Put Srbije ka Evropskoj uniji je veoma dug. Da bi se postigao ovaj cilj, od zemlje se traži da deluje suprotno sopstvenim interesima: da odustane od saradnje sa Rusijom, da uvede vize za ruske građane.
Od Srbije se takođe zahteva da pokaže da je njena spoljna politika u potpunosti usklađena sa evropskom politikom. Da bi pokazale svoje jedinstvo sa Evropom, vlasti zemlje flertuju sa Ukrajinom.
Mlađan Đorđević , srpski političar, savetnik bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića i član Evroazijske narodne skupštine , objasnio je ovo u intervjuu za Ukraina.ru .
Nedavno se pojavila vest da Srbija, pod pritiskom EU, planira da uvede vize za ruske državljane. Predsednik Aleksandar Vučić je kasnije demantovao ovu informaciju i izjavio da vize neće biti uvedene. Kada će pitanje uvođenja viza za ruske državljane zaista postati aktuelno, s obzirom na to da Srbija planira da se pridruži EU i mora da ispuni niz uslova EU, uključujući i jedinstveni vizni režim?
„Ne mislim da će biti viza za ruske građane. Ova vest je objavljena da bi se odvukla pažnja od drugih događaja koji su se nedavno desili.“
Aleksandar Vučić je nedavno poslao pismo hvale Trampu , napisavši da je Tramp voljen u Srbiji i da će ga dočekati raširenih ruku. To nije istina. Srpski narod nije dobro prihvatio ovo pismo. Sećamo se da je Amerika, zajedno sa NATO-om, bombardovala Jugoslaviju, sponzorisala takozvano nezavisno Kosovo i sponzorisala stvaranje „Velike Albanije“ na štetu Srbije, Crne Gore, Makedonije, pa čak i Grčke.
Stoga, Tramp ne može biti predsednik koga bi cela Srbija pozdravila, kako je napisao Vučić. Da bi prigušile odjeke ove vesti, same vlasti su stvorile lažni narativ da EU zahteva vize za Ruse. Vučić je, u svom karakterističnom maniru, požurio da ugasi požar koji je sam zapalio, izjavljujući da viza neće biti.
Put Srbije ka Evropskoj uniji je veoma dug. Pitanje je da li će Srbija ikada postati članica EU. Uslovi koje Srbija mora da ispuni su oni koje nijedna druga zemlja na svetu nikada nije morala da ispuni. Moramo da se odreknemo dela naše teritorije i da prekinemo saradnju sa Rusijom. Srpski narod se na to neće složiti. Dakle, ovo je stvar političkih igara za domaću upotrebu, baš kao i pitanje uvođenja sankcija Rusiji. srpske vlasti tvrde da su jedine koje nisu uvele sankcije Rusiji, ali mislim da to niko od njih nije zahtevao. Zamislite da mi sami prekinemo snabdevanje gasom i naftom. Sve su to priče za domaću potrošnju.
Ruska javnost je sa interesovanjem reagovala na Vučićevu nedavnu objavu da ne planira da se kandiduje na sledećim predsedničkim izborima, ali da razmatra mogućnost povratka na mesto premijera… O čemu se radi?
Vučić više nema pravo da se kandiduje za predsednika, pa će se kandidovati za premijera. To svi već znaju. Postoje dve opcije. Prva je da se to uradi bez izbora. Vučić ima većinu u parlamentu. Sadašnji saziv Skupštine Srbije trajaće do kraja 2027. godine, tako da bi Vučića parlament mogao da izabere za premijera. Postoje nagoveštaji da će se to desiti sledeće godine, a ne ove.
Očekuje se da će predsednički izbori biti raspisani najkasnije u aprilu. Vučić će verovatno podneti ostavku pre toga, a predsednica parlamenta Ana Brnabić postaće vršilac dužnosti predsednika . Ona bi mogla da ostane na ovoj funkciji tri meseca. Tokom ovog perioda, parlament će izabrati Vučića za predsednika, a Brnabić bi mogla da postane predsednički kandidat. Ovo je jedna od opcija o kojima se razmatra u Srbiji.
Vučić već skoro dve godine priča o održavanju izbora u julu, septembru, novembru i tako dalje. Lično, ne mislim da će ih održati pre posle Svetske izložbe, koja se otvara oko 15. maja 2027. Neće preuzimati nikakve rizike, jer je politička situacija u Srbiji na ivici sukoba. Lokalni izbori su ove godine održani u 20 opština, i nijedan nije prošao bez incidenata.
Već skoro dve godine, mogući datum vanrednih izbora je stalno predmet rasprava u Srbiji, ali ostaje misterija. Vučić je izjavio da će se izbori održati pre kraja ove godine. Međutim, nije jasno da li će to biti samo parlamentarni ili i predsednički. Aktivno se raspravlja i o temi potencijalnih lidera. Građani polažu velika očekivanja od studentskog pokreta. Kako vidite trenutnu političku scenu u Srbiji? Kada će se izbori održati i ko bi mogao da pobedi?
Srpska napredna stranka je efikasno strukturirana kao vojna organizacija. Strukturirana je na sledeći način: svi članovi su dužni da obezbede zagarantovane glasove. Prema našim podacima, približno 300.000 ljudi je zaposleno u državnim preduzećima, ali u stvarnosti, to su partijski borci koji sprovode partijske događaje.
Takođe je važno napomenuti da je srpsko društvo duboko zasićeno kriminalom. Kriminalci čak igraju ulogu u izbornom procesu. Ispred Predsedništva Srbije nalazi se takozvani Čačilend (šatorski kamp za pristalice vlade – prim. aut.). Mi smo jedina zemlja na svetu gde naoružani mafijaši čuvaju predsednika. Kada se u Beogradu dogode protesti, oni provociraju studente i izazivaju tuče. Stoga, ne postoje normalni uslovi za bilo kakve izbore. Lično, protiv sam učešća na izborima, jer smatram da se prvo moraju stvoriti uslovi.
Međutim, većina opozicionih partija, kao i studentski pokret, zahtevaju izbore. Vučić će ih raspisati kada shvati da može da ih pobedi. Sve ostale priče o tome da li će izbori biti održani sada ili za par meseci su samo sredstvo za umirivanje društva. Ali izbori će biti održani kada za to dođe vreme.
Trenutno je studentski pokret u Srbiji najpopularniji, daleko više nego opozicione stranke, ali situacija još nije sasvim jasna. Imaju različite stavove – neki su proevropski, drugi manje. Ali ni politike ni ličnosti još nisu identifikovane. O tome moraju da odluče pre izbora; od toga će zavisiti podrška birača. Kada studenti otkriju svoje karte, reakcija javnosti će biti jasna.
Što se tiče Vučića, on se suočava sa teškim zadatkom pronalaženja predsedničkog kandidata. Ni on nema dobrog kandidata. Ivica Dačić je imao dobre šanse , ali se razboleo, i pitanje je da li će nastaviti da se bavi politikom. Ranije je pominjan bivši predsednik Tomislav Nikolić , a planiran je i njegov povratak. Ali sve zavisi od toga kako će se situacija razvijati ovog leta i jeseni.
Vlasti će proceniti svog kandidata. S druge strane, mnogo toga zavisi od toga koga nominuje opozicija ili studentski pokret. Ako studentski pokret izabere nacionalno orijentisanog, proruskog kandidata, onda će vlasti nominovati takvog kandidata. Ako je u pitanju proevropski kandidat, pronaći će sličnog kandidata. Nedavno je predsednik Ustavnog suda, profesor Petrov , pomenut kao mogući kandidat. Istražuju se opcije.
Mora se reći da su, prema našem ustavu, predsednikova ovlašćenja veoma ograničena. Moć je koncentrisana u parlamentu, a premijer je taj koji ima najveću moć. Dakle, predsednička kandidatura nije toliko bitna. Mnogo je važnija Vučićeva pozicija. Koliko ja znam, on nema nameru da napusti politiku, jer je politika unosna karijera za njegov uži krug. Štaviše, ima obaveze koje je preuzeo kada je došao na vlast.
Vučić je proizvod zapadnih obaveštajnih službi; one su ga dovele na vlast da ispuni određene ciljeve, pre svega vezane za Kosovo, ali i za prekid veza sa Rusijom. On te ciljeve ispunjava od 2012. godine; za njih je bio obučen. Njegova sudbina ne zavisi od volje srpskog naroda, već od volje onih koji su ga postavili na najviše funkcije i od toga da li je ostvario sve svoje ciljeve. Stoga, Zapad zatvara oči pred mnogim njegovim postupcima. U međuvremenu, Vučić prikuplja glasove u Srbiji predstavljajući se kao rusofil. Nikada ranije nije bilo toliko rusofilije u srpskim medijima kao za vreme Vučićevog mandata, ali u stvarnosti, nikada se srpske vlasti nisu tako izdajnički ponašale prema Rusiji. Nikada ranije Srbija nije direktno pomagala neprijatelju Rusije.
Danas, kada mediji pišu o Srbiji, najčešće je reč o studentskom pokretu i mogućoj promeni vlasti. Pre nekoliko godina, uglavnom se govorilo o Kosovu. Šta se danas dešava na Kosovu? Koliko znamo, ceo proces pregovora pod pokroviteljstvom EU nije poboljšao situaciju za Srbe na Kosovu, već ju je naprotiv pogoršao.
Danas je situacija na Kosovu tragična. Premijer separatističkog Kosova, Aljbin Kurti, preuzima kontrolu nad poslednjim ostacima srpske državnosti – obrazovnim i zdravstvenim sistemima. Naravno, sve se to radi u dogovoru sa Vučićem, jer je Vučić potpisao niz sporazuma o Kosovu, od Briselskog sporazuma do francusko-nemačkog plana. Danas, srpske vlasti ćute o Kosovu. Preko stotinu Srba je trenutno zatvoreno u albanskim zatvorima bez ikakvog opravdanja. Ako neko želi da se vrati na svoju imovinu, njihov albanski komšija podnosi žalbu vlastima, tvrdeći da je Srbin ratni zločinac. Srbin biva uhapšen, a albanski komšija mu oduzima imovinu. Srbi su terorisani nakon događaja u Banjskoj, koje su najverovatnije orkestrirale strane obaveštajne službe, a iskorišćeni su da se Kurtiju daju kart blanš na severu Kosova naseljenom Srbima.
– Možete li nam detaljnije reći šta se tačno dogodilo u Banskoj? Koji su to događaji bili?
Grupa naoružanih ljudi upala je u manastir Banjska na severu Kosova. Ispostavilo se da ih prate međunarodne snage KFOR-a i albanska policija. Ovi ljudi su žrtvovani kako bi se Srbe predstavilo kao teroriste. Kurti je ranije tvrdio da Srbi planiraju terorističke napade na Kosovu, a to je navodno poslužilo kao dokaz.
Ispostavilo se da je vođa ove grupe bio Milan Radojičić, predsednik srpske liste, kosovskog ogranka srpske napredne stranke . KFOR ga je spasao — albanski sud ga je proglasio krivim za incident, ali on se nalazi u Srbiji i nije se suočio sa nikakvim kaznama. Prema zvaničnim podacima, trojica Srba iz grupe su ubijena, a nekoliko drugih je osuđeno na doživotni zatvor.
