Cene nafte na svetskim berzama pale su posle potpisivanja sporazuma o postizanju mira između SAD i Irana. Iako i dalje variraju, u zavisnosti od ratnog zatezanja i eskalacije ili smirivanja, cene nafte kreću se nešto ispod 80 dolara za barel, daleko od donedavnih više od 100 dolara.
Cena nafte tipa brent,koja se koristi u Srbiji, pala je za 15 dinara po barelu u poslednjih nekoliko dana. Ta vrsta nafte se naime 10.juna prodavala za 93 dolara, dok se trenutna cena kreće oko 78 dolara po barelu. Potpisivanje sporazuma i dalji razgovori između Vašingtona i Teherana jačaju optimizam da će sukobi na Bliskom istoku uskoro utihnuti, a enorman rast cena „crnog zlata“ vidljiv od kraja februara kada su SAD i Izrael napali Iran, biti u potpunosti zaustavljen.
Pad cene goriva
Ono što pak najviše raduje vozače u Srbiji je činjenica da su prvi efekti stišavanja sukoba već vidljivi na benzinskim pumpama u zemlji jer su naftni derivati od petka 19. juna jeftiniji za tri dinara po litru. Tako će litar evrodizela do sledećeg petka 26. juna koštati 217 dinara za litar, a cena benzina evropremijum BMB 95 biće 191 dinar po litru. S obzirom na to da je mir u Zalivu, bar kako sada stvari stoje, na dohvat ruke, građani se nadaju da bi u narednim sedmicama pad cena goriva na pumpama mogao da bude i značajno veći nego što je to sada slučaj.
Sa druge strane, već sad se može konstatovati da do toga ipak neće doći, a razlog leži u nameri Vlada Srbije da za početak delimično poveća iznos akciza na naftne derivate, a potom i da ih vrati na nivo na kome su bile pre nego što su snižene sa ciljem da se spreče enormna poskupljenja goriva u maloprodaji. Početkom marta je naime doneta odluka o smanjenju akciza za 20 odsto, čime je država teret energentske krize prebacila na svoja pleća kako bi, bar privremeno, zaštitila građane od tog udara.
Kako se ratnom vihoru na Bliskom istoku nazire kraj, situacija se menja iz korena, što znači da se stvaraju uslovi da se iznos akciza na gorivo veoma brzo vrati na nivo koji je bio aktuelan pre otpočinjanja rata u Iranu, kako bi država mogla da puni kasu iz koje se finansiraju brojni javni troškovi..
Vraćanje akcize
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tako najavio donošenje odluke o smanjenu olakšica koje država trenutno daje odricanjem od dela akciznih prihoda, odnosno da će iznos akciza biti povećan za 10 odsto. Prema njegovim rečima, cilj je da se istovremeno olakša položaj građana, ali i poprave budžetski prihodi. Takođe, dodao je da bi, ukoliko se trend pada cena nafte nastavi, od naredne sedmice moglo da usledi i potpuno ukidanje privremenih umanjenja akciza.
Podsećanja radi, u tekućoj fiskalnoj godini Vlada je planirala da ostvari prihod po osnovu akciza na gorivo od oko 244 milijarde dinara, što je više od polovine ukupnog prihoda od akciza (ostalo su cigarete, alkohol, kafa…). S obzirom na to da je doneta odluka o smanjenju akcize za 20 odsto, manjak budžeta na mesečnom nivou po tom osnovu iznosi 33,5 miliona evra, odnosno 3,93 milijarde dinara. Takođe, PDV stopa se obračunava za iznos akcize koji je sada manji, što u praksi znači da za mesec dana gubitak prihoda od PDV-a iznosi 6,7 miliona evra, to jest dodatnih 786 miliona dinara. Tako da ukupan manjak u državnoj kasi po ove dve osnove iznositi 40,2 miliona evra mesečno, to jest 4,71 milijardu dinara.
Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović za NIN kaže da je najnovije sniženje cena goriva u maloprodaji za tri dinara direktna posledica smirivanja situacije u Zalivu. Iako se cena naftnih derivata u maloprodaji kod nas u Srbiji ne formira na osnovu kretanja cena nafte na tržištu, već je vezana za kotacije veleprodajnih cena naftnih derivata u regionu, najava da će mirovni sporazum SAD i Irana biti potpisan i te kako je uticala na tu korekciju. Država Srbija naime od početka rata u Ukrajini (februar 2022. godine) propisuje maksimalno dozvoljene maloprodajne cene dizela i benzina BMB 95 i to po formuli koja se obračunava po regionalnim berzanskim cenama naftnih derivata.
Veletrgovci žele da rasprodaju zalihe
“Kada se pojavila vest o tome da će biti potpisan mirovni sporazum došlo je do naglog pada kotacije derivata nafte i upravo je to razlog zbog čega je gorivo u Srbiji pojeftinilo za tri dinara po litru. Ne pamtim da su trgovci tako brzo i značajno snizili kotacije, što je u konkretnom slučaju uzrokovalo da gorivo pojeftini na benzinskim pumpama kod nas iako se radi o naftnim derivatima koji su kupljeni po višim cenama”, navodi naš sagovornik. On naime objašnjava da su naftne kompanije, veliki uvoznici i veletrgovci snizili cene na veliko kako bi što pre rasprodali gorivo koje im stoji na zalihama.
“U svojim skladištima oni trenutno drže gorivo koje su prethodno platili po višim cenama. U međuvremenu, cene nafte na svetskom berzama počele su da padaju. Ako te stare, skupe zalihe budu čuvali predugo, niko neće hteti da ih pazari jer će konkurencija uskoro ponuditi novo, jeftinije gorivo, Zbog toga su se odlučili da spuste kotacije kako bi vlasnike pumpi privukli da što pre kupe zalihe koje imaju na lageru”, objašnjava naš sagovornik.
Drugim rečima, veletrgovcima je isplativije da naftne derivate koje poseduju rasprodaju brzo i po nižoj ceni, nego da čekaju i kasnije svejedno moraju da ih prodaju i pretrpe mnogo veći gubitak.
Mićović ističe da bi gorivo na benzinskim pumpama u Srbiji, s obzirom na aktuelni pad cena sirove nafte, mogao da bude jeftinije od trenutnog iznosa, ali da do toga neće doći zbog povećanja akciza.
“Tačno je da Vlada podiže akcize, ali treba biti pošten i reći da to nije nikakvo dodatno povećanje već postepeni rast do nivoa koji su one prethodno već dostizale. Može se diskutovati o akciznoj politici kada je reč o gorivu, ali sa druge strane sasvim je jasno da se radi o sredstvima koja su pre početka rata u Iranu bila planirana za potrebe budžeta, a u korist građana. Shodno tome, može se zaključiti da su i narednom periodu veoma moguća sniženja cena naftnih derivata, poput aktuelnog, ali treba naglasiti i to da će pojeftinjenje biti niže za iznos akcize koji će u međuvremenu biti uvećan”, zaključuje naš sagovornik.