Donedavna Vlada Mađarske, odnosno lično Viktor Orban je doneo odluku da se 5. marta izvede akcija presretanja ukrajinskog „zlatnog konvoja“, iako za tu operaciju, prema stručnim procenama, nije postojalo nikakvo profesionalno opravdanje, piše list Telex čiji su novinari proteklih nedelja vodili razgovore sa izvorima upućenim u slučaj ili direktno uključenim u njega.
Dva kombi vozila ukrajinskih prevoznika, koji su iz Austrije išli ka Ukrajini, zaustavljeni 5. marta na odmorištu kod Alaske. Policijsko vozilo sa rotacionim svetlima preteklo ih je i sklonilo sa puta.
Pošiljka iz Rajafajzen banke bila je upućena ka ukrajinskoj centralnoj banci Oschadbank, na poznatoj tranzitnoj ruti.
Na odmorištu kod Alaske njih su čekali naoružani pripadnici specijalne jedinice TEK (mađarska jedinica za borbu protiv terorizma i specijalne policijske operacije).
U kombijima je pronađeno 27 milijardi forinti u gotovini i investicionom zlatu, koje je zaplenila poreska uprava mađarska Nacionalna poreska i carinska uprava (NAV), dok su ukrajinski državljani koji su upravljali vozilima nekoliko sati kasnije pušteni i potom proterani iz zemlje.
Događaj, koji je sutradan dospeo u javnost, izazvao je snažan međunarodni odjek. Vlada Mađarska se hvalila akcijom i na zvaničnoj Fejsbuk stranici objavila snimke TEK-a. Vladina komunikacija sugerisala je da je reč o nezakonitom transportu novca i zlata od strane Ukrajine.
Ukrajina je, međutim, događaj tumačila potpuno drugačije, tvrdeći da je Mađarska faktički zaplenila ukrajinski novac. Na to se nadovezala izjava Janoša Lazara, tadašnjeg mađarskog ministra građevinarstva i saobraćaja, koji je rekao: „Ne znamo ko je i zašto poslao taj novac, nećemo ga vratiti“.
Ovu izjavu dao je nakon što je tadašnji premijer Orban uredbom odredio da Ukrajina najmanje dva meseca neće dobiti nazad zaplenjeno zlato i novac, koji će do okončanja istrage ostati pod nadzorom mađarskih vlasti.
Istovremeno je NAV pokrenuo postupak zbog sumnje na pranje novca, dok je Austrijska narodna banka izrazila čuđenje navodeći da je prekogranični transport gotovine uobičajena i zakonita bankarska praksa.
Austrijske vlasti takođe nisu utvrdile nikakve nepravilnosti u vezi sa pošiljkom.
Pravni zastupnik ukrajinske Oschadbank podneo je sredinom marta krivičnu prijavu Centralnom istražnom tužilaštvu zbog sumnje na zloupotrebu službenog položaja i terorizam.
Nakon što je Fides izgubio izbore, situacija se preokrenula.
Tada je NAV – ignorišući u međuvremenu Orbanovu uredbu – vratio zaplenjenu imovinu Ukrajincima, dok je Glavna direkcija za strance ukinula odluku o proterivanju ukrajinskih prevoznika novca, kao i zabranu ulaska i boravka u zemlji.
Takođe je utvrđeno da je tužilac, koji je imao uvid u poverljiva dokumenta, ocenio da u postupku mađarske Službe za zaštitu ustavnog poretka i kontraobaveštajni rad nema dovoljno dokaza koji bi potkrepili navode o postojanju rizika po nacionalnu bezbednost u vezi sa ukrajinskim državljanima.
Tokom proteklih nedelja novinari Telex su razgovarali sa brojnim izvorima koji su posredno ili neposredno bili uključeni u slučaj, ili su imali precizan uvid u rocese koji su prethodili akciji kod Alaske.
Iako su ti akteri, ublažavajući sopstvenu odgovornost, tokom razgovora često prebacivali krivicu jedni na druge, u jednom su se svi narativi poklapali.
Naime, u tome da je postupak protiv „zlatnog konvoja“ formalno pokrenut od strane nadležnih organa, ali da je iza akcije stajao politički proračun, dok su oni zapravo samo asistirali u sprovođenju odluke donete na višem nivou.
Dan pre akcije prijavu je podnela Služba zadužena za kontraobaveštajni rad (AH) što je, na zahtev Telexa, i sama potvrdila.
Takođe su potvrdili i informaciju da prijava nije zasnovana na njihovim saznanjima, već na podacima koje je prikupila mađarska spoljna obaveštajna služba (IH).
