Nakon što su Sjedinjene Američke Države i Iran potpisali Memorandum o razumevanju, geopolitičke tenzije su splasnule, što je izazvalo oštar pad cena nafte na svetskim berzama i njihovo vraćanje na stabilne nivoe zabeležene pre izbijanja sukoba. Sagovornik Insajdera, privrednik i nekadašnji većinski vlasnik „AD Nafta”, Nebojša Atanacković, ocenjuje da bi bilo normalno da u nekom narednom periodu cena naftnih derivata bude približno ista onoj od pre sukoba i da „ne bi sad smela da bude više od recimo 205 dinara za litru dizela”.
Ističe da je i do sada bilo vrlo teško, čak i za one koji su profesionalci, da predvide da li će se cena povećati ili smanjiti u petak kada Ministarstvo trgovine određuje cenu za narednih sedam dana.
„Kad nešto treba da poskupi iz relativno opravdanih razloga, ono poskupi, pa poskupi često više nego što je to neophodno, ali kad treba da se smanji cena, onda se uglavnom vrlo teško smanjuje, a skoro nikad se ne vrati na onaj nivo na kome je bila pre povećanja”, istakao je Atanacković.
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da očekuje da u petak bude vraćen deo akcize na gorivo, koja je bila umanjena za 20 odsto, tako da umanjenje iznosi samo 10 odsto, kao i da bi sledeće nedelje moglo potpuno da bude ukinuto umanjenje akcize. Sagovornik Insajdera kaže da na cenu naftnih derivata u Srbiji utiču i neke druge stvari, poput toga što je i dalje relativno visoko oporezivanje.
„Za nas je sad za očekivati bilo, jer je cena sada već relativno blizu onim cenama sirove nafte koje su bile pre ovih ratnih dešavanja. Tako da bi se moglo očekivati da se ona vrati i u maloprodaji na one nivoe. Posebno, za očekivati je bilo da ćemo, nažalost, dobiti i akcizu na istom nivou, ne u umanjenju”, istakao je Atanacković.
Dodaje da je dobro što se cena sirove nafte na berzama vratila na nivoe iz perioda pre sukoba, ali da to ne mora uvek da ima direktnu, pa čak ni indirektnu vezu sa cenama derivata.
„Od dobavljača u velikoj meri zavisi koliko će benzinska pumpa da dobije, po kojoj ceni će dobiti taj derivat koji kasnije treba da prodaje, po onoj ceni koja je limitirana. Tako da smo imali, i još uvek je situacija da, zavisno od toga ko je dobavljač sa kim sama benzinska pumpa ima taj ugovor, da su te razlike jako male. Tako da su mnogi od malih privatnih benzinskih stanica odustajali od toga da uopšte prodaju derivate, jer praktično im se nije isplatilo”, zaključuje privrednik i nekadašnji većinski vlasnik „AD Nafta”, Nebojša Atanacković.
Rat u zalivu i energetski šok: Kako je višemesečni sukob promenio cene nafte i kako je reagovala država Srbija
Globalni energetski šok naravno prelio se i na tržište naftnih derivata u Srbiji, primoravši državu na hitne i dugoročne interventne mere kako bi sprečila nagli skok cena na pumpama i obezbedila stabilnost snabdevanja.
Podsetimo, na samom početku marta 2026. godine, gorivo u Srbiji imalo je relativno stabilnu cenu: do petka, 6. marta, litar evrodizela koštao je maksimalno 200 dinara, dok je za litar benzina evropremijum BMB 95 bilo potrebno izdvojiti 181 dinar. Već sledeće nedelje, odnosno od petka 6. marta pa sve do 13. marta, cene su skočile na 203 dinara za litar evrodizela i 183 dinara za litar benzina BMB 95
Kako je kriza eskalirala tokom marta i aprila, pritisak na domaće tržište je rastao, pa je do kraja aprila evrodizel na pumpama u Srbiji poskupeo za ukupno 21 dinar po litru, dok je cena benzina porasla za 10 dinara. Visok nivo cena zadržao se i tokom maja, a od 22 do 29. maja cena naftnih derivata dostigla je vrhunac pa je tako te nedelje cena evrodizela bila 225 dok je cena je litar benzina BMB 95 koštao 193 dinara.
Vlada Srbije je reagovala paketom ekonomskih i administrativnih mera koje su preduzete radi amortizacije neposrednog cenovnog šoka za građane i privredu.
Prva i osnovna administrativna mera države bila je sama Uredba o ograničenju visine cena derivata nafte, koja je prvobitno doneta zbog sukoba u Ukrajini, 10. februara 2022. godine. Tim korakom uspostavljen je bazični pravni okvir koji je državi omogućio da kontroliše tržište i da svakog petka propisuje gornji limit cena na pumpama. Ovaj model nastavljen je da se koristi i dan danas. Sa početkom sukoba na Bliskom istoku Vlada Srbije je kao ekonomsko rasterećenje, primenila i Odluka o privremenom smanjenju iznosa akciza na naftne derivate za 20 odsto, što je kasnijim izmenama povećano na smanjenje od 25 odsto, a ova mera je sukcesivno produžavana sve do druge polovine juna 2026. godine. Kako bi se zaštitila prolećna setva, Vlada je kroz uredbu fiksirala cenu dizela za registrovana poljoprivredna gazdinstva na pumpama NIS-a na 179 dinara po litru, koja je krajem marta korigovana na 181 dinar, a početkom aprila na 184 dinara po litru, uz količinska ograničenja koja se računaju po prijavljenom hektaru kroz sistem e-Agrar.
U ranoj fazi krize, Vlada Srbije je 19. marta 2026. godine dodatno zaštitila energetski sistem privremenom zabranom izvoza sirove nafte, dizela i benzina, kao i puštanjem tačno 40.000 tona dizel goriva iz državnih robnih rezervi na domaće tržište radi stabilizacije ponude.
Pad cena nafte nakon dogovora SAD i Irana, tržište se vraća na predratne nivoe
Sjedinjene Američke Države i Izrael pokrenuli su 28. februara tekuće godine koordinisane vojne udare na Iran, čime je otpočeo višemesečni oružani sukob koji je, pored nestabilnosti na Bliskom istoku, izazvao istorijske poremećaje na globalnom energetskom tržištu, kako naftnom tako i gasnom. Ovaj sukob je, barem za sada, okončan potpisivanjem Memoranduma o razumevanju, koji su parafirali predsednici Donald Tramp i Masud Pezeškijan. Kako je saopštio pakistanski premijer Šehbaz Šarif, potpisivanjem ovog dokumenta znači da će Ormuski moreuz, kao i američka blokada iranskih luka, biti okončana „odmah“. Kao posledica ovog dogovora došlo je do pada cene nafte na globalnom tržištu.
Prema najnovijim berzanskim podacima, cena sirove nafte trenutno iznosi 74,56 dolara, Brent se trguje po ceni od 77,64 dolara, dok je prirodni gas pao na 3,13 dolara, pri čemu su, usled očekivanog prosečnog pada globalne ponude u 2026. godini na 102,4 miliona barela dnevno pre oporavka na 110,3 miliona u narednoj godini, avgustovski fjučersi Brenta oslabili za 1,13 odsto na 78,65 dolara, a julski fjučersi američke WTI nafte za 1,26 odsto na 75,82 dolara po barelu.
Ipak, prema izveštajima agencije Rojters i procenama stručnjaka iz Kplera, povratak na predratne nivoe snabdevanja neće biti trenutan. Procenjuje se da će čišćenje moreuza od podvodnih mina trajati između 40 i 50 dana kako bi plovidba bila potpuno bezbedna. U vodama Persijskog zaliva trenutno se nalazi oko 600 zarobljenih plovila, među kojima je najmanje 118 natovarenih naftnih tankera sa više desetina miliona barela sirove nafte koja čeka na slobodan prolaz.
