Viši sud u Novom Sadu doneo je dve presude kojima je obavezao Akcionarsko društvo za upravljanje javnom železničkom infrastrukturom „Infrastruktura železnice Srbije“ Beograd i Republiku Srbiju da tužiocima, članovima porodice nastradalih prilikom pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u tom gradu, solidarno isplate ukupno 93 miliona dinara na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove usled smrti bliskog lica.
Prvom presudom su obavezani da tužilji K.D. za pretrpljene duševne bolove usled smrti bliskog lica isplate 30.000.000 dinara i za pretrpljeni strah 1.000.000, a tužilji F.S. za pretrpljene duševne bolove usled smrti bliskog lica 10.000.000 dinara i za pretrpljeni strah 500.000 dinara.
Istom presudom obavezani su da tužiocu F.Đ. za pretrpljene duševne bolove usled smrti bliskog lica isplate 40.000.000 dinara i za pretrpljeni strah 1.500.000 dinara.
Drugom presudom isti tuženi su obavezani da tužiocu K.M. solidarno isplate na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove usled smrti bliskog lica 10.000.000 dinara.
U preostalom delu po ovom osnovu, navedeni tužbeni zahtev odbijen do visine traženog iznosa.
U obe presude tuženi su obavezani su da tužiocima solidarno naknade troškove parničnog postupka.
Ovo su prvostepene presude protiv kojih su dozvoljene žalbe Apelacionom sudu u Novom Sadu.
Prilikom pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra prošle godinen nastradalo je 16 osoba, a jedna je teško povređena.
Čekajući pravdu za žrtve pada nadstrešnice: Sedamnaest meseci od tragedije, bez pravosnažno potvrđene optužnice
Godinu i pet meseci od pada nadstrešnice i dalje niko nije krivično odgovarao za tragičan pad nadstrešnice koji je doveo do pogibije šesnaest ljudi. Od tri krivične istrage koje se, direktno ili indirektno bave ovim događajam, nijedna nije pravosnažno potvrđena, što znači da se i dalje ne zna da li će i kada početi suđenje.
Pad nadstrešnice je značajno poremetio politički status kvo, ali je ovaj događaj učinio malo toga da razbije inertnost pravosuđa. Iz događaja su proistakle tri istrage, ali nijedna sedamnaest meseci kasnije nije rezultovala pravosnažno potvrđenom optužnicom.
Prvi predmet pokrenulo je Više tužilaštvo u Novom Sadu, a odnosio se direktno na propuste u rekonstrukciji koji su doveli do pada nadstrešnice. Najviše pažnje privuklo je privođenje bivšeg ministra građevine Gorana Vesića, njegove pomoćnice Anite Dimoski, nekadašnje direktorke Infrastruktura Železnica Jelene Tanasković i njenog prethodnika na tom mestu Nebojše Šurlana. Ukupno, trinaest ljudi je bilo inicijalno osumnjičeno zbog krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti.
Ipak, hapšenje osumnjičenih je bio tek početak pravne zavrzlame u ovom predmetu. Tužilaštvo je najpre podiglo optužnicu na samom kraju 2024. godine, da bi je sud vratio na dopunu 12. marta naredne godine. Tužilaštvu je bilo potrebno oko pola godine da dopuni istragu, a najznačajniji obrt usledio je krajem prošle godine kada je Viši sud prvostepeno potvrdio optužnicu, ali je iz nje izostavio Vesića, Dimovski i Tanasković, kao i troje inženjera.
Vanpretresno veće Višeg suda u Novom Sadu je u detaljnom saopštenju istaklo da je odluku o odustanjanju od gonjenja za šestoro optuženih donelo zbog nedostataka dokaza koji bi pokazali opravdanu sumnju da su počinili delo za koje se terete. Sud je naveo da su „detaljno i savesno analizirali sve relevantne okolnosti“, napominjući da je tužilaštvo podiglo optužnicu nakon „samo 38 dana istrage“.
Na ovo rešenje o potvrđivanju optužnice su podnete žalbe Apelacionom sudu u Novom Sadu, a već tri meseca nema nikakvih informacija o tome kada bi ovaj sud mogao da odluči. Ukoliko bi sud potvrdio prvostepeno rešenje, optužnica bi postala pravosnažna i usledilo bi suđenje. Međutim, sud isto tako ima mogućnost da optužnicu vrati na dopunu.
Iz Višeg suda u Novom Sadu su za Insajder potvrdili da se predmet trenutno nalazi u Apelacionom sudu radi odlučivanja o žalbama. Oni su istakli da zakonom nije propisan rok za odlučianje o žalbi na rešenje o potvrđivanju optužnice, ali da se na ovaj slučaj primenjuje član Zakonika o krivičnom postupku koji za odlučivanje o žalbi na rešenje propisuje rok od 30 dana.
