Republika Srbija je suverena, samostalna, nezavisna zemlja. koja je izvan svih blokova, sistema i samim time ima pravo nabavljati što god želi. Ona kao država ne samo da ima pravo, nego i dužnost da uređuje svoj sistem odbrane, da brani svoj suvereni teritorij, stanovništvo i sve ostalo. Prema tome, što god vi nabavili, to je vaša stvar. Isto tako, koliko odbrambeni sistemi bili skupi, očito vama ne predstavljaju problem, kaže za Insajder Marinko Ogorec, vojni analitičar iz Zagreba komentarišući vest da je Srbija nabavila supersoničnu balističku raketu vazduh-zemlja kineske proizvodnje koja ima domet od 250 kilometara.
Ova vest, koju je inicijalno objavio specijalizovani portal Tango Six, izazvala je burnu reakciju u susednoj Hrvatskoj, a premijer Andrej Plenković je naveo da će obavestiti partner u NATO o ovoj nabavci naoružanja.
Ogorec ističe da se u Hrvatskoj, u skladu sa „klasičnom sigurnosnom dilemom“ pitaju zbog čega se naš sused naoružava, čemu će mu to naoružanje.
„Ovaj sistem koji je, da se razumijemo, izuzetno skup i koji će vaši građani poprilično dobro platiti, definitivno vam ne služi za lov na divlje patke. Tako da postavlja se onda pitanje što će vam taj sistem. Juče smo imali priliku čuti predsednika Vučića kako strahuje od napada albansko-kosovsko-hrvatske koalicije, što je nonsens. Pazite, svako ima pravo na svoju osobnu paranoju, ali ako je šef države paranoičan, nema pravo tu paranoju širiti na općenito širu publiku“, ističe Ogorec.
Vojna saradnja Albanije, Hrvatske i Kosova koja je ozvaničena u martu prošle godine, a obuhvata zajedničke vojne vožbe i saradnju u nabavci naoružanja i razmeni iskustava, državni vrh Srbije je predstavio kao bezbednosnu pretnju. U kontekstu toga, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je najavio dodatno povećanje odbrambenog budžeta.
Ogorec napominje da nije u pitanju vojni savez, već dogovor oko vojno-tehničke saradnje.
„Srbija ni najmanje ne treba da strahuje od dogovora oko vojno-tehničke saradnje. Neću otriti nikakvu veliku mudrost, niti vojnu tajnu, ako kažem zbog čega je uspostavljena ta saradnja. Republika Hrvatska mora početi proizvoditi svoju vlastitu municiju. Mi proizvodimo dosta svog sistema, proizvodimo prekrasne puške, koje su visoko pozicionirane i u svetu i među NATO članicama, međutim ne proizvodimo jednog jedinog metka za te puške. Kratko rečeno, moramo oslanjati vlastitom proizvodnjom municije. To je nužno za svaku zemlju, za svaku suverenu zemlju danas. Mi nemamo tih iskustava, nemamo tih saznanja, nemamo tih tehnologija, nemamo ljude koji znaju rukovati i upravljati tim tehnologijama. Albanija to ima. Kosovo, opet, ima sirovine koje su potrebne za tu proizvodnju. I to je sva mudrost“, kaže Ogorec.
Da li je u toku trka u naoružanju u regionu?
Upitan da li je u regionu u toku trka u naoružanju, on napominje da su i Srbija i Hrvatska zapustile svoje vojne potencijale prethodnih decenija.
„Nakon završetka ratova na prostorima bivše Jugoslavije nije bilo velikih investicija niti s jedne strane u oružane snage. Ovo što se događa na prostoru Ukrajine doslovno je osvijestilo i NATO savez i većinu članica EU i sve ostale zemlje koje razmišljaju o svojoj suverenosti, o svojoj samostalnosti i potrebi svoje samostalne odbrane. U tom kontekstu, još uvijek možemo razmišljati oko toga da je Srbija, ponavljam, suverena samostalna zemlja koja nije u nijednom savezu, znači nema mogućnosti oslanjanja na sistem kolektivne odbrane i samim time oslonjena je uglavnom na svoje vlastite snage. razumljivo je da nabavlja sisteme koji su joj potrebni. Manje je razumljivo da nabavlja ovakve ofanzivne sisteme koji su izuzetno sofisticirani i skupi“, navodi.
Što se tiče Republike Hrvatske, dodaje Ogorec, ona je u još nezgodnijoj situaciji.
„Prije svega članica NATO-a. Kao članica NATO-a mora preći na zapadne sisteme. Znači mi smo se sad našli u situaciji da ne samo što smo imali opremu i naoružanje koji su poprilično zastarjeli, nego jednostavno ih moramo zameniti sa sistemima potpuno nove tehnologije, usvojiti potpuno nove sisteme i normalno naučiti rukovati novim sistemima. Jednostavno smo u situaciji da doslovno moramo zameniti neke sisteme koji su ne samo tehnološki prevaziđeni, nego jednostavno nisu kompatibilni sa NATO sistemima, a moraju biti, jer smo članice tog saveza. Tako da je za sada i jedna i druga zemlja uglavnom rade oko naoružavanja svojih operativnih sistema. Problem je ova retorika, koja je u Srbiji izuzetno radikalna“, kaže Ogorec.
Govoreći o povratku obaveznog vojnog roka u Hrvatskog Ogorec napominje da se radi o bazčnoj bezbednosnoj obuci mladih generacija.
„Pokazuje se jednostavno da mladi ljudi nemaju one temeljne, osnovne sigurnosne veštine koje su im potrebne za svakodnevni život, kratko rečeno. Mladi ljudi se ne snalaze čak niti u situacijama koje nameće, što ja znam, recimo prirodna katastrofa. nekakva tehničko-tehnološka katastrofa. Jednostavno se ne mogu snaći u izvanrednim situacijama i izvanrednim okolnostima. Imali smo prilike jako puno videti kako, pogotovo što smo mi imali iskustva sa potresima, kako se jednostavno ljudi vrlo teško snalaze u takvim izvanrednim situacijama i prave velike greške upravo zbog toga. Vojni rok ne samo da pruža na neki način sposobnost rukovanja naoružanjem, nego sposobnost snalaženja u iznenadnim situacijama. I to je ono što se u stvari sa njim dobija“, zaključuje Ogorec.