OKRUGLI STO U MOSKVI Ana Jurpalova: Ako se traži novi lider Srbije, treba ga tražiti među studentima

Izlaganje na okruglom stolu „Srbija u predizbornoj godini: politički procesi, društvena dinamika i međunarodni kontekst“ (Moskva, 26. februar)

Postizborne institucionalne reforme: trenutni društveno-politički diskurs u Srbiji

Diskusija o scenarijima mogućih postizbornih reformi u savremenoj Srbiji liči na diskusiju o postapokalipsi. Niko još ne razume kako će se tačno događaji razvijati, niti ko će doći na vlast. Glavni deo diskusije fokusiran je na samu činjenicu postojanja problema i neophodnost njihovog rešavanja, odnosno vrti se oko očiglednog. Postoje javne ličnosti koje predlažu određena rešenja u uskim oblastima, a postoje i pojedinci koji nude, možda ne nesporna, ali manje-više sveobuhvatna, sistemska rešenja. Poznavajući podeljenost koja postoji u srpskom društvu i visok stepen uzajamnog nepoverenja, koji ometa prihvatanje čak i zdravih misli oponenata, fokusiraćemo se na same predložene ideje bez pominjanja autorstva.

Međutim, za početak vredi označiti osnovne probleme koji se u društveno-političkom diskursu definišu kao ključni i koji zahtevaju ozbiljne transformacije.

1. Kriza pravnog sistema. Naizgled postoje zakoni i institucije za njihovu primenu, ali nagomilane disfunkcionalne promene u ovom sistemu guraju pravni sistem praktično u haos – zakoni se ili ne primenjuju, ili se primenjuju selektivno. Ovo uključuje postojanje zakona koji su u suprotnosti sa Ustavom (svi zakoni i podzakonski akti vezani za sprovođenje Briselskog, Ohridskog i Vašingtonskog sporazuma; Mrdićevi zakoni koji narušavaju princip podele vlasti; razni specijalni zakoni koji prave izuzetke od važećih zakona i sl.), odsustvo efikasne saradnje između policijskih, tužilačkih i sudskih struktura, prisustvo velikog broja zloupotreba na lokalu, nepotizam, korupciju i, što je najvažnije – nejednakost ljudi pred zakonom. Izostaju kazne za mnoge zločine, ali samo za određene grupe ljudi bliske vladajućim elitama i kriminalu (na primer, afera o prodaji oružja iz državne fabrike „Krušik“ privatnim kompanijama po sniženim cenama ili o kršenju uslova rada u ovoj i još nekoliko namenskih fabrika, što je dovelo do nesreća na radu sa smrtnim ishodom). Kao što je već više puta rečeno, pad nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu postao je javan ne zato što se desilo još jedno kršenje građevinskih normi, već zato što za tu tragediju, koja je odnela 16 života, niko do danas nije snosio odgovornost. Ovaj slučaj je bio poslednja kap, ali mu je prethodio veliki broj tragedija i zločina čije su istrage zamrznute godinama (na primer, rušenje privatnih objekata u kvartu Savamala, urušavanje potpornog zida u Grdeličkoj klisuri itd.), dok su krivci na slobodi i čak grade političke karijere.
2. Propadanje obrazovnog sistema. Odlazak stručnjaka, distorzije u sistemu humanističkih nauka (pre svega istorije), pad kvaliteta nastave i nivoa kvalifikacija diplomiranih stručnjaka. Rasprostranjena praksa falsifikovanja ili kupovine diploma.
3. Nedostatak radnih mesta za kvalifikovane srpske stručnjake zbog nestanka jezgra visokotehnološke proizvodnje gotovih proizvoda i prelaska ekonomije uglavnom na montažna postrojenja u okviru korporativnih lanaca stranih kompanija.
4. Nedostatak snabdevanja srpskog tržišta hrane domaćim proizvodima. Prvenstveno se radi o prelasku velikih proizvodnji u ruke stranih kompanija koje se bave izvozom srpskih proizvoda, kao i o krijumčarenju niskokvalitetnih proizvoda iz trećih zemalja. Odsustvo sistema provere kvaliteta hrane (jedina sertifikovana laboratorija Ana Lab, sponzorisana od strane EU, zatvorena je nakon mesec i po dana rada). Propadanje poljoprivrednih gazdinstava zbog dominacije stranih trgovinskih lanaca koji diktiraju svoja pravila otkupa. S tim su povezani i aktuelni protesti poljoprivrednika. Njihovi glavni zahtevi su:
   • Potpuna obustava uvoza mesa, mleka, voća, povrća, žitarica i svih vrsta prehrambenih proizvoda koji se proizvode u Srbiji.
   • Normalizacija tržišta hrane i cena.
   • Pravna odgovornost ministarstva za krah poljoprivrede.
5. Propadanje zdravstvenog sistema. Povezano je sa smanjenjem finansiranja, masovnim odlaskom visokokvalifikovanih medicinskih stručnjaka u Evropsku uniju (budući da je prosečna plata iskusnog specijaliste u srpskoj državnoj klinici manja od plate vozača beogradskog autobusa), zastarevanjem osnovnih sredstava i opreme, zatvaranjem mnogih domaćih farmaceutskih proizvodnji zbog lobiranja stranih farmaceutskih giganata, padom nivoa kvalifikacija novog medicinskog osoblja (zbog pogoršanja kvaliteta obrazovanja). Ovde spada i nedostupnost medicinskih usluga širokom krugu stanovništva u malim gradovima i naseljima, gde često nedostaju čak i ambulante i gde hitna pomoć ne dolazi.
6. Smanjenje broja stanovnika. Posebno je primetan pad nataliteta. Istovremeno su široko rasprostranjene bolesti poput onkologije, dijabetesa i poremećaja reproduktivnih funkcija. Situacija ne uliva optimizam jer se pogoršavaju kvalitet i dostupnost medicinskih usluga, stanovanja, nivo plata i drugi važni pokazatelji koji utiču na trajanje, kvalitet života i natalitet.
7. Ogroman spoljni dug (prema nezavisnim procenama do 240 milijardi evra, prema zvaničnim podacima do 40 milijardi evra) i neophodnost njegovog servisiranja kroz povećane poreze i takse, što čini srpske proizvode u zemlji skupljim nego u inostranstvu, uz povećanje poreskog opterećenja domaćinstava. U 2026. godini Srbija mora da otplati 793 milijarde dinara glavnice duga, pa za pokrivanje budžetskog deficita i servisiranje spoljnog duga uzima novi zajam od 8,3 milijarde evra (790 milijardi dinara). Dakle, zemlja se zadužuje da bi otplatila već postojeće dugove. Istovremeno je godinama trajao aktivan odliv kapitala, mada su sada uvedena ograničenja na iznošenje sredstava u inostranstvo.
8. Nestabilnost bankarskog sistema. U Srbiji posluju uglavnom strane banke. Sve male bivaju progutane. Poslednja državna banka „Poštanska štedionica“ prodata je u decembru prošle godine privatnoj Alta banci, povezanoj sa porodicom aktuelnog predsednika. Pritom, većina banaka nema depozit u Narodnoj banci Srbije ili ga ima u ekstremno malom iznosu, a sistem državnog osiguranja uloga fizičkih lica praktično ne postoji.
9. Gubitak kontrole nad nacionalnim prirodnim resursima, uključujući rudna bogatstva. Praktično sva eksploatacija ruda predata je stranim kompanijama, uglavnom zapadnim (Kanada, Britanija, SAD, Australija, Nemačka, Francuska), dok je deo nalazišta dat Kini.
10. Propadanje energetskog sistema. Rasparčavanje nekada jedinstvenog energetskog sistema uz naknadnu prodaju (kao što je bilo sa RAO UES u Rusiji) uglavnom stranim investitorima, veštačko smanjenje sopstvene proizvodnje električne energije zbog dotrajalosti opreme, izvoz struje uprkos deficitu na domaćem tržištu, i istovremeno kupovina skuplje struje iz EU na štetu sopstvenih proizvođača i potrošača.
11. Odsustvo transparentnosti u radu države, kako u sferi upravljanja finansijama, tako i u zakonodavstvu. Pravilo obavezne objave novousvojenih uredbi i akata u Službenom glasniku ili na sajtovima organa vlasti se praktično ne poštuje.
12. Visok nivo kriminalizacije u svim oblastima privrede, kao i u političkoj sferi (Sky prepiske o Andreju i Danilu Vučiću i mafiji; slučaj Belivuk; istraživanja BIRN-a i drugi dosijei).
13. Privatizacija i prodaja strateški važnih preduzeća (državne apoteke, banke, EPS itd.) i prirodnih resursa (pored ruda – i nacionalni parkovi i vodni resursi).
14. Ozbiljna kriza uzajamnog poverenja u društvu.
15. Prenos ekonomskih i pravnih poluga upravljanja zemljom trećim stranama (sudovi SAD i EU, sistemi finansijskog izveštavanja SAD, štampa biometrijskih pasoša – Nemačka, sistemi video nadzora – Francuska, kontrola interneta i veza – Britanija).
16. Narušavanje teritorijalnog integriteta zemlje i prava srpskih građana tokom realizacije zahteva programa integracije u EU, kao i ranije potpisanih antistavnih sporazuma (Brisel, Vašington, Ohrid). Suštinski se radi o prestanku srpskog suvereniteta na teritoriji Kosova i Metohije.

Scenariji rešavanja ovih problema mogu se značajno razlikovati u zavisnosti od ishoda izbora i onoga što će aktuelna vlada još stići da žrtvuje u svojoj težnji ka EU. Takođe, važna nepoznata u ovoj jednačini je realno stanje finansija Srbije, od kojeg će zavisiti mogućnosti budućih reformi.

Trenutno nijedna partija nije ponudila konkretno rešenje navedenih problema. Studenti koji protestuju, poljoprivrednici, nastavnici, mali i srednji preduzetnici insistiraju na potpunoj promeni sistema, što je faktički neophodno s obzirom na to da navedeni problemi proističu upravo iz nedostataka postojećeg sistema. Međutim, kakav treba da bude novi sistem? Neko predlaže prelaznu vladu, ali prelaznu kuda? Kakav treba da bude model društva da bi se prevazišle trenutne teškoće i sprečilo njihovo pojavljivanje u budućnosti? Neko predlaže meritokratiju i vladu stručnjaka, međutim, slični pokušaji su postojali i u vreme demokrata i pokazali se neproduktivnim. Kompetencije i poštenje ne idu uvek ruku pod ruku. Odsustvo mehanizma nezavisne kontrole i zatvorenost elitarnog sistema intelektualaca opravdano ne ulivaju poverenje u srpskom društvu. Ideje o obnovi monarhije, uprkos nostalgiji Srba za slavnim vremenima, takođe nisu popularne zbog tesne veze naslednika dinastije Karađorđević sa britanskom kraljevskom porodicom i otuđenosti od srpske realnosti.

Neki pokreti nude sistemska rešenja, ali samo na nivou opštih smernica bez detaljnih koraka, a mnoge njihove ideje se razbijaju o konkretnu realnost. Ipak, u njihovim konceptima mogu se naći ideje za prevazilaženje dela problema. Konkretno, jedan predlog podrazumeva kreiranje sopstvene kriptovalute (ne digitalnog dinara), što bi zahtevalo transformaciju i razvoj energetskog sistema (uključujući izgradnju nuklearne elektrane). Postoji program obnove srpskog sela uz primenu visokih digitalnih tehnologija. Generalno, IT sektor i poljoprivreda trenutno imaju najveći potencijal da postanu drajveri srpske ekonomije, pod uslovom da im se stvore neophodni uslovi. Ali to je samo deo rešenja. Transformacije moraju proći kroz ceo sistem.

Studentska zajednica koja sada protestuje uživa značajno poverenje društva, ali glavna zamerka građana je što ni oni do sada nisu predstavili konkretan program „korak po korak“. Predstavnici studenata odgovaraju da program postoji, ali da će biti objavljen tek nakon početka predizborne trke.

Šta nam je do sada poznato o njihovom programu? Posredno se o njemu može suditi po principima koje su studenti izneli na mitingu 30. maja 2025. godine. Izdvajajući suštinu, mogu se izdvojiti sledeći programski zahtevi studentskog pokreta u delu institucionalnih reformi:

1. Reforma državne uprave i izbornog sistema

• Obezbeđivanje elektoralnog legitimiteta: Održavanje vanrednih parlamentarnih izbora uz strogo poštovanje principa transparentnosti i ažuriranje biračkih spiskova radi sprečavanja krađe.
• Decentralizacija i direktno učešće: Izmene Zakona o lokalnoj samoupravi i Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi radi institucionalizacije učešća građana u donošenju odluka.

1. Pravosudni sistem i vladavina prava

• Obezbeđivanje nezavisnosti sudstva: Isključivanje političkog uticaja i pritiska izvršne vlasti na tužilaštvo i sudove.
• Borba protiv korupcije na najvišem nivou: Osnivanje Specijalnog tužilaštva za predmete državnih službenika i uvođenje mehanizama lične odgovornosti sudskih činovnika.
• Revizija normativnih akata: Hitno ukidanje „Lex Specialis-a“ i izmena zakona o planiranju i izgradnji koji stvaraju pravne rupe i ugrožavaju javnu bezbednost.