AH i IH su dve odvojene obaveštajne službe: AH je zadužen za kontraobaveštajni rad i unutrašnju bezbednost, dok IH sprovodi spoljno obaveštajno delovanje i fokusiran je na inostranstvo.
Iako su formalno odvojene institucije, u prethodnom političkom ciklusu obe službe bile su pod nadzorom Antala Rogana.
Za kontekst „zlatnog konvoja” važno je napomenuti da je ukrajinska strana od izbijanja rata, pa sve do događaja kod Alaske, kroz teritoriju Mađarska prebacivala ogromne količine gotovine – godišnje i po nekoliko hiljada milijardi forinti.
Taj logistički posao godinama je koordinisala kompanija koja je u vlasništvu biznismena Ištvana Garancija, bliskog krugu Viktora Orbana. Prema saznanjima Telexa, najveći deo tih sredstava koja su išla ka Ukrajini poticao je iz Sjedinjeneih Američkih Država.
Iako je IH na ove transfere obratio pažnju tek 2025. godine, iz razgovora sa izvorima postalo je jasno da postoje različita tumačenja o tome gde priča zapravo počinje.
Jedna verzija tvrdi da IH uopšte nije fokusirao samu gotovinu, već bivšeg ukrajinskog obaveštajca Henadija Ivanoviča Kuznjecova.
Prema toj verziji, službe su znale da je bio pripadnik ukrajinskih obaveštajnih struktura, pa su ga počele pratiti nakon što su utvrdile da više puta ulazi u zemlju. Tada su ga povezali sa velikim, ali formalno legalnim transportima novca.
U okviru mađarskih službi smatralo se da nije slučajno što su Ukrajinci upravo njemu poverili tu ulogu. Navodno je bio blizak saradnik Andrija Jermaka, šefa kabineta predsednika Volodimira Zelenskog, koji je u nekim ukrajinskim izvorima dovođen u vezu sa finansijskim aferama.
Kuznjecov je, prema zvaničnim registrima, ranije bio osuđivan 2011. godine u Kijevu, a mađarske službe su sumnjale da je reč o korupcijskom slučaju, iako su izvori tih tvrdnji delimično neprovereni.
Posebno je bilo sporno što su se novci transportovali i u suprotnom smeru ne samo ka Ukrajini. Ukrajinska strana je to delimično objašnjavala transportom oštećenih novčanica, ali su mađarske službe to smatrale sumnjivim.
Takođe su primetili da se u ugovorima na različitim jezicima razlikuju ključne odredbe — u mađarskoj verziji kao krajnji primalac navodi se državna banka Oschadbank, dok su engleske i ukrajinske verzije navodile banku u Varšavi.
I evropske službe takođe pokušavaju da prate slučajeve korupcije u Ukrajini, jer je važno kakva će biti sudbina zapadnih subvencija.
O tome šta je motivisalo Orbana, ne govori samo jedan od izvora uključenih u slučaj već na to ukazuje i jedna izjava bivšeg premijera.
Orban je na prolećnom otvaranju ekonomske godine Mađarske privredne komore (MKIK), 5. marta, rekao da će mađarska vlada primorati ukrajinsko rukovodstvo i EU da ponovo pokrenu isporuke nafte kroz naftovod Družba pre nego što se iscrpe rezerve gasa.
„Blokadu nafte ćemo razbiti. Silom ćemo naterati Ukrajince da ponovo pokrenu isporuke nafte. Bezuslovno i uskoro moraju otvoriti naftovod Družba” , rekao je Orban na tom događaju.
Datum je važan, jer je bio 5. mart, kada javnost još nije znala ništa o tome šta se dogodilo.
Nekoliko izvora je reklo da je vlada početkom marta izdala naredbu o tome kada bi se racija trebala dogoditi. Poslednje informacije je takođe potvrdila Kancelarija za zaštitu Ustava u odgovoru na pitanja Telex.
„Početkom marta iz Državnog sekretarijata za civilne službe nacionalne bezbednosti Kabineta premijera doneta je odluka da se napad na kombije sa gotovinom mora dogoditi 5. marta“, stoji u odgovoru Kancelarije.
Nekoliko nezavisnih izvora potvrdilo je da je operaciju protiv „zlatnog konvoja“ naredio Viktor Orban.
Iako se, prema izvorima Teleksa, Orban odlučio na akciju kao odgovor na „gašenje“ naftovoda Družba, vladina komunikacija je takođe želela da drugom pričom sugeriše da je novac Ukrajinaca nejasnog porekla, iz kojeg se finansiraju opozicione snage.
Ova insinuacija se vrtela oko cele priče, a pored toga, medijska imperija Fidesa prodala je „skandal“ slikama generisanim AI, prikazujući ukrajinske transportere novca kao zarobljene kriminalce.