Po članu ZKP-a na koji referišu u Višem sudu, drugostepeni organ ima rok od 30 dana, od dana prijema rešenja, da o njemu odluči. Apelacioni sud u Novom Sadu je saopštio da je 6. marta primio predmet Višeg suda.
„U Apelacionom sudu u Novom Sadu formiran je predmet i dodeljen u rad postupajućem sudiji prema godišnjem rasporedu rada poslova u sudu. Uzimajući u obzir ozbiljnost i složenost predmeta odluka će biti doneta u primerenom roku“, naveli su iz Apelacionog suda.
Optužnicu podiglo jedno, spisi u drugom tužilaštvu
Ovaj put od potvđivanja optužnice do vraćanja prošao je i predmet koji se vodio pred Višim tužilaštvom u Beogradu. Istraga beogradskog VJT-a se fokusirala na tri osobe – Slobodanku Katanić, menadžerku u kompaniji „Infrastrukture Železnice“, Milutina Savovića, predsednika Komisije za tehnički pregled novosadske stanice i članicu komisije Biljanu Krstić.
Više tužilaštvo je podiglo optužnicu protiv njih troje, optužujući ih za krivično delo nesavesan rad, zlouptrebu službenog položaja i teško delo protiv opšte sigurnosti, a ubrzo je Viši sud u Beogradu optužnicu potvrdio. Međutim, pre mesec i po dana Apelacioni sud u Beogradu je po drugi put vratio rešenje Višem sudu. U obrazloženju je navedeno da sud nije utvrdio da je optužnicu podneo ovlašćeni tužilac.
Čitav tok ovog predmeta bio je obeležen sukobom nadležnosti unutar tužilaštva. Optužnicu je inicijalno u martu prošle godine podiglo Više tužilaštvo u Beogradu, ali je Vrhovno tužilaštvo naložilo da se spisi predmeta proslede Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal.
Napuštanje Udarne grupe
A upravo u Javnom tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) pokrenuta je treća istraga koja se indirektno bavi padom nadstrešnice. Istraga TOK-a skoncentrisana je na koruptivne radnje vezane za projekat modernizacije železnice, u sklopu kojeg je renovirana i železnička stanica u Novom Sadu.
U avgustu prošle godine tužilaštvo je donelo naredbu o sprovodenju istrage, a istraga je obuhvatila 14 osoba. Među osimnjičenima našli su se i bivši ministri Goran Vesić i Tomislav Momirović, zaposlene u ministarstvu građevine Anita Dimoski i Slobodanka Katanič, kao i Nebojša Šurlan.
Oni se terete da su oštetili budžet Srbije za više od 115 miliona dolara, a da su kineskom izvođaču radova „CRIC-CCCC“ pribavili imovinsku korist od najmanje 18,7 miliona dolara.
„Zaključivanjem Aneksa 1 Komercijalnog ugovora, Sporazuma 1, te Aneksa 2, 3 i 4 Komercijalnog ugovora osumnjičeni Momirović, Vesić, Dimoski, Šurlan i Katanić su omogućili da izvođač CRIC – CCCC prema finansijeru i investitoru do sada ukupno fakturiše vrednost izvedenih radova na projektu u iznosu od 1.214.100.460,43 dolara, kao i da izvede dodatne radove za koje je preuzeta obaveza naknadnog plaćanja po fakturisanju u vrednosti od 64.258.060,00 dolara, čime su izvođaču CRIC – CCCC pribavili imovinsku korist, u do sada utvrđenoj vrednosti od najmanje 18.759.287 dolara, a budžetu Republike Srbije naneli štetu u iznosu od 115.558.520,43 dolara”, naveli su iz TOK-a.
Sud je privedenima odredio pritvor, s tim da je Vesić u trenutku donošenja naredbe bio na bolničkom lečenju, ali je svima po proteku šest meseci od pokretanja istrage po sili zakona pritvor ukinut.
Određivanje pritvora za Momirovića i Vesića donelo je značajnu promenu u odnosu predstavnika vlasti prema delu tužilaštva. Od tog momenta, predstavnici vlasti su otvoreno optuživali Glavnog tužioca TOK-a Mladena Nenadića i Vrhovnu tužiteljku Zagorku Dolovac da su „oteli tužilaštvo“. Ovaj proces kulminirao je izmenama pravosudnih zakona koje su dovele do toga da TOK ostane bez četiri tužilaca koji su morali da se vrate u matična tužilaštva.
Osam meseci kasnije, istraga i dalje nije rezultovala optužnicom. Deo razloga nesumnjivo leži u činjenici da su, kako je saopštio TOK, predstavnici MUP-a, poreske policije i drugih državnih organa napustili Udarnu grupu tužilaštva koje se bavilo forenzičkom istragom finansijskih malverzacija.