Na izolovanom vulkanskom ostrvu kod severoistočne obale Brazila, decenijama, čak i vekovima, dešava se gotovo neverovatna priča – krdo koza preživljava i razmnožava se više od 200 godina, iako na ostrvu nema izvora sveže vode.
Koze su živele na ostrvu Santa Barbara, u arhipelagu Abroljos, oko 70 kilometara od obale Brazila. Istorijski zapisi ukazuju na to da su ih kolonizatori ostavili tamo pre više od 250 godina, verovatno kao izvor hrane, i preživele su u jednom od najnegostoljubivijih okruženja nakon što su ljudi otišli, piše tportal.
Ostrvo nema reka ni izvora, a situacija nije mnogo bolja ni kada su u pitanju padavine, tako da bi većina životinjskih vrsta veoma brzo uginula na takvom mestu. Međutim, ove koze su ostale zdrave, pa čak i rodile blizance. Nikada nisu viđene da piju vodu.
Bez kapi vode i bez objašnjenja
Prošle godine, brazilski Institut za očuvanje biodiverziteta Čiko Mendes (ICMBio) planirao je da premesti 27 koza sa ostrva kako bi zaštitio lokalni ekosistem, jer je njihovo prisustvo ugrožavalo endemske biljne vrste i staništa najmanje sedam vrsta morskih ptica. Stoga su naučnici odlučili da pažljivije prouče koze, objavio je Vice.
„Verujemo da su razvile jedinstvene veštine preživljavanja“, rekao je Erismar Roča, šef Nacionalnog morskog parka Abroljos. Upozorio je da bi, bez kontrole populacije, koze na kraju iscrpele sve resurse na ostrvu, što bi dovelo do njihovog izumiranja.
Ali ostaje pitanje kako su uspele da prežive u takvim uslovima.
Kako su uopšte preživele?
Jedna teorija je da su se možda prilagodile pijenju morske vode, što većina sisara ne može bez ozbiljnih posledica poput dehidracije. Druge veruju da dobijaju svu potrebnu tečnost iz biljke koja je rasprostranjena na ostrvu i zadržava velike količine vlage, jestive biljke koja raste i u Mediteranu – tučnjaka.
Slučaj ima širi naučni značaj. Istraživači veruju da bi ove koze mogle da ponude uvid u to kako se životinje prilagođavaju ekstremnoj suši, što postaje sve važnije u kontekstu klimatskih promena i širenja sušnih područja.
Brazilski naučnici planiraju da detaljno prouče njihovu fiziologiju, ponašanje i digestivni mikrobiom kako bi otkrili šta ih čini tako otpornim. Pitanje je da li bi se ovo znanje moglo koristiti za razvoj otpornijih rasa stoke za područja pogođena sušom.