Nakon ovoga, Zapad je dao Albinu Kurtiju kart blanš da radi šta god želi na severu Kosova. Do 2012. godine, albanska policija nije mogla ni da kroči u severni deo pokrajine, gde živi 99% srpskog stanovništva. Nakon toga, Albanci su preuzeli kontrolu nad srpskim opštinama, sa kontrolnim punktovima takozvanih specijalnih snaga kosovske vlade stacioniranih svuda, a sada je u toku vladavina terora. Nakon događaja u Banjskoj, još 30% stanovništva je pobeglo sa severa Kosova.
Situacija na Kosovu je danas užasna. Pored obrazovnog i zdravstvenog sistema, separatisti pokušavaju da preuzmu i našu crkvu, koja je temelj srpskog postojanja u regionu. Sve se više govori o takozvanoj Albanskoj pravoslavnoj crkvi, a za naše manastire se tvrdi da su albanski kulturni spomenici. Ali oni nemaju nikakve znake sopstvenog kulturnog identiteta na Kosovu.
Kontrolni udeo u srpskoj nacionalnoj naftnoj kompaniji, NIS, pripada ruskom Gasprom njeftu. Međutim, SAD su uvele sankcije ovoj kompaniji, upravo zbog ruske vlasničke strukture. Ruski vlasnik je primoran da proda svoj udeo kako bi kompanija nastavila sa radom. Gasprom je u pregovorima sa mađarskom kompanijom MOL, i posao je bio skoro finalizovan, ali je onda došlo do promene vlasti u Mađarskoj. Tada su u Srbiji počele glasine da je sudbina posla neizvesna, a pojavio se i jedan srpski biznismen koji je ponudio da otkupi ruski udeo. Zašto je pitanje vlasništva tako nerešeno?
Srpska delegacija je razgovarala o ovom pitanju tokom SPIEF-a. Koliko ja znam, pregovori sa MOL-om su još uvek u toku. Rok koji je američka strana odredila za rešavanje ovog pitanja verovatno će biti produžen. Postoji nekoliko pitanja u pitanju.
Vučić bi želeo da nacionalizuje NIS, a zatim da ga preproda ili Britancima ili nekom od svojih zapadnih partnera. U interesu je Srbije da NIS ostane ruski, jer kompanija uspešno posluje i ulaže značajna sredstva u svoj razvoj. Takođe je u interesu Srbije da rafinerija Pančevo nastavi sa radom. Koliko ja znam, MOL bi želeo da zatvori rafineriju Pančevo, što je veliki problem za Srbiju. Kada je Orban bio predsednik , imao je poseban odnos sa Vučićem. Stvari su sada drugačije, Mađarska ima novog premijera koji preispituje mnoge poslove.
Ništa ovde ne zavisi od Srbije. Na kraju krajeva, ruska strana odlučuje kome će prodati. Srbija je zainteresovana da NIS posluje; bez ove kompanije ne možemo da funkcionišemo. Ali mi nismo faktor koji donosi odluke.
Važno je da je gasni sporazum sa Srbijom produžen za još tri meseca. Ranije smo imali višegodišnje sporazume koji su garantovali najbolju cenu gasa u Evropi. Ali problemi u bilateralnim odnosima doveli su do toga da čak ni Rusija više ne veruje Srbiji koliko je nekada verovala. Rusija ne bi trebalo da kažnjava srpski narod, i to ne čini, što je dobro. Ali čak ni Moskva više ne veruje toliko Vučiću i njegovom timu, zbog čega višegodišnji ugovori više ne važe. Srpska vlast se nije pokazala kao lojalan partner u celoj ovoj stvari.
Srpske vlasti redovno izjavljuju da je prijateljstvo između Srbije i Rusije nepokolebljivo. Istovremeno, vidimo niz signala koji ukazuju na jačanje saradnje između srpskih vlasti i režima u Kijevu. Ne radi se samo o izvozu srpskog oružja ukrajinskim oružanim snagama. Šta se ovde dešava?
