacima Nacionalnih akademija nauka, inženjerstva i medicine.
Epigenetsko starenje – mera biološke, a ne hronološke starosti – bilo je najizraženije kod muškaraca, navodi se u studiji.
„Povezanost između izloženosti PFAS-u i ubrzanog epigenetskog starenja bila je najjača kod muškaraca starosti od 50 do 65 godina“, rekao je u mejlu viši autor studije Sjangvej Li, profesor epidemiologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta Šangaj Đao Tong u Kini.
„Kod mlađih muškaraca i onih starijih od 65 godina povezanost je bila slabija i uglavnom statistički nije bila značajna“, rekao je Li.
„Uočili smo određene povezanosti i kod žena, ali su one uglavnom bile manje izražene i manje dosledne nego kod muškaraca srednjih godina.“
Nalazi ukazuju na „polno specifičan efekat“ koji se može očekivati kod hemikalija koje remete endokrini sistem, vitalnu mrežu koja reguliše ključne telesne funkcije poput rasta, metabolizma, raspoloženja i reprodukcije, rekla je Džejn Munke, izvršna direktorka i glavna naučna savetnica Foruma za ambalažu hrane, koja nije učestvovala u istraživanju.
Kod muškaraca, nagomilavanje PFAS-a može sniziti nivo testosterona, narušiti kvalitet sperme i povećati rizik od raka testisa i bubrega.
Ranije studije pokazuju da žene izgleda brže eliminišu određene PFAS supstance nego muškarci, zbog trudnoće, dojenja i menstrualnog gubitka krvi. Istraživanja su takođe pokazala da se razlika u nagomilavanju PFAS-a između žena i muškaraca smanjuje nakon menopauze.
Iako su rezultati nove studije zanimljivi, oni se „ne mogu tumačiti kao uzročno-posledični odnos, već kao delovi slagalice ili gradivni elementi za utvrđivanje biološke verovatnoće“, navela je Munke u mejlu.
Američki savet za hemiju, koji predstavlja industriju, saopštio je za CNN da je „eksplorativna“ studija zasnovana na malom uzorku starijih odraslih osoba, koristeći podatke prikupljene pre više od 20 godina.
„Ovaj rad ne pruža dokaze da izloženost PFAS-u uzrokuje starenje, niti menja obimni korpus naučnih i regulatornih aktivnosti koje su već u toku kako bi se razumele i upravljale specifične PFAS supstance od potencijalnog značaja“, rekao je u mejlu Tom Flanagin, viši direktor za komunikacije Saveta.
Korišćenje biološkog sata
Studija, objavljena u četvrtak u časopisu Frontiers in Aging, koristila je javne podatke nasumično odabrane grupe od 326 starijih žena i muškaraca uključenih 1999. i 2000. godine u američko Nacionalno istraživanje zdravlja i ishrane.
Uzorci krvi prikupljeni tada ispitani su na prisustvo 11 vrsta PFAS hemikalija. U krvnim ćelijama učesnika izmeren je i DNK metilom – epigenetski marker koji reguliše ekspresiju gena.
Za ovu studiju, istraživači su te DNK podatke uneli u dvanaest „epigenetskih satova“, poznatih i kao biološki satovi, kako bi procenili starenje krvi i drugih tkiva kod učesnika.
Opasnosti PFAS-a
Korišćene od pedesetih godina prošlog veka za izradu potrošačkih proizvoda koji su nelepljivi, odbijaju ulje i vodu i otporni su na promene temperature, PFAS hemikalije povezuju se sa ozbiljnim zdravstvenim problemima, uključujući rak, probleme sa plodnošću, visok holesterol, hormonske poremećaje, oštećenje jetre, gojaznost i bolesti štitaste žlezde.
Opasnosti takozvanih „nasleđenih“ PFAS supstanci, poput perfluorooktansulfonske kiseline (PFOS), perfluorooktanske kiseline (PFOA) i perfluoroheksansulfonske kiseline (PFHxS), toliko su poznate da su obuhvaćene globalnim planom eliminacije prema Stokholmskoj konvenciji o postojanim organskim zagađivačima iz 2001. godine, međunarodnom sporazumu čiji je cilj smanjenje toksičnih hemikalija koje se bioakumuliraju u organizmima i životnoj sredini. Sjedinjene Države su potpisale sporazum, ali ga nisu ratifikovale.
„Naši rezultati sugerišu da i neke manje proučavane PFAS supstance – konkretno perfluorononanska kiselina (PFNA) i perfluorooktansulfonamid (PFOSA) – mogu imati biološki značajne povezanosti“, rekao je Li.
Studija je, zapravo, pokazala da su više koncentracije PFNA i PFOSA snažan prediktor bržeg epigenetskog starenja kod muškaraca između 50 i 64 godine, ali ne i kod žena.
Uprkos tim nalazima, „važno je ne paničiti“, rekao je Li.
„Naša studija pokazuje povezanosti, a ne dokaze o uzročnosti. Izloženost PFAS-u je rasprostranjena i potpuno izbegavanje nije realno.
„Ipak, smanjenje izloženosti gde je to moguće – na primer korišćenjem sertifikovanih filtera za vodu, praćenjem lokalnih upozorenja o kvalitetu vode i minimizovanjem kontakta sa materijalima otpornim na mrlje ili masnoću – može biti razuman korak“, dodao je.
„Istovremeno, značajno smanjenje rizika u velikoj meri zavisi od regulatornih mera i sanacije životne sredine, jer se mnoge izloženosti dešavaju na nivou zajednice.“