Srbija, makar na papiru, ima zakone, tužioce, policiju, procedure. Ono što nema je efikasan mehanizam koji bi naterao policiju da ih poštuje, ali i kontinuiranu volju tužilaštva da koristi sva svoja ovlašćenja. Sve dok to ne promeni, nalozi tužilaštva ostaju ono što sve češće i jesu – mrtvo slovo na papiru, a jedno od rešenja mogla bi da bude tužilačka policija.
Nekada nezamisliva situacija da policija ne reaguje po nalogu tužilaštva u Srbiji je postala nova realnost – i sve učestalija.
Slučaj Generalštab, pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, odbijanje da se izvrši uviđaj u “Ćacilendu” zbog napada na novinare N1, samo su neki od vidljivih primera u poslednje vreme, a sve je počelo sa slučajem rušenja u Savamali.
„Istorija“ ignorisanja tužilaštva
Tako je specijalni tužilac u istrazi o slučaju „Generalštab“, kako je ranije saznala nova.rs, neuspešno naložio hapšenja više osoba, a policija iz nepoznatih razloga odbila da postupi. Hapšenje direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Gorana Vasića usledilo tek nakon saslušanja čelnika policije i tužilaštva.
U slučaju pada nadstrešnice je, prema pisanju nedeljnika „Radar„, Tužilaštvo za organizovani kriminal od početka septembra 2025. do kraja marta ove godine MUP-u dostavilo osam zahteva da se u predistražnom i u istražnom postupku ispitaju odgovorna lica u kineskim kompanijama koje su bile angažovane na projektu modernizacije i rekonstrukcije pruge od Novog Sada do državne granice sa Mađarskom, ali se to nije desilo.
Portal N1 je ovim povodom kontaktirao Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) u nameri da javnost sazna da li je TOK preduzimao nekakve mere u navedenim i sličnim slučajevima.
I pored najmanje dva obećanja, Tužilaštvo nije poslalo odgovore. Umesto njih rekli su da nemaju ništa više da kažu od informacija koje su nedavno prosedili dnevnom listu Danas.
To je da su ministru unutrašnjih poslova i direktoru policije 9. septembra prošle godine dostavili dopis, jer nije postupljeno po zahtevu za produženje rada Udarne grupe.
Isto to učinili su 30. januara ove godine kada je upućena urgencija direktoru policije zbog „nepostupanja po osam zahteva za prikupljanje dokaza i podataka i pružanje pomoći u vezi sa sprovođenjem istrage, podnetih u periodu od 15. avgusta 2025. do 30. januara 2026. godine“.
TOK ne koristi sve svoje mogućnosti
Iz ovog tužilaštva su potvrdili za Danas da je početkom aprila 2026. godine održan sastanak sa predstavnicima SBPOK-a i Poreske policije na kom su dogovorene aktivnosti koje je neophodno preduzeti u narednom periodu.
Kao rezultat ovog sastanka, SBPOK-u i Poreskoj policiji je 7. aprila 2026. godine dostavljen novi zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja kojim su objedinjeni svi prethodni zahtevi, međutim, ovim sastankom nije obnovljen niti nastavljen rad Udarne grupe, navodi se.
U istom tekstu stoji i da su saznali „od izvora iz SBPOK-a, kako MUP neće formirati novu Udarnu grupu za nadstrešnicu, nakon što je prethodna rasformirana“, već da će „po ovom predmetu postupati pripadnici SBPOK-a u sklopu svojih redovnih aktivnosti, odnosno da će ovaj predmet dužiti zajedno sa ostalim predmetima“.
Ranije je saopšteno iz Direkcije policije da je Udarna grupa rasformirana zbog tekuće sistematizacije radnih mesta u MUP-u.
TOK ni tada, a ni sada nije objasnio zašto nije reagovao na druge načine.
Pitanja za TOK
– Da li je Tužilaštvo učinilo nešto tim povodom u slučajevima kada policija nije reagovala, poput pokretanja disciplinskog postupka, podnošenja krivične prijave protiv policije koja nije reagovala?
– Da li su pokretane određene radnje i prema drugim institucijama koje nisu reagovale poput Poreske policije, Uprave za sprečavanje pranja novca?
– Kako komentarišete ovakve slučajeve?
Mehanizmi koje tužilaštvo može da preuzme u ovakvim situacijama postoje, ali su neefikasni. Kako za portal N1 kaže predsednica Udruženja tužilaca Srbije Lidija Komlen-Nikolić, iako u ovakvim slučajevima postoje određeni pravni mehanizmi koji su regulisani zakonom i koji tužilaštva mogu da primene, oni su se pokazali kao neefikasni.