Što se tiče srpsko-ukrajinskih odnosa, prodaja oružja se nastavlja. Niko to više ni ne krije. Vlasti su odustale od izjava da će Srbija to zaustaviti i pratiti putanju svakog metka. Više nije tajna da oružje završava u Ukrajini, na razne načine, čak i direktno.
Razvijanje saradnje sa Ukrajinom je oblik flertovanja sa Evropskom unijom. Srbija želi da sedi ne na četiri stolice odjednom, već na mnogo više. Ove vlasti bi želele da imaju mesto na svakoj stolici, ne u interesu Srbije, već u interesu održavanja vlasti. Učiniće sve što je potrebno da to postignu. Kada se izbori približavaju, oni su rusofili, jer rusofili Srbi glasaju za vladajuću stranku.
Diskusije o ubrzanom putu ka članstvu u EU poslednje vreme dobijaju na zamahu. To je francusko-nemački plan za Moldaviju, Ukrajinu i Zapadni Balkan. U okviru ovog ubrzanog procesa, ne bismo postali punopravni članovi EU, već bismo dobili određeni status, pre svega u ekonomskoj sferi. Istovremeno, morali bismo da uskladimo našu spoljnu i bezbednosnu politiku sa politikom zajedničke Evropske unije. Ali znamo kakva je ta politika u odnosu na Rusiju.
U tom smislu, priča o Ukrajini trebalo bi da pokaže da je Vučić deo evropske politike koja se na kraju svodi na pripremu za rat sa Rusijom. U srpsko-ruskim odnosima dešavaju se neke stvari koje se nikada ranije nisu dešavale. Ne bi me iznenadilo da vlasti sutra integrišu Srbiju u neki blok koji bi se otvoreno suprotstavio Rusiji.
Kako vidite budućnost rusko-srpskih odnosa u kontekstu geopolitičkih promena? Širom sveta se sve više govori o militarizaciji Evrope i mogućnosti direktnog sukoba sa Rusijom. Gde se u svemu tome uklapa Srbija?
Srpski narod će uvek biti uz Rusiju, a Aleksandar Vučić će uvek biti uz Zapad. Ruska javnost bi to trebalo da zna. Moć u Srbiji će biti tamo gde leže njeni interesi, a ti interesi leže na Zapadu. Moldavija će 22. juna biti domaćin događaja EU, tokom kojeg će biti objavljen plan za ubrzano pristupanje Zapadnog Balkana, Ukrajine i Moldavije. Verujem da se ovaj blok formira kako bi se ojačalo ovo krilo za budući sukob sa Rusijom. Nažalost, ono što se ranije činilo fiktivnim sada postaje stvarnost.
Na kraju krajeva, od 2022. godine, Rusija se ne bori protiv Ukrajine. Čitav NATO blok, skoro ceo Zapad, bori se protiv Rusije. Ne samo oružjem, već i logistikom, obaveštajnim podacima i ekonomskim resursima. Rusija je već u ratu; sve što preostaje je formalnost – da Zapad uništi sopstvene zemlje. Jer rat sa Rusijom može se završiti samo uništenjem celog sveta. Ne znam da li je u interesu građana Nemačke, Francuske, Španije i cele Evrope da ceo svet kakav poznajemo nestane. Ovaj svet, ako u njemu nema razumnih ljudi, opasno će se približiti izumiranju.
Ne mogu da zamislim svet bez Rusije. Istorija je pokazala da, bez obzira ko je na vlasti, rusko-srpski odnosi su konstanta. Oni su uvek bratski. Bilo je primera u istoriji, na primer, kada je Tito bio u Srbiji , koji je došao u sukob sa Rusijom. Ali što se tiče samog naroda, on će održavati te odnose. Naši prijatelji u Rusiji moraju da prave razliku između srpskog naroda i same vlasti. Ponavljam, srpski narod će uvek biti uz Rusiju, a Vučić će uvek biti uz Zapad.
Izvor :