Predsednik Upravnog odbora Nemačko-srpske privredne komore (AHK) Filip Simović rekao je danas da bi 77 odsto ispitanih predstavnika nemačkih kompanija ponovo izabralo Srbiju kao lokaciju za poslovanje, dok se 88 odsto tako izjašnjavalo prethodne godine.
Iako ovaj pad zadovoljnih, kako je naveo, ukazuje na oprezniji investicioni pristup, istovremeno potvrđuje da više od tri četvrtine ispitanih kompanija i dalje vidi Srbiju kao relevantnu i atraktivnu poslovnu destinaciju.
„Izjave 77 odsto ispitanika u istraživanju o uslovima poslovanja u Srbiji, da bi ponovo izabrali istu lokaciju su potvrda da je Srbija dobar biznis-domaćin, ali kao predsednik AHK moj posao je da vidim šta je sa 23 odsto koji su rekli – ne“, rekao je Simović na predstvaljanju rezultata istraživanja AHK o tome kliko su nemačke kompanije zadovoljne uslovima poslovanja u Srbiji.
Dodao je da je prošle godine procenat nezadovoljnih bio znatno niži, samo 12 odsto, a da je novi procenat „ozbiljno upozorenje i crvena zastavica za sve nas“.
Privrednike Nemačke koji posluju u Srbiji, njih 64 odsto, brinu, kako je rekao, opšte ekonomske i političke okolnosti u Srbiji, a 44 odsto „vidi poremećaje u lancu snabdevanja, kao ključni rizik“.
Naveo je da su u današnjoj ekonomiji brzina i tačnost isporuke najvažniji, jer kada lanac snabdevanja „pukne“ proizvodnja stoji, troškovi rastu, a to utiče na konkurentnost proizvoda.
„Rešenje ovog rizika leži u digitalizaciji administracije, optimizaciji procesa i stvaranju domaćih dobavljača koji mogu brzo da reaguju. Logistika nije više prateća služba, ona je danas prva linija odbrane biznisa od svih rizika“, rekao je Simović.
Zadatak AHK je, prema njegovim rečima, da se stabilnost, ne samo očuva nego modernizuje za izazove koji dolaze.
„EU i jugoistočna Evropa kao alternativne lokacije“
Kompanije koje su nezadovoljne uslovima poslovanja u Srbiji, prema njegovim rečima, navode EU i jugoistočnu Evropu kao alternativne lokacije, „što govori da konkurencija u privlačenju kapitala nikad nije bila oštrija“.
„Više nemamo luksuz da odlažemo strukturne reforme, mora se odmah raditi na vladavini prava, podizanju kompetencija radne snage ako želimo da zadržimo lidersku poziciju u regionu“, rekao je Simović.
Kao alternativne lokacije na koje bi preselili kapital 26 odsto ispitanika nemačkih kompanija naveli su EU, njih 13 odsto se opredelilo za jugoistočnu Evropu, a po osam odsto za druge zemlje Zapadnog Balkana i Afriku.
U Srbiji posluje 900 nemačkih kompanija koje zapošljavaju 80.000 radnika. Trgovinska razmena od deset milijardi evra pokazuje, kako je rekao Simović da je Srbija duboko integrisana u nemačke lance vrednosti.
„Uz rast od 7,4 odsto u 2025. godini, trgovinska razmena između Srbije i Nemačke rasla je tri puta brže od ukupne nemačke spoljne trgovine sa svetom od 2,5 odsto“, naveo je predsednik AHK.
Konrad: Neophodno da Srbija pojača reforme na putu ka EU
Ambasadorka Nemačke u Srbiji Anke Konrad ocenila je da Srbija i Nemačka imaju vrlo bliske odnose dugi niz godina, a to se ne zasniva samo na privredi i investicijama, već da je reč i o razvojnoj saradnji, dugoj 25 godina.
„Nas povezuje mnogo toga, ideja vodilja našeg angažmana ovde u zemlji je proces približavanja EU koji određuje gde ćemo usmeriti sredstva razvojne saradnje, kako bi podržali one oblasti koje su bitne jer je naš cilj da Srbiju primimo u EU kao punopravnu članicu što pre, tako da ljudi i lokalna privreda mogu da razviju pun potencijal“, rekla je Konrad.
Dodala je da ostaje neophodno da Srbija pojača reforme na putu ka EU, a da je istraživanje pokazalo važnost vladavine prava, predvidivost politike, borbu protiv korupcije.
„Privredi je potrebno pouzdano okruženje, a ne pojedinačni dogovori, već okvirni uslovi koji važe za sve kompanije“, ocenila je Konrad.