VRANJE – Među dopisnicima na jugu Srbije ima milionera, ali ne po zaradi, već po broju pređenih kilometara. Sem važećih definicija te profesije iz udžbenika novinarstva, koje opisuju novinara kao nekog ko redovno šalje vesti i izveštaje iz grada ili države van matične redakcije, aktuelni dopisnici na jugu imaju i svoje viđenje profesije – oni, na osnovu sopstvenih iskustava, kažu da je njome baviti se „lepo, ali da nije preporučljivo“, da je to „patološka ljubav“, da su dopisnici na jugu „prvi kada se
Dragan Pavić ne odustaje 32 godine. Toliko je u televizijskim poslovima, od toga 20 u dopisničkim. Ukazuje da dopisnici na jugu, najčešće sa jednom ekipom, pokrivaju prostor koji pokriva cela redakcija u centrali. „Uz to, u praksi su istovremeno novinari, snimatelji, montažeri, vozači, producenti ili organizatori. Nisu IT eksperti, ali moraju da znaju da reše i takve probleme“ – kaže Pavić. Njegovo iskustvo iz brojnih medija za koje je radio, i radi, takvo je da je „srećan dopisnik“.
„Stvarno jesam imao sreće sa redakcijama za koje sam radio“ – kaže Kosanović.
A bilo ih je više od 10 sa sedištem u Beogradu ili inostranstvu. Počeo je u Našoj borbi, a završio u Al Jazeera Balkans (AJB). Za sada, jer nije završio svojom voljom, niti, kako se kaže, otišao u zasluženu u penziju, već mesecima traži posao od kada je, preko noći, ugašena redakcija AJB u kojoj je bio zaposlen. Ugovor o radu i sva prava koja garantuje zakon, u situaciji kada većina dopisnika kaže da ih nema, deo su srećnih okolnosti na koje ukazuje Kosanović, a naročito na činjenicu da su svi radili isključivo profesionalno.
NASTAVITE SA ČITANJEM NA — cenzolovka.rs