“Možete se obratiti nadređenom starešini u policiji. U stvarnosti, nalog je uvek došao od starešine. Možete se obratiti ministru unutrašnjih poslova, Vladi, nadležnom odboru u Narodnoj skupštini. Silna obraćanja bez upotrebne vrednosti. Može se tražiti i pokretanje disciplinskog postupka”, kaže Komlen Nikolić za N1.
Dušan Stanković, saradnik BCBP, kaže da tužilaštvo nema puno mehanizama kako bi nateralo policiju da radi po njenim nalozima. On ukazuje da praksu izostanka tužioca na „terenu“.
„Veoma retko neposredno prisustvuju njihovom izvođenju uviđaja ili pretresa i nemaju direktan uvid u stanje stvari na terenu. Zbog toga što izostaje prisustvo tužioca na terenu, sumnja u nepostupanje policije se zasniva na indicijama, a ne na dokazima koji su im neophodni za vođenje krivičnih postupaka. Kada policija ne preduzima ono što tužioci zahtevaju, tužioci se mogu obratiti njihovim starešinama, ali odgovornost policajaca ostaje u okviru interne disciplinske“, kaže Stanković.
Komlen Nikolić navodi da u slučaju da se, kada se ovi mehanizmi iscrpe, ništa ne desi, tužilac može da razmotri i postojanje krivične odgovornosti u radnjama policijaca koji ne postupaju po njegovim zahtevima, a može se obratiti i javnosti.
„Svaka situacija se mora posebno razmotriti. Može da postoji krivično delo Ometanje pravde ili Nesavestan rad u službi. Može da se razmotri i neko drugo krivično delo. Još jedanput naglašavam – sve zavisi od okolnosti slučaja“, ističe Komlen Nikolić.
Dve decenije čekanja na tužilačku policiju
Stanković navodi da postoji čitav niz drugih dela – koja mogu biti iz oblasti korupcije ili organizovanog kriminala – s obzirom na to da bi takvo nepostupanje podrazumevalo da policajci sarađuju sa drugim licima radi opstrukcije istrage i vršenja krivičnih dela.
Kao moguće rešenje Komlen Nikolić vidi u tužilačkoj policiji, ali da ta incijativa je već dugo vremen na čekanju.
„Udruženje tužilaca već više od 20 godina se zalaže za uvođenje tužilačke policije ili pravosudne policije ili nekog drugog modela po kome će policija odgovarati za svoj rad javnom tužiocu, a ne u okviru svoje hijerarhije. Tek u poslednjih par godina javnost je postala svesna značaja uvođenja tužilačke policije. Ipak ta ideja treba da bude ozbiljno analizirana i diskutovana u javnosti, pogotovu kad se imaju u vidu društvene okolnosti i polarizovanost društva, koja poprima ozbiljne razmere. Postoje različiti modeli. Srbija će morati da pronađe model koji najviše odgovara našem društvu“, zaključuje Komlen Nikolić.
Poslednji predlog predstavili su fabruara 2026. godine tužioci iz „Centra za pravosudna istraživanja – CEPRIS“ – Bojana Savović i Radovan Lazić. Prema predloženim izmenama, javnotužilačka policija bila bi posebna istražiteljska jedinica u Tužilaštvu za organizovani kriminal, Tužilaštvu za ratne zločine, odeljenjima za korupciju viših tužilaštava u Beogradu, Kraljevu, Novom Sadu i Nišu i Odeljenju za visokotehnološki kriminal.
Javnotužilačku policiju činili bi istražitelji koji bi postupali po zahtevima, naredbama i upuststvima tužilaca, a odgovarali bi javnom tužiocu. Naglasili su da bi o bilo kom modelu trebalo voditi javnu raspravu, ali i da uvođenje tužilačke policije neće rešiti probleme ako nema nezavisnog tužilaštva.
Dok inicijativa za uvođenje tužilačke policije čeka u fioci već dve decenije, utisak je da se praznina u sistemu popunjava nečim što se može podvesti i pod opstrukciju, a ne pravdom.
Pravni mehanizmi postoje, ali je deo njih kako kaže predsednica Udruženja tužilaca, bez upotrebne vrednosti”. Dok se to ne promeni, kriminalci će biti mirniji. Međutim, ni tužilačka policija ne mora da bude savršeno rešenje, makar ne dok god i tužilaštvo samo nije nezavisno, odnosno dok ne počne da koriste svoja ovlašćenja u punom kapacitetu, što očigledno još nije slučaj.