Iran ima oružje da kontroliše Hormuz posle postignutog primirja. To je jako oružje koje Iran može da koristi (on/off) ili ne. Time drži zemlje Golfa taocima i vrši ogroman uticaj na globalnu ekonomiju, koja mu je u šaci.
Naplata dažbina brodovima kroz Hormuz donosi Iranu 90 milijardi dolara godišnje, a prihodi od prodate nafte ce prevazići 60 milijardi dolara godišnje. Pa, da li je Iranu sada bolje, ili nije.
Da li su SAD i Tramp imali više pre rata ili sada. Ko je ovde globalno politički slep i ko drži jake karte u ruci. Iran je pročitao Trampov pokersko/politički blef i kupio vreme da ga razjareni američki lider ne udari infrastruktuarnom praćkom.
Školski primer kako se ne vode pregovori.
Primirje je lomljivo, nije izgrađeno nikakvo poverenje. Sporazumu treba vremena da bi zaživeo, ali i poverenje kojeg nema ni na kašičicu. Zatim, da li ovaj dogovor od 10 tačaka zatvara sukob Izraela i Libana.
Jake današnje detonacije u Bejrutu govore suprotno, možda da Izrael nije zadovoljan Planom od 10 tačaka i vidi opasnost za sebe koja može biti veća nego u periodu do poslednjeg februarskog dana. Provalija između Izraela i njegovih suseda u Golfu opasno raste.
Tramp i njegovi su dobili dozu istorijsko političke amnezije. Hormuz je bio otvoren i nafta je tekla, sada je u rukama Iranaca, kao „gift of God“. Da li je režim promenjen, nije.
Otišli su jedni, došli su drugi ljudi. Ali ovi drugi su znatno manje ograničeni dejstvom mula i teokratskog pokliča „smrt Americi“. Biće pragmatičniji ali ništa manje izazovniji.
Naprotiv, biće i intelektualno oštriji i pronicljiviji. Znaju oni dobro da je američka vojna moć nedodirljiva i nedostižna. Zato će se oslanjati na pamet. Lizaće oni svoje rane, nisu male, američki čekić ih je jako tresnuo po glavi, ali kičma i staloženost koju pokazuju tu su. Ipak je to civilizacija stara 28 vekova. Ne lomi se i ne nestaje im civilizacija preko noći. Nisu ćilimi iz svetog grada Koma i pistaći sve što imaju.
Živeo sam 20 godina u Vašingtonu u diplomatskom i poslovnom odelu, i svu sreću im želim, ali sada pre svega pameti i pažljivih koraka koje su činili nekadašnji američki lideri, Linkoln, Džeferson, Ruzvelt, Washington, Truman, JFK, pre svega. God bless good people around the globe.
Autor je nekadašnji ambasador SRJ u SAD