Pitanje više nije da li je predsednik SAD Donald Tramp izgubio kontrolu nad narativom svog novog rata u Iranu. Pitanje je da li je izgubio kontrolu nad samim ratom, piše CNN u analizi.
Ratovi, jednom započeti, stvaraju sopstveni, podmukli zamah koji može nadmašiti političku komunikaciju Bele kuće. Ako prkose sposobnosti predsednika da odredi njihov pravac, politički živi pesak postaje neminovan.
Posle gromoglasnog početka sukoba ubistvom vrhovnog vođe, ajatolaha Alija Hameneija, Trampov tim je možda očekivao bolju situaciju tri nedelje kasnije. Umesto toga, izlaz iz konflikta i dalje nije moguće jasno identifikovati.
Iako su Sjedinjene Države i Izrael nesumnjivo nanele ogromnu štetu vojno-industrijskom kompleksu i represivnom aparatu Teherana, Iran je preuzeo inicijativu širenjem uticaja rata.
Njegovo zatvaranje Hormuškog moreuza, vitalnog puta za transport nafte, preti da paralizuje globalnu ekonomiju. Amerikanci već osećaju posledice, a prosečne cene benzina idu ka 4 dolara po galonu.
Stvari bi mogle da se pogoršaju.
Regionalne instalacije za naftu i gas širom Zaliva su pod napadima. Tramp je u četvrtak insistirao da nije znao da je Izrael planirao napad na iransko gasno polje Južni Pars.
Izvori CNN-a su osporili njegovu tvrdnju – što je bilo teško uskladiti sa tesnom američko-izraelskom koordinacijom. Predsednik je zatim rekao da je premijeru Benjaminu Netanjahuu rekao „nemoj to da radiš“.
Ali taj događaj je samo pojačao zabrinutost među kritičarima pokreta MAGA da rat vodi Izrael, a ne SAD.
Države Zaliva, pogođene danima zbog raketa i dronova, frustrirane su što je ekonomsko čudo oličeno u njihovim futurističkim gradovima ugroženo ratom koji je započeo njihov američki saveznik.
U međuvremenu, Tramp je ljut što ne može jednostavno narediti Evropljanima da pošalju brodove da otvore Ormuški moreuz. „Ovo nije naš rat“, rekao je ove nedelje nemački kancelar Fridrih Merc.
Administracija koja nikada nije jasno izložila priču o iranskoj nuklearnoj pretnji, koja se koristi kao opravdanje za rat, do sada nije ponudila plan za ono što Tramp misli kada kaže da će rat uskoro biti završen.
Ministar odbrane Pit Hegset je u četvrtak upozorio da ne postoje tačni vremenski okviri za izlazak. „To će na kraju biti odluka predsednika, gde ćemo reći: ‘Hej, postigli smo ono što je potrebno u ime američkog naroda da bismo osigurali našu bezbednost’“.
Međutim, zakonodavci, od kojih se očekuje da će im administracija uskoro zatražiti i do 200 milijardi dolara za finansiranje rata, a možda i više, biće potrebni odgovori.
„Ljudi na Aljasci me pitaju koliko će ovo trajati“, rekla je senatorka Lisa Murkovski za CNN. „Da li će biti kopnenih trupa, koliko će ovo koštati?“
Ova pitanja su posebno važna na Aljasci, koja ima jednu od najvećih koncentracija aktivnih vojnika i veterana. Skromna republikanska većina uskoro će se suočiti sa svojim najvećim testom i pitanjem: Ako se pobunjeni republikanci iz pokreta MAGA usprotive, da li će demokrate zaista pomoći Trampu da finansira njegov rat u izbornoj godini?
Evo odgovora predsednika Predstavničkog doma Mika Džonsona: „Videćemo“.
Hegset:“Nema večnog rata“
Tramp je prkosan. „Uništili smo gotovo sve što se moglo uništiti“, rekao je u Ovalnoj kancelariji u četvrtak.
A Hegset je oštro kritikovao novinare koji „misle da smo samo 19 dana u ovom sukobu već nekako na putu ka beskrajnoj provaliji ili večnom ratu ili zamci“.
Do određene mere, ima pravo.
Hiljade američkih i izraelskih letova i raketnih napada nesumnjivo su doneli operativnu pobedu. Sposobnost Irana da preti regionu mora biti daleko manja nego ranije. Ali da li je to bombardovanje fatalno oslabilo političke temelje režima? Direktorka nacionalne obaveštajne službe Tulsi Gabard je u sredu rekla da je oslabljen, ali da „izgleda da je i dalje netaknut“.
Iran možda gubi Trampov rat. Ali dobija svoj.
Već je pokazao da zatvaranje prolaza tankera kroz Ormuski moreuz predstavlja snažno oružje. Zato je neobično što administracija to nije predvidela. „Ne morate da brinete o tome“, rekao je Hegset o tom vitalnom plovnom putu – pre sedam dana.
Pomorski stručnjaci upozoravaju da će ponovno otvaranje moreuza biti opasno. Vazdušni udari mogu učiniti samo ograničeno.
Možda će biti potrebna značajna kopnena vojska kako bi se uklonila mesta za lansiranje dronova i raketa u planinskom terenu uz moreuz. Tramp se zato približava sudbonosnom izboru sa kojim se suočava gotovo svaki moderni vrhovni komandant: da bi izašao iz rata, da li prvo mora da ga eskalira?
Stanovnici posmatraju i fotografišu dok plamen i dim kuljaju iz skladišta nafte pogođenog tokom napada u gradu u okviru američko-izraelske vojne kampanje u Teheranu, Iran, 7. marta.
„Ne šaljem trupe nigde. Da ih šaljem, sigurno vam ne bih rekao, ali ne šaljem trupe“, rekao je predsednik novinarima u četvrtak, ali je, tražeći način da promeni temu, izneo nepovezanu tvrdnju. „Pogledajte, Dow je upravo prešao 50.000 pre nekoliko nedelja“.
Ministar finansija Skot Besent predložio je ukidanje sankcija iranskoj nafti koja je već na moru, u pokušaju da se smanje cene nafte. To bi značilo da SAD dozvoljavaju svom neprijatelju način da finansira ratne napore. Čak i ako je ovo blef za smirivanje tržišta nafte, govori o krizi koja brzo raste.
Ne deluje kao da postoji plan.
„Ne mislim da imamo ikakvu predstavu šta nam je cilj u ovom trenutku. Čini se da se menja iz dana u dan, i, znate, jednostavno nije bilo predviđeno da će ovo biti dugotrajan rat, kada je zapravo trebalo da bude drugačije“, rekao je Nejt Svanson, koji je bio direktor za Iran u Savetu za nacionalnu bezbednost u Bajdenovoj administraciji i radio u Trampovom timu za pregovore s Iranom početkom 2025. godine, za CNN International.
Vašington već danima računa kada će Tramp proglasiti pobedu i povući trupe kući.
Ali ovaj eskalirajući sukob znači da ta opcija možda više ne postoji.
„Niko ne može postići savršenstvo u ratu“, rekao je Hegset u četvrtak.
To je tačno, ali „savršenstvo“ je daleko od realnosti. Nakon što je započeo novi rat, Tramp više ne kontroliše koliko će trajati, gde će se širiti, koliko će koštati i koliko će otežati život Amerikancima opterećenim inflacijom.
I postoji opasnost da upravo ovaj rat definiše njegov drugi predsednički mandat.