BRISEL – Novi „non-pejper“ koji je potpisalo pet država članica Evropske unije zalaže se za novi obrazac budućih pristupnih ugovora koje će na kraju procesa pregovaranja potpisati sadašnji kandidati, kako bi se osiguralo da buduća proširenja ojačaju EU.
U dokumentu se predlaže dodatno jačanje postojećih zaštitnih mehanizama i prelaznih mera, koje su primenjivane u prethodnim krugovima proširenja, kao i uvođenje novih zaštitnih mehanizama, posebno u oblasti vladavine prava. Takođe se predlažu privremena i prelazna ograničenja prava glasa.
Prema navodima Rojtersa, dokument su potpisale Nemačka, Francuska, Holandija, Belgija i Luksemburg.
Dokument, u koji je imao uvid portal European Western Balkans, ocenjuje da „prosto kopiranje prethodnih pristupnih ugovora neće biti dovoljno“ za nova proširenja i da treba iskoristiti priliku za uvođenje neophodnih unapređenja.
„To će biti ključno za očuvanje i povećanje političke i javne podrške proširenju, što je zauzvrat od suštinskog značaja imajući u vidu potrebu za ratifikacijom pristupnih ugovora u svim državama članicama“, navodi se u dokumentu.
Dalje se dodaje da je „potreban opšti obrazac za buduće pristupne ugovore i katalog mogućnosti među kojima bi se biralo, a koji bi zatim mogao fleksibilno da se prilagođava i dopunjuje u zavisnosti od izazova koje svako pojedinačno pristupanje može doneti“.
Predlaže se da Evropska unija nadogradi postojeće sektorske zaštitne mehanizme i prelazne mere iz prethodnih proširenja.
„Ovi zaštitni mehanizmi (u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova, unutrašnjeg tržišta ili ekonomske situacije) trebalo bi ponovo da budu uključeni u buduće pristupne ugovore, ali moramo proceniti da li su i dalje dovoljno široko postavljeni da odgovore na sadašnje izazove“, navodi se u dokumentu.
Prema predlogu, novi zaštitni mehanizmi mogli bi biti potrebni u oblastima kao što su ekonomska bezbednost i otpornost na strano mešanje.
Prelazne mere iz ranijih pristupnih ugovora, koje su obuhvatale oblasti poput finansijskih odredbi i slobodnog kretanja radne snage, takođe bi trebalo da budu uključene u buduće pristupne ugovore, a potrebno je razmotriti i da li bi ih trebalo dodatno ojačati.
Zaštita vladavine prava
U non-pejperu se dalje navodi da su Evropskoj uniji potrebni odgovarajući instrumenti kako bi mogla da reaguje u slučaju mogućeg nazadovanja u pogledu vrednosti EU, kao što je vladavina prava.
Zbog toga se predlaže da se u buduće pristupne ugovore, pored postojećih instrumenata za zaštitu vladavine prava, uključe i novi zaštitni mehanizmi.
Među predloženim rešenjima nalazi se i „klauzula o zabrani nazadovanja“ (non-regression clause), kodifikovana kao obavezujuća norma, koja zabranjuje odstupanje od vrednosti Evropske unije.
„U slučaju (potencijalnog) kršenja, automatski bi trebalo da usledi primena (ili ispitivanje primene) instrumenata za zaštitu vladavine prava povezanih sa finansiranjem, postupaka zbog povrede prava EU (infringement procedure), kao i nove zaštitne klauzule, u zavisnosti od konkretne situacije“, navodi se u dokumentu.
Drugo rešenje je zaštitna klauzula koja bi se primenjivala i izvan oblasti obuhvaćenih prethodnim pristupnim ugovorima. Njeno trajanje trebalo bi da bude duže od dosadašnjeg roka od tri godine, a aktivirala bi se u slučaju „ozbiljnih nedostataka ili nazadovanja u odgovarajućoj državi članici u zaštiti vrednosti EU, uključujući poštovanje vladavine prava, demokratskih principa i slobode medija“.
Non-pejper takođe predlaže da se, kada je reč o vladavini prava, dodatno razvije Izveštaj o vladavini prava (Rule of Law Report), koji se već primenjuje na pojedine zemlje kandidate, kao i da učešće u Evropskom javnom tužilaštvu (EPPO) postane uslov za pristupanje novih država članica.
Ograničenja prava glasa
Prijem novih država članica ne bi smeo da utiče na sposobnost Evropske unije da deluje, što bi prvenstveno trebalo rešavati unutrašnjim reformama EU koje bi se sprovodile paralelno sa procesom proširenja. Evropska komisija se poziva da objavi analize politika koje prethode proširenju.
„EU bi trebalo da sprovede detaljnu raspravu o mogućnosti privremenih i prelaznih ograničenja prava glasa za nove države članice, naročito u delovima pravnih tekovina EU (acquis communautaire) u kojima je potrebna jednoglasnost (na primer u pojedinim aspektima proširenja, Zajedničke spoljne i bezbednosne politike ili Višegodišnjeg finansijskog okvira), uz puno uvažavanje pravnih i političkih osetljivosti“, navodi se u dokumentu.
Predstojeći period biće od ključnog značaja za zajedničku izradu novog modela pristupnih ugovora koji bi doprineo održavanju i daljem jačanju pozitivnog trenda nakon proširenja, zaključuje se.