Poseta Vladimira Putina Kini, neposredno nakon boravka Donalda Trampa u Pekingu, ponovo otvara pitanje da li Kina balansira između SAD i Rusije ili se sve više postavlja kao akter koji vodi glavnu reč u globalnoj političkoj igri. Sagovornici Insajdera ukazuju da se odnosi velikih sila danas oblikuju u trouglu Peking–Vašington–Moskva, u kojem je Kina po uticaju sve bliža SAD, dok je Rusija, zbog rata u Ukrajini, sankcija i ekonomske zavisnosti, u odnosu sa Pekingom sve više mlađi partner.
Ruski predsednik Vladimir Putin boraviće danas i sutra u Kini, gde će se sastati sa kineskim liderom Si Đinpingom, manje od nedelju dana nakon što je američki predsednik Donald Tramp završio posetu Pekingu.
Kremlj je najavio da će Putin i Si razgovarati o ekonomskoj saradnji, ali i o ključnim međunarodnim i regionalnim pitanjima, dok se poseta poklapa sa 25. godišnjicom Kinesko-ruskog ugovora o prijateljstvu iz 2001. godine.
Putin je uoči posete, u video-obraćanju koje je prenela kineska agencija Sinhua, ocenio da su odnosi Moskve i Pekinga na „nivou bez presedana” i da imaju važnu globalnu ulogu. Iz Moskve, međutim, poručuju da Putinova poseta nema veze sa prethodnom Trampovom posetom Kini, već da je ranije planirana, dok je portparol Kremlja Dmitrij Peskov najavio da će ruski predsednik moći direktno da razmeni stavove sa kineskom stranom i o njenim razgovorima sa SAD.
Đokić: Rusija je u odnosu sa Kinom mlađi partner
Politikolog Aleksandar Đokić ocenjuje za Insajder da su Kina i Rusija posle početka rata u Ukrajini izgradile partnerstvo u kojem Moskva ima slabiju poziciju. Kako navodi, Rusija je u tom odnosu mlađi partner i nema prostor da Pekingu diktira uslove.
“U tom smislu, Rusija je izgubila evropsko tržište ili većinu, skoro celo tržište energenata, koje sada šalje ili u Indiju ili u Kinu. Ona ne može da diktira cenu, ne može da diktira uslove kada je izgubila deo svojih klijenata ili mušterija. Prosto, sama je ratom suzila svoj manevarski prostor i onda je, naravno, postala zavisnija od Kine”, kaže Đokić.
Đokić ukazuje da se zavisnost Rusije od Kine ne vidi samo u izvozu, već i u uvozu kineske tehnologije. Kako navodi, Rusija iz Kine uvozi veliki deo tehnologije koja joj omogućava da nastavi rat i održava domaću proizvodnju, zbog čega je u tom odnosu u podređenom položaju.
“Zanimljiva je jedna dogodovština od pre nekoliko dana. Putinov izaslanik za ruski Daleki istok Jurij Trutnjev bio je na Ekspu u Harbinu. To je grad na severu Kine koji je nekad bio deo Ruske imperije. Bila je rusko-kineska izložba i on se požalio da je sa ruske strane video med i krabe, a sa kineske strane dronove i robote. To je taj odnos otprilike”, navodi Đokić.
Navodi da je pitanje odnosa snaga između SAD i Kine složeno, jer se politički, vojni i ekonomski uticaj ne poklapaju uvek. Prema njegovoj oceni, ni Vašington ne može da diktira uslove Pekingu, niti Kina može u potpunosti da diktira uslove Americi, jer su dve zemlje međusobno zavisne i duboko povezane u globalnoj ekonomiji, dok Rusija ne može da se meri ni sa jednom ni sa drugom.