III. Ekonomska i ekološka bezbednost

• Zaštita državne imovine: Uvođenje moratorijuma na privatizaciju strateških infrastrukturnih objekata (EPS, GSP, Železnice) i prekid prakse povlašćenog položaja stranih kompanija na štetu nacionalnih interesa.
• Ekološki komplans: Obustava svih rudarskih projekata (uključujući projekat „Jadar“) koji ne odgovaraju međunarodnim ekološkim standardima. Revizija stopa rudne rente i obavezna rekultivacija zemljišta.

1. Socijalne garancije i radno pravo

• Reforma radnog zakonodavstva: Potpuna izmena Zakona o radu radi usklađivanja minimalne zarade i penzija sa realnom potrošačkom korpom.
• Vraćanje ugleda obrazovanju i medicini: Obezbeđivanje finansijske autonomije univerziteta, iskorenjivanje prakse partijskog zapošljavanja u zdravstvu i likvidacija lista čekanja kao instrumenta prisile na plaćenu medicinu.

1. Medijska sfera i sloboda informacija

• Audit nacionalnih frekvencija: Oduzimanje licenci medijima koji krše etičke norme i principe objektivnosti. Potpuna smena rukovodećeg i uredničkog kadra javnih servisa.

Postojeći pravni sistem već sadrži mehanizme za realizaciju ovih promena, ali je njihovo sprovođenje nemoguće zbog zloupotreba i korupcije. Primeri takvih zloupotreba su donošenje posebnog zakona o uklanjanju zaštite sa zgrade Generalštaba u centru Beograda; potpisivanje antistavnih sporazuma o Kosovu; usvajanje Mrdićevih zakona koji stavljaju sudstvo pod kontrolu izvršne vlasti, i ogroman broj drugih slučajeva gde se administrativni resurs koristio za zaobilaženje zakona. Upravo zato studenti na prvo mesto stavljaju pitanje lustracije i masovnih ostavki funkcionera. Takođe insistiraju na sudskoj i materijalnoj odgovornosti političara za odstupanje od zakona i predizbornog programa.

Ipak, ostaje pitanje kako, kada i sa kakvim rezultatom će proći izbori. Ako vladajuća koalicija sačuva pozicije (što je moguće uz monopolsku kontrolu izbornog procesa), nikakvih suštinskih pomaka neće biti, a kriza će se produbljivati. Predaja kontrole nad izborima u ruke predstavnika EU i SAD od strane vladajuće koalicije (SNS, SPS, Vulin) pokazuje da je izborni sistem postavljen tako da do stvarne smene elita ne može doći – u najboljem slučaju promeniće se samo lica. Pobeda studenata kao samostalne sile je pod znakom pitanja, pa će realizacija njihovog programa zavisiti od saveza koje budu morali da sklapaju. Ipak, ako se traži novi lider Srbije, treba ga tražiti među njima. Oni su budućnost koja će neminovno doći.

Što se tiče geopolitičkog izbora Srbije, polazeći od principa demonstranata, povratak suvereniteta uz oslonac na Zapad je nemoguć, jer je za Zapad ova zemlja poželjna samo kao kolonija. Shodno tome, dolazak patriotski orijentisane vlade neminovno bi okrenuo Srbiju ka Rusiji, jer bi samo Rusija mogla pružiti oslonac kroz razvoj ekonomskih veza i, moguće, vojnu saradnju. Ne treba zaboraviti ni aktivnost SAD, koja pod Trampom može donekle zaštititi Srbe od pretenzija EU (u okviru unutrašnjih sukoba globalističkih elita), ali to samo privremeno i samo u zamenu za predaju Kosova.

Međutim, Srbi se trenutno bore bukvalno za svoj opstanak, i geopolitički rasporedi su u ovom trenutku za srpsko društvo od sekundarnog značaja. Iako jedan faktor za njih sigurno ima veliku težinu – pobeda Rusije u Specijalnoj vojnoj operaciji i izlazak ruskih trupa na Dunav. Što se ta pobeda pre desi, to će veći uticaj imati na definisanje dalje sudbine Balkana.

„VUČIĆ JE NEPRIJATELJ RUSIJE“ Kolerov: Između časti i izdaje, sudbina srpsko-ruskih odnosa

OKRUGLI STO U MOSKVI Đorđević: Vučićev zadatak je prekid svih odnosa Srbije i Rusije

Međunarodni okrugli sto u Moskvi: Srbija u predizbornoj godini – politički procesi, društvena dinamika i međunarodni kontekst