Blokada krucijalnog Ormuskog moreuza nikako da se okonča, iako svi gube. Stručnjaci misle da je reč o opasnoj igri čekanja u kojoj i Vašington i Teheran veruju da vreme radi za njih.
Zastoj oko Ormuskog moreuza sve češće se opisuje kao bezizlazan i opasan. Kriza kod obale Irana, koja ulazi u četvrti mesec, obeležena je međusobnim blokadama.
Teheran naplaćuje brodovima do dva miliona dolara (1,73 miliona evra) za siguran prolaz, dok su Sjedinjene Države uvele pomorski embargo i vraćaju brodove koji prevoze iransku naftu. Nijedna strana za sada nije ostvarila odlučujuću prednost.
Pojedini iranski brodovi uspevaju da zaobiđu blokadu, dok su neke azijske brodarske kompanije pristale da plaćaju naknade za prolaz, iako su takve takse u suprotnosti sa međunarodnim pomorskim pravom.
Pregovori između SAD i Irana o ponovnom otvaranju moreuza više puta su zapadali u ćorsokak, povećavajući rizik od šire regionalne eskalacije.
Ko će prvi popustiti?
Uprkos posredničkim naporima Pakistana i predlogu memoranduma kojim bi se okončala kriza i otvorio moreuz, nijedna strana ne pokazuje spremnost na ustupke.
Direktorka istraživačkog centra Gulf International Forum Dania Tafer smatra da su pretnje američkog predsednika Donalda Trampa vojnom akcijom imale suprotan efekat od očekivanog.
„Iranci to tumače kao znak da SAD nemaju volju za dalju eskalaciju sukoba“, rekla je ona.
Tramp je pod sve većim pritiskom u zemlji i inostranstvu da izbegne nove vojne akcije. Na uzdržanost ga pozivaju i saveznici iz Zaliva, među njima Saudijska Arabija, Ujedinjeni Emirati i Katar. Rast cena nafte i inflacija stvaraju dodatni politički pritisak pred američke izbore.
Iran trpi velike ekonomske gubitke
Prema procenama Miada Malekija, analitičara iz vašingtonske konzervativne Fondacije za odbranu i demokratiju, Iran svakodnevno gubi oko 435 miliona dolara (375 miliona evra) trgovinskih prihoda, od čega gotovo dve trećine otpada na izvoz nafte.
To znači da su iranske javne finansije već pretrpele desetine milijardi dolara gubitaka. Uz to, procenjuje se da su raniji američko-izraelski napadi prouzrokovali dodatnu ekonomsku štetu od oko 144 milijarde dolara.
Analitičarka Burču Ozčelik, iz londonskog Kraljevskog instituta za odbranu i bezbednost (RUSI) smatra da je Iran stekao određenu pregovaračku prednost napadima na pomorski saobraćaj i susedne zemlje Zaliva, ali da sada ozbiljno trpi zbog prekida vlastitog izvoza nafte.
„Uprkos tvrdnjama o otpornosti režima, iranska ekonomija nije otporna na dugotrajnu blokadu“, upozorila je u razgovoru za DW.
Zalivske države žele diplomatsko rešenje
Stručnjaci ocenjuju da je reč o opasnoj igri čekanja u kojoj i Vašington i Teheran veruju da vreme radi za njih.
Zalivske države, međutim, mnogo su izloženije ekonomskim rizicima. Zbog toga sve snažnije vrše pritisak za diplomatski proboj.
Više zemalja Zaliva pozvalo je Trampa da odustane od novih vojnih udara i da pregovorima pruži više vremena. Upozoravaju da bi dugotrajni sukob mogao da ugrozi njihove planove za diversifikaciju ekonomije i smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva.
Zalivske države ulažu stotine milijardi dolara u ambiciozne industrijske i turističke projekte. One snažno podržavaju pregovore uz posredovanje Pakistana, kao i zajedničku inicijativu Sjedinjenih Američkih Država i Ujedinjenih nacija za ponovno otvaranje Ormuskog moreuza bez iranskih taksi za prolaz i bez iranskih zahteva za kontrolom nad plovnim putem.
Iran želi veći uticaj u regionu
Prema mišljenju stručnjaka, Iran rat ne posmatra samo kroz prizmu trenutnog sukoba, već i kao priliku za dugoročno jačanje svog položaja na Bliskom istoku.
Tafer smatra da Teheran želi da promeni regionalni poredak u svoju korist i smanji američki uticaj u Zalivu.
S druge strane, Vašington insistira na potpunom otvaranju Ormuskog moreuza, obustavi iranskog programa obogaćivanja uranijuma i odbacuje ublažavanje sankcija bez značajnih ustupaka Teherana.
Američki državni sekretar Marko Rubio poručio je da SAD moraju imati „plan B“ ukoliko Iran ne pokaže spremnost na kompromis.
„Ne postoji nikakav ‘čarobni cilj’ čijim bi gađanjem SAD odmah primorale iranski režim na predaju“, ocenila je Ozčelik. „Ako bi bila gađana civilna infrastruktura, Teheran bi mogao da odgovori znatno žešćom odmazdom prema državama Zaliva.“
Sve teži život običnih Iranaca
Dok vlasti u Teheranu poručuju da neće popustiti, stanovništvo se suočava sa sve težom ekonomskom situacijom.
Inflacija u Iranu premašila je 54 odsto na godišnjem nivou, dok su cene pojedinih prehrambenih proizvoda više nego udvostručene.
Istovremeno, višemesečni prekidi internetskih usluga dodatno otežavaju svakodnevni život građana.
„Dok Tramp ovaj sukob vidi kao deo svog političkog nasleđa, Iranci ga doživljavaju kao pitanje opstanka režima i budućnosti svoje zemlje“, zaključila je Tafer.