Stiže serija „Kuća duhova“ prema romanu Izabel Aljende

Dugoočekivana serija, koja na striming servis Prime Video stiže 29. aprila, prva je adaptacija snimljena na španskom jeziku, a sa Evom Longorijom i samom autorkom kao izvršnim producentkinjama, očekivanja su ogromna, piše miss7.

Havijera Balmaseda, voditeljka lokalnih originala za Prime Video, već ju je na Berlinskom filmskom festivalu nazvala „najambicioznijim latinoameričkim originalom do sada“, obećavajući epsku sagu koja će verno preneti duh jednog od najvažnijih romana 20. veka.

Povratak korenima nakon holivudske verzije

Kada je Kuća duhova prvi put objavljena 1982. godine, Izabel Aljende nije mogla ni da sanja da će knjiga postati globalni fenomen preveden na više od 40 jezika i nezaobilazan deo školskih lektira širom sveta.

Njena popularnost dovela je i do holivudske filmske adaptacije 1993. godine, koja se, uprkos impresivnoj glumačkoj postavi sa Meril Strip, Glen Klouz i Džeremijem Ajronsom, suočila sa kritikama zbog nedostatka autentičnosti.

Sama autorka objasnila je problem te verzije: „U to vreme ljudi nisu bili naviknuti na titlove; svi uspešni filmovi morali su biti na engleskom i sa poznatim zvezdama. Film je režirao danski reditelj, na engleskom, sa impresivnom angloameričkom postavom i snimljen je u Evropi. Bio je to divan film, ali nije izgledao latinoamerički“, izjavila je Aljende.

Nova serija, s druge strane, u potpunosti ispravlja taj nedostatak. Snimana je u Čileu, na lokacijama koje odišu istorijom i kulturom opisanom u romanu, a cela glumačka postava je iz Latinske Amerike i Španije.

Taj povratak korenima ključni je element koji, prema rečima producenata, daje seriji dušu koju prethodna adaptacija nije imala.

Serija verna romanu

Serija u osam epizoda prati tri generacije žena iz porodice Trueba — vidovitu Klaru, njenu ćerku Blanku i unuku Albu — čije se sudbine prepliću sa turbulentnom istorijom njihove neimenovane južnoameričke zemlje.

Šouraneri Fransiska Alegrija, Fernanda Uređola i Andres Vud od početka su imali jasnu viziju: stvoriti delo koje će biti duboko verno kompleksnosti i magičnom realizmu romana. Njihov pristup oduševio je i samu Izabel Aljende, koja je od početka podržala ideju serijskog formata.

„To je dugačak i komplikovan roman, sa magičnim realizmom i političkim događajima. Serija je savršen medij za takav materijal. Njihova vizija bila je vrlo zanimljiva. Dobro su poznavali knjigu i želeli su da budu verni originalnoj priči“, rekla je Izabel, dodavši da nije imala potrebu da se meša u njihov kreativni proces.

Eva Longorija, koja se projektu priključila kao izvršna producentkinja, ističe da ju je privukla upravo ta posvećenost autentičnosti. U intervjuu je otkrila da je prvobitno trebalo i da glumi, ali joj raspored to nije dozvolio. Ipak, njena strast prema projektu ostala je neupitna.

„Kada su mi Fernanda i Fransiska pokazale svoju viziju, izgled koji žele i kako to žele da snime, te činjenicu da će se sve raditi u Čileu, autentično priči, to me je privuklo. U svakom kadru možeš da osetiš tu autentičnost — u osvetljenju, arhitekturi i kostimima. Opipljiva je“, izjavila je Eva Longorija.

U potrazi za duhovima i čarolijom

U središtu priče je matrijarh Klara del Valle, čije vidovnjačke sposobnosti i dar telekineze oblikuju sudbinu cele porodice. Ulogu Klare u različitim životnim fazama dele mlada zvezda Nikol Volas i cenjena argentinska glumica Dolores Fonci, dok konzervativnog patrijarha Estebana Truebu tumači meksički glumac Alfonso Herera. Kako bi što uverljivije dočarale magični realizam, glumice su učestvovale u posebnim duhovnim vežbama.

Na kraju, možda najbolju potvrdu uspeha ove adaptacije dala je sama autorka. Njena reakcija nakon gledanja serije sažima nadu obožavalaca širom sveta da je La casa de los espíritus napokon dobila ekranizaciju dostojnu svog literarnog predloška.

„Kad sam pogledala seriju, videla sam ono što je oduvek trebalo da bude“, izjavila je književnica.