“Kada pričamo o Americi, Kini i Rusiji, očigledno je da Rusija ne može da parira ni jednoj ni drugoj zemlji po mnogim faktorima, osim u nuklearnom naoružanju. Zbog toga Rusija ne može tek tako da bude skrajnuta ili odbačena kao pretnja. Ali, sa druge strane, ona ne može da diktira uslove nijednoj od te dve realne supersile koje danas postoje. Mislim da Rusija jednostavno ne pripada toj grupi. Ona nije u toj ligi, možemo vrlo jednostavnim rečnikom da kažemo. Ako se Amerika i Kina bore ko je najbolji u Ligi šampiona, Rusija može više da računa na Ligu Evrope”, kaže Đokić.
Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Andrej Rudenko izjavio je da će tokom Putinove posete biti razmotrene glavne globalne pretnje i da je agenda razgovora sa kineskim zvaničnicima veoma široka. Prema njegovim rečima, razgovaraće se i o bilateralnim pitanjima i o međunarodnim temama, uključujući „ključne, možda i najoštrije krize” sa kojima se svet trenutno suočava, a među temama bi mogli da budu i rezultati Trampove posete Kini.
Milivojević: Kina je nezaobilazan faktor u globalnim odnosima
Zoran Milivojević, karijerni diplomata i spoljnopolitički komentator ocenjuje da se krupni diplomatski događaji često mere prema ulozi domaćina, zbog čega činjenica da je Si Đinping u kratkom razmaku domaćin i Trampu i Putinu govori o težini Kine na globalnoj sceni.
“Druga stvar je da je uticaj Kine nezaobilazan u globalnim odnosima i da pokušaj Amerike na početku Trampove administracije da tvrdom carinskom i sankcionom politikom umanji uticaj Kine očigledno nije dao rezultat. Prema tome, kineski uticaj je dominantan. Kineski uticaj, kada je reč o Rusiji, takođe je dominirajući, jer Rusija nema više taj kapacitet da bude ravnopravan partner s Amerikom na globalnoj sceni, ali u korelaciji sa Kinom raste i ta ruska dimenzija”, kaže Milivojević.
Milivojević ocenjuje da se globalni odnosi danas u velikoj meri odvijaju u trouglu Peking–Vašington–Moskva, jer međunarodnom scenom istovremeno dominiraju multipolarizam, realpolitika i tvrda moć. Rusija, prema njegovim rečima, u tom odnosu ostaje važan akter pre svega zbog nuklearnog potencijala, veličine države i velikih resursa.
“Prema tome, u tom trouglu se odvijaju odnosi i to pokazuje da je u ovom trenutku kineski uticaj na neki način dominantan. To zatvaranje kruga potvrđuje i ono što se pokazalo krajem prošle godine ili sa promenom američke politike, sa vraćanjem američke politike na realpolitiku — da će se u tom trouglu praktično definisati aktuelni globalni odnosi i da će se u tom trouglu profilisati neki novi međunarodni poredak”, kaže Milivojević.
Realpolitika u najkraćem znači vođenje spoljne politike zasnovane na interesima, odnosu snaga i praktičnim ciljevima, a ne na ideologiji ili vrednostima.
Milivojević navodi da to u savremenom kontekstu znači da su se međunarodni odnosi promenili i da više ne postoji mogućnost da svet funkcioniše kao unipolaran, odnosno da jedna sila, poput SAD i Zapada, sama oblikuje globalna pravila isključivo u skladu sa sopstvenim interesima.
“Kina je nezaobilazan faktor. Kolektivni jug je u nastupu. Kina je u ekonomskoj sferi zauzela poziciju koja potvrđuje da je svet definitivno multipolaran i da se bez Kine ne može razgovarati o globalnim odnosima. Globalni odnosi se ne mogu kreirati niti kontrolisati bez kineskog faktora. To znači realpolitiku i Amerikanci su to razumeli i shvatili. Amerikanci su shvatili da se rat protiv Rusije ne može dobiti i da se Rusija ne može skrajnuti sa globalne scene kao nuklearna sila sa potencijalima koje ima. Zbog toga ovaj rat u Ukrajini i traje toliko koliko traje”, zaključuje Milivojević.