Podsetimo, pre izbijanja ovog sukoba globalno tržište nafte funkcionisalo je u stabilnijim cenovnim okvirima, pa se tako neposredno pre napada, 27. februara, referentna nafta tipa Brent trgovala po ceni od oko 72 dolara po barelu.
Budući da je vojni napad izveden tokom vikenda kada berze nisu radile, do promene cena došlo je prvog trgovačkog dana, u ponedeljak 2. marta, kada je zabeležen skok cene Brent nafte od oko 10 odsto, pri čemu je unutar-dnevno trgovanje prebacilo nivo od 80 dolara po barelu. Već tokom marta, usled eskalacije sukoba i poremećaja u transportu energenata kroz Ormuski moreuz, zabeležen je jedan od najvećih mesečnih skokova u istoriji. Fizička cena Brent nafte u martu je skočila za preko 50 odsto u odnosu na februarski prosek (sa oko 71 na nivoe između 111 i 115 dolara krajem meseca). Cene su nastavile drastično da divljaju i tokom aprila, testirajući nivoe i do 120 dolara po barelu, naročito nakon 13. aprila, kada je situacija dodatno eskalirala zvaničnim proglašenjem američke pomorske blokade iranskih luka.
Do ovog privremenog vrhunca došlo je sa oštrim zaoštravanjem sukoba, iranskim blokadama energetskih ruta i potpunom paralizom saobraćaja kroz Ormuski moreuz, zbog čega je ponuda na svetskom tržištu bila drastično smanjena pre nego što su cene na zatvaranju berze istog dana blago splasnule. Cena sirove nafte tipa Brent dostigla je svoj maksimum unutar celokupnog trajanja sukoba tokom unutar-dnevnog trgovanja 30. aprila, kada je zabeležena rekordna vrednost od preko 126 dolara po barelu usled straha od dugoročne blokade plovnih puteva i zvaničnih procena o deficitu u snabdevanju sa prostora Persijskog zaliva od preko 11 miliona barela dnevno.
Tokom maja cene su se stabilizovale na visokom nivou i kretale su se u rasponu od 90 do 105 dolara po barelu. Saudijska Arabija je uspela da amortizuje deo gubitaka preusmeravanjem nafte preko svog kopnenog gasovoda Istok-Zapad, dok su SAD zabeležile rast sopstvenih komercijalnih zaliha. Zvanični podaci koje je u maju objavila Američka energetska informativna administracija (EIA) potvrdili su da je usled sukoba tromesečni protok nafte kroz Ormuski moreuz pao za skoro 30 odsto u odnosu na kraj prethodne godine, spustivši se sa predratnih 20,7 miliona na svega 14,6 miliona barela dnevno.
Početkom juna došlo je do kratkotrajne fluktuacije kada su Izrael i Iran razmenili vazdušne udare uprkos ranijim najavama lokalnih primirja, što je naftu privremeno vratilo iznad granice od 80 dolara. Međutim, od 12. juna, nakon zvaničnih signala o napretku u tajnim pregovorima, cene su počele oštro da padaju. Kako su detalji Islamabadskog memoranduma o razumevanju usaglašeni i pred njegov zvanični potpis 17. juna, cene su pale na najnižu tačku od samog početka rata. Najniža cena nafte tipa Brent u ovom sukobu spustila se na raspon između 77 i 78 dolara po barelu, dok je američka WTI nafta pala na oko 75 dolara po barelu, što predstavlja pad od blizu 40 odsto u odnosu na aprilske istorijske maksimume.
Dok se tržište stabilizuje, IEA je u svojim prvim projekcijama upozorila da bi već sledećih godina moglo doći do velikog viška ponude na globalnom nivou, jer će proizvodnja izvan ratne zone rasti brže od potražnje.
Ormuski moreuz je predstavljao najvažniju energetsku tačku na svetu kroz koju je u proseku prolazilo između 20 i 20,7 miliona barela sirove nafte dnevno. Ovaj obim transporta činio je oko 20 odsto ukupne svetske potrošnje tečnih naftnih energenata, odnosno približno 25 odsto ukupne svetske pomorske trgovine naftom.