Za sada se može pretpostaviti da će predstavnici opozicije izaći u najmanje tri liste – studentskoj, proevropskoj i desnoj – od kako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio izbore za kraj godine, pojavilo se i pitanje o formatu u kom će manjinske stranke izaći na izbore.
Posebno, celokupna javnost sa velikim iščekivanjem, prati dešavanja među političkim predstavnicima Mađara, budući da je Savez vojvođanskih Mađara, dosad bio u koaliciji sa Vučićevom SNS.
Međutim, posle promene vlasti u Budimpešti i smene Viktora Orbana koji je bio blizak Vučiću, i dolaska na vlast novog premijera Petera Mađara, zanimljivo je pitanje da li će SVM ostati uz SNS, isto kao i to da li će možda neka druga opcija mađarske manjine, dobiti više glasova.
SVM uz SNS nakon izbora, DZVM o izborima nakon što budu raspisani
Tema manjinskih stranaka i njihovog učešća na izborima je posebno privukla pažnju javnosti i tokom martovskih lokalnih izbora zbog izlaska Saveza vojvođanskih Mađara na listi Srpske napredne stranke u Kuli na kojoj su se našli i radikali.
Predsednik SVM Balint Pastor je u tom periodu isticao da ta partija na lokalnim izborima ide zajdeno sa SNS-om tamo gde mađarska zajednica čini brojčanu manjinu u takvoj meri da samostalno ne bi mogli da uđu u Skupštinu opštine.
Govoreći o parlamentarnim izborima Pastor je rekao da će SVM nastaviti saradnju sa SNS-om, ali je naglasio da je njegova stranka uvek samostalno učestvovala na parlamentarnim izborima, osim 2000 godine.
“I sada ćemo učestvovati samostalno na izborima, tražićemo podršku vojvođanskih Mađara za našu politiku i nadam se da ćemo nakon izbora moći da nastavimo saradnju sa SNS“, rekao je Pastor za RTV.
Sa druge strane, glavni kritičar pristupa SVM-a bila je Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara, koja je podržala studentsku listu u Kuli.
Predsednik DZVM Aron Čonka za Danas navodi da je studentska pobuna otvorila širi prostor za demokratsku debatu o vladavini prava i funkcionisanju institucija, što, dodaje indirektno doprinosi i jačanju položaja manjinskih zajednica.
“Pozitivne poruke iz Novog Pazara, Kule i Subotice to potvrđuju kao dobar signal. Istovremeno, ključno je videti kakvu konkretnu politiku prema manjinama nude i koliko su one stvarno zastupljene u tim inicijativama. Demokratija se meri načinom na koji jedno društvo tretira svoje manjine”, pojašnjava naš sagovornik.
Govoreći o izlasku na izbore Čonka navodi da DZVM još uvek nije donela konačnu odluku.
“Naš pristup je principijelan i zasnovan na programima, kredibilitetu i stvarnim političkim efektima. Studente podržavamo i pomažemo gde god možemo, a o izborima ćemo odlučivati u skladu sa političkom situacijom u trenutku njihovog raspisivanja”, kaže sagovornik Danasa.
Komentarišući najavu izlaska na izbore Koalicije 381 koja uključuje i dva predstavnika mađarske manjine, Čonka navodi da je svako političko okupljanje manjinskih aktera legitimno, te dodaje da može imati smisla ako se zasniva na jasnim zajedničkim ciljevima i konkretnim politikama.
“Za sada nemamo dovoljno informacija o programskim prioritetima Koalicije 381 da bismo dali detaljniju ocenu, ali princip ostaje jasan — bitan je sadržaj, a ne forma ujedinjenja”, zaključuje Čonka.
Najave Šajna i Koalicije 381: „Četvrta kolona“
O formiranju „četvrte opozicione kolone manjinske Srbije“ govorio je predsednik vanparlamentarne Romske partije Srđan Šajn, koji je nakon početka sastanaka opozicionih stranaka rekao da njegovu partiju nije pozvala nijedna od dve političke grupacije opozicije.
Ukazao je da je RP i dalje spremna da razgovara s svim opozicionim akterima, ali dodao da će „ukoliko opozicija ne želi dijalog sa njima, biti spremni da formiraju četvrtu opozicionu kolonu – kolonu socijalno ugrožene i manjinske Srbije”.
Naglasio je i da opozicija svoj nastup na izborima opravdava tvrdnjom da nijedan opozicioni glas ne sme ostati ispod cenzusa, ali da s “zanemaruje sudbinu stotina hiljada manjinskih i glasova socijalno ugroženog stanovništva”.
Osim Romske partije, pre nekoliko dana i Koalicija 381 najavila je da će samostalno izaći na izbore. Ova koalicija uključuje široj javnosti malo poznate manjinske stranke: Bošnjačku građansku stranku, Stranku Crnogoraca, Vlašku narodnu stranku, Građanski savez Mađara, Srpsko – Mađarski savez, Savez Bošnjaka Vojvodine i Savez Jugoslovena.
Hadžisalihović: Gotovo sve manjinske partije i udruženja su pod kontrolom
Predsednik Bošnjačke građanske stranke i koordinator koalicije 381 Jasminko Hadžisalihović za Danas navodi da ova koalicija za sada nije proširivala savez, ali dodaje da je on imao razgovore sa romskim manjinskim organizacijama i partijama, kao i da se razgovaralo sa predstavnicima makedonske stranke.
Navodi da je bilo i razgovora sa drugim predstavnicima manjinskih zajednica ali da “ne zna ni s kim bi razgovarao”, s obzirom da su, kako kaže, gotovo sve manjinskie partije i udruženja na ovaj ili na onaj način pod kontrolom.
“Ova koalicija je otvorena da se napravi jedan širok manjinski front, koji bi išao samostalno na izbore. Da li to drugi hoće, mogu ili imaju volju i želju, ja to stvarno ne znam”, kaže naš sagovornik.
Govoreći o potencijalnoj saradnji sa drugim listama, bilo opozicionim bilo studentskim, Hadžisalihović kaže da je 381 otvorena za saradnju sa svima.
“Mi imamo programski manifest 381, koji ima osam tačaka u kojem se govori o svim onim pitanjima na koje čak ni Studentski pokret za sada nije dao jasne i precizne odgovore”, pojašnjava sagovornik Danasa.
On ističe da se u manifestu govori o regionu, odnosima u spoljnoj politici, prema Kosovu, ali i demokratizaciji izbornog sistema.
“Mi se zalažemo za podelu Srbije u sedam izbornih jedinica, gde bi između ostalog, jedna izborna jedinica bila i za nacionalne manjine”, navodi Hadžisalihović, te dodaje da u manifestu govore i o pravu na zdrav život.
Takođe, kao bitne tačke navodi i pravo na krov nad glavom odnosno onemogućavanje izvršiteljima da oduzimaju stambenu jedinicu
“Osma tačka je ono što je dostojanstven rad, odnosno prava radnika i zaštite na radu. Smatramo da je zaštita na radu jako jako važna i da se tu malo radi”, dodaje naš sagovornik.
On naglašava da je Koalicija 381 raspoložena za svaku vrstu razgovora sa onima koji u ovome vide mogućnost saradnje, uključujući i studentsku listu, opoziciju i svakog drugog.
Srđan Šajn, sa druge strane, za Danas kaže da je studentska pobuna doprinela stvaranju društvene klime u kojoj su promene moguće i dodaje da je to veoma važno i za ostvarivanje manjinskih prava, te da su je poslata jasna poruka da su manjine dobrodošle, što je, dodaje, najbolje pokazano učešćem studenata iz Novog Pazara.
“U razgovorima koje smo imali sa studentima pokušali smo da objasnimo da nije isto pitanje političke integracije bošnjačke, mađarske, slovačke ili hrvatske manjine, koje u pojedinim lokalnim samoupravama imaju značajnu političku snagu, i romske zajednice koja je najbrojnija manjina u Srbiji, ali je disperzno naseljena i zbog toga ima drugačije političke potrebe”, pojašnjava Šajn.
Navodi i da prema informacijama koje ima, studentski pokret i dalje radi na svom programu, te da veruje da će u konačnoj verziji biti ponuđena rešenja i za pitanja koja su posebno važna za Rome, poput veće upotrebe romskog jezika, razvoja kulturnih institucija, jačanja političke zastupljenosti i sveukupne borbe protiv siromaštva.
“Broj Roma u Srbiji višestruko je veći od brojnosti nekih manjina koje već imaju razvijene kulturne i naučne institucije. Zato očekujemo da se i položaj romske zajednice sagleda kroz prizmu jednakih prava, jednakih mogućnosti i uspostavljanja odgovarajućeg institucionalnog okvira”, kaže naš sagovornik.
Na pitanje o formiranju liste, ali i saradnji sa najavljenom listom koalicije 381, Šajn ističe da RP poštuje njihovo pravo da predstave svoje političke ideje.
“Međutim, u ovom trenutku ne vidim dovoljno programskih i tehničkih podudarnosti koje bi omogućile formiranje zajedničke liste. Činjenica je da danas nemamo razgovore ni sa takozvanom proevropskom, ni sa takozvanom patriotskom opozicijom. Sa studentskim pokretom postoji komunikacija, ali nema jasne naznake šta je za njih zapravo saradnja, spemni smo i dalje da razgovaramo”, kaže Šajn, te dodaje da se zbog toga RP priprema kao da samostalno izađe na izbore.
Ipak, navodi da postoje razgovori sa romskim organizacijama i političkim subjektima sa kojima se nalaze blizu dogovora o zajedničkom nastupu.
“Takođe razgovaramo sa organizacijama i pojedincima koji dele naše vrednosti, pre svega antifašizam, socijalnu pravdu, zaštitu radnika i podršku socijalno ugroženim građanima”, napominje Šajn.
Posebno naglašava da cilj nije pravljenje liste radi liste.
“Naš cilj je da okupimo ljude koji razumeju da politika mora da služi običnim građanima, a ne samo političkim elitama. Od promena ne smeju da profitiraju samo elite. Promene moraju da donesu korist običnim ljudima, jer su njima najpotrebnije”, ističe Šajn.
Na pitanje o mogućoj saradnji sa drugim akterima nakon izbora, sagovornik Danasa navodi da da su dva osnovna cilja RP na narodnim izborima uspostavljanje pravne države i jačanje političkog glasa siromašnih građana Srbije.
“Te ciljeve moguće je ostvariti samo kroz saradnju sa onima koji žele promenu postojećeg sistema. Zato u opoziciji i studentskom pokretu vidimo potencijalne partnere za razgovor o budućnosti Srbije”, kaže Šajn.
On podseća da danas veliki broj siromašnih građana živi pod ekonomskim i političkim pritiscima, te da je zadatak politike da tim ljudima vrati dostojanstvo, sigurnost i mogućnost da od svog rada žive bolje.
Navodi i da aktuelni režim nema interes da uspostavi državu pravde, jer je, dodaje, njegova politika zasnovana na partijskom protekcionizmu.
“Mi ćemo sarađivati sa svima koji su spremni da podrže principe pravne države, socijalne pravde i jednakih šansi za sve građane”, zaključuje naš sagovornik.
Pola miliona građana nema priliku za političko predstavljanje
Govoreći o tome da li trenutni kontekst u Srbiji omogućava aktivnije bavljenje pravima manjinskih zajednica ili ih skrajnjuje Hadžisalihović navodi da su manjinska prava u Srbiji skrajnuta odavno, te da je manjinska politika u drugom planu.
“Krenimo od toga da je učešće na izborima manjinskih stranaka diskriminatorsko, jer vama treba 1000 potpisa za osnivanje manjinske stranke, a 5000 potpisa za predaju manjinske liste. Dakle pet puta više vam treba potpisa za predaju liste nego za osnivanje stranke, što kod većinskih stranaka nije slučaj, njima je 10000 potrebno i za osnivanje i za predaju liste”, pojašnjava naš sagovornik.
On u tome vidi osnovni razlog zbog kog sem Bošnjaka u Sandžaku i Mađara u Vojvodini niko drugi već duži niz godina “nema šansu da učestvuje na izborima”.
Hadžisalihović isitče i da je na poslednja dva popisa pripadnika manjina u Srbiji bilo između 900 000 i 1 000 000, te da je u Sandžaku 150.000 Bošnjaka, i oko 250.000 Mađara u Vojvodini.
“To znači da pola miliona ljudi potpuno nema priliku za političko predstavljanje. To su male manjinske stranke, Bošnjaci i muslimani koji žive u centralnoj Srbiji, a na kraju krajeva i Jugosloveni kojih ima 27.000 i koji su jedini porasli na prethodnom popisu u odnosu na onaj iz 2011. godine”, navodi sagovornik Danasa.
Kako navodi, ovi podaci govore o tome da postoje privilegovane političke manjinske stranke, te dodaje da su nacionalni saveti kako trenutno funkcionišu potpuno irelevantni.
“Možda malu autonomiju, odnosno malu nezavisnost, imaju upravo Mađari i Bošnjaci, jer imaju politički uticaj u državi, ali svaka vlast preko manjinskih saveta kontroliše tu manjinsku zajednicu”, napominje naš sagovornik.
On skreće pažnju i na to da su lokalne samouprave, prema zakonu, dužne da tamo gde jedna manjina ima 5 odsto, ili u zbiru 10 odsto, da osnuju lokalni odbor za međunacionalne odnose, ali, dodaje to nigde niko u Srbiji ne radi.
“Ova država ne poštuje sopstvene zakone, i ako ćemo pošteno, to je zakon koji je donet pre deset, petnaest godina. Hoću da kažem da ne da samo ova, nego svaka vlast ima isti odnos prema manjinama – “Dobri smo samo kad treba da glasamo, dobri smo samo kad treba da podržimo većinu”.
Govoreći o insistiranju na lažnim manjinskim listama o kojima se govori pred skoro svake izbore on navodi da je to potpuno pogrešno.
“Onaj ko to govori, on uopšte nije pročitao zakon, jer zakon mandat manjina ne doživljava kao identitetski, već kao građanski. I to je jako važno. Ovde svi građani glasaju za ovaj za sve liste”, pojašnjava sagovornik Danasa.
Naglašava da u zakonu ne piše da “Mustafa mora da bude član Bošnjačke građanske stranke, niti da samo Mustafa može da glasa za Bošnjačku građansku stranku”.
“U ovoj zemlji se na tome insistira. Pogotovo me to iznenađuje od onih koji se kunu u evropske vrednosti, ljudska i manjinska prava i sa kojima bi bilo logično da manjinske stranke prave koaliciju, ali u stvari oni nisu ništa bolji od ovih koje gledamo na vlasti”, navodi Hadžisalihović.