„Vučić i Rama žele da se ograde od vlastitih neuspeha po principu daj šta daš“

Majstorović je za inicijativu koju su predsednik Srbije i premijer Albanije izneli u autorskom tekstu u Frankfurter algemajne cajtungu (FAZ) rekao da ima brojne nelogičnosti.

„Veoma je neobično da se dvojica državnika obraćaju po tako važnom pitanju u inostranim časopisima, da se istovremeno ta ideja ne testira i u domaćoj javnosti“, kaže.

Majstorović konstatuje da, u trenutku kada je proširenje ponovo na dnevnom redu, „dvojica lidera koja obojica gaje autoritarne tendencije u upravljanju svojom zemljom izlaze sa ovakvim predlogom“.

Razlog za to, prema rečima sagovornika FoNeta, jeste da se napravi alibi za situaciju u kojoj se nalaze trenutno i albanski i režim u Beogradu, u trenutku kada Crna Gora ima jasnu perspektivu pristupanja Evropskoj uniji.

Za pristupanje Šengenu potrebne manje-više iste reforma kao i za članstvo u EU

Predsednik UO CEP se ne slaže sa tezom da je ideja Vučića i Rame dobra, jer, kako se tvrdi, od daljeg proširenja EU „nema ništa“.

On ocenjuje da je za pristupanje „Šengenu“ i zajedničkom ekonomskom prostoru neophodno sprovesti manje-više iste reforme kao za članstvo u EU, a da pritom ne dobijete mesto za stolom.

„To sebi mogu da priušte ekonomski snažne i stabilne demokratije poput Švajcarske, Islanda, Lihtenštajna, ali zemlje u kojima je vladavina prava na izuzetno niskom nivou, u kojima je društvo podeljeno, u kojima vlasti podrivaju demokratske institucije, to svakako nije realna opcija“, ocenjuje.

Poruka Brisela da takva opcija trenutno nije na stolu

Navodeći da u Briselu niko nije reagovao na tu inicijativu, Majstorović ističe da je to poruka da takva opcija trenutno nije na stolu.

„Naprotiv, prema reagovanju francuskog ministra za Evropu, očigledno je da države poput Francuske, koja se veoma pita kada je u pitanju proširenje, ne prepoznaju ovakve alternativne modalitete, već ostaju pri pristupanju kandidata u punom obimu u EU“, dodao je.

Majstorović ukazuje i da je tajming objavljivanja teksta bio pogrešan, jer se preklopio sa američkim napadom na Iran, pa, prema njegovim rečima, ta vest apsolutno nije bila nigde na dnevnom redu.

Jasan pokazatelj koliko se režimu u Srbiji danas veruje

Pristupanje EU pre svega znači poštovanje demokratije i vladavine prava, a Srbija je nazadovala jer to nije u interesu vladajućeg režima, rekao je.

„Mi smo se našli u apsurdnoj situaciji da Komisija ukida poslednje restriktivne mere Kosovu zbog lokalnih izbora od pre tri godine, kada su Srbi bojkotovali izbore, dok se istovremeno priča o uvođenju restriktivnih mera Srbiji.“

„To je vrlo jasan pokazatelj koliko se režimu u Srbiji danas veruje“, poručuje.

Jasno se govori o mogućnosti ukidanja sredstava namenjenih Srbiji

U Briselu je nedavno, na inicijativu Nemačke, održan sastanak ambasadora zemalja članica na kome se više zemalja članica pozvalo na razmatranje suspenzije fondova iz Plana za rast za Srbiju, ako usvojeni pravosudni zakoni ostanu na snazi, o čemu je izvestio RTS.

„Vrlo jasno se govori o mogućnosti ukidanja, odnosno redukovanja sredstava namenjenih Srbiji kroz Plan rasta. To je važno, jer do sada države članice nisu imale uticaj na davanje finansijskih sredstava Srbiji, već su o tome odlučivale EK i Generalni direktorat za proširenje“, objasnio je.

Ističe i da sada postoji mogućnost da Komisija, pre nego što odobri isplatu sredstava, mora da konsultuje zemlje članice, što će otežati proceduru, jer barem sedam-osam država koje ne gleda blagonaklono na politiku režima u Srbiji.

Vlast dodatno osramotila Srbiju usvajanjem Mrdićevih zakona

Govoreći o posledicama usvajanja tzv. „Mrdićevih zakona“, Majstorović kaže da je vlast „dodatno osramotila Srbiju kao državu, imajući u vidu da postoji vrlo jasna procedura koja podrazumeva da pre usvajanja takvih zakona svi zainteresovani akteri, i domaća i inostrana stručna javnost, moraju biti obavešteni i konsultovani“.

„Sve ono što je usledilo posle toga je velika sramota za državu i to je krivica ovog režima, zato što smo mi te zakone poslali na reviziju tek nakon što su usvojeni.“

Zahtev Evropske komisije da primena tih zakona bude suspendovana, smatra, dobar je iz perspektive građana Srbije.

„Međutim, ono što nije dobro jeste što se efekti tog zakona direktno već osećaju u smislu raspoređivanja sudija, posebno u slučaju Tužilaštva za organizovani kriminal, što šalje veoma uznemirujuću poruku svima koji moraju da donesu sud o tome da li je Srbija demokratska i pravno uređena država“, istakao je.

Kada sedite na četiri stolice, u jednom trenutku ćete izgubiti ravnotežu

Smatra da se Srbija nije spretno pozicionirala kada je reč o aktuelnom ratu između Amerike i Izraela, s jedne strane, i Irana.

„To je posledica činjenice da ćete, kad sedite na četiri stolice, u jednom trenutku izgubiti ravnotežu. Postoji jedna doza zbunjenosti – niti mogu svesrdno da osude napad na Iran, niti mogu da protestuju protiv Irana.“

Podsetio je da je Iran jedna od zemalja zbog kojih Srbija nije u potpunosti usaglašena sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU i da je i to uticalo na raspoloženje prema Srbiji.

„Srpska spoljna politika je pre svega partijska spoljna politika“, poručuje Srđan Majstorović.

Nije realno očekivati pomak u dijalogu Beograda i Prištine

Govoreći o poseti specijalnog izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine, Majstorović primećuje novi pristup.

„Za razliku od svog prethodnika, Miroslava Lajčaka, on je odlučio da mnogo diskretnije obavlja svoju funkciju.“

Ipak, ne očekuje brze korake napred u tom dijalogu, precizirajući da u prvoj polovini 2026. nije realno očekivati bilo kakav pomak.

„Tim pre što i SAD, koje su svojevremeno učestvovale u pregovorima i nametale određena rešenja, u ovom trenutku imaju mnogo važnije prioritete“, objasnio je.

Mogućnost „jugoslavizacije“ Evrope

Srđan Majstorović smatra i da Evropa mora da nađe način da se pripremi za novo doba, koje će, dodaje, mnogo više biti zasnovano na politici moći nego na poštovanju međunarodnih pravila i standarda u međunarodnim odnosima.

„U suprotnom, ja, nažalost, vidim mogućnost ‘jugoslavizacije’ Evrope, ukoliko ne krene u pravcu dubljeg integrisanja, gde će svaka država da vuče na svoju stranu, ne prepoznajući realnost da nijedna od velikih članica EU, uključujući tu i Francusku i Nemačku, više nisu velike svetske države i da svoje interese jedino mogu ostvariti ujedinjeni u EU“, zaključio je Majstorović u intervjuu za FoNet.