Amerikanci su tokom poslednje decenije postali manje ponosni na istoriju svoje zemlje i način na koji funkcioniše njena demokratija, pokazuje nova anketa AP-NORC.
Ponos Amerikanaca na više ključnih aspekata SAD opao je od 2017. godine — uključujući vojsku i politički uticaj zemlje u svetu — navodi istraživanje Centra za javne poslove AP-NORC.
Anketa je sprovedena u aprilu, u periodu kada su Sjedinjene Američke Države i Iran bile u sukobu oko Ormuskog moreuza u produženom ratu koji je počeo američko-izraelskim napadima na Iran.
Nova Galupova istraživanja takođe pokazuju da je samo 53 odsto odraslih Amerikanaca „izuzetno“ ili „veoma“ ponosno što su Amerikanci, što je najniži nivo u dosadašnjem praćenju od 2001. godine, piše agencija AP.
Rezultati ukazuju na širi pad patriotskih osećanja tokom turbulentnog perioda koji je obuhvatio veći deo prvog mandata Donalda Trampa, pandemiju kovida 19 i rast inflacije koji je izazvao nezadovoljstvo politikom Džoa Bajdena. Taj period uključuje i Trampov povratak u Belu kuću, gde je preduzeo agresivnije poteze u oblasti imigracije i spoljne politike.
Velik deo pada pozitivnih osećanja potiče od demokrata, koji su sve nezadovoljniji državom od Trampovog prvog mandata.
Istovremeno, većina Amerikanaca i dalje kaže da im je to što su Amerikanci „izuzetno“ ili „veoma“ važno za njihov identitet, što pokazuje trajnu vezu sa državom, iako su neki sve kritičniji prema njenoj prošlosti ili trenutnim potezima vlasti.
Pad ponosa Amerikanaca na oružane snage i demokratiju
Ponos Amerikanaca na način na koji funkcioniše demokratija u SAD opao je za 14 procentnih poena, sa 42 odsto u februaru 2017. na 28 odsto danas.
Pored toga, ponos Amerikanaca na njihove oružane snage pao je za 19 procentnih poena od 2017. godine dok je ponos na istoriju SAD opao za 14 procentnih poena. U svim slučajevima, pad je uglavnom izražen među demokratama, uz određene promene i među nezavisnim biračima.
Karla Galdamez, 48-godišnja demokrata koja je ranije predavala američku istoriju, smatra da su SAD nazadovale tokom Trampove administracije. Iako kao stanovnica Kalifornije nije ponosna na Trampa, zadovoljna je time koliko su SAD napredovale u proteklih 250 godina.
„To je zemlja koja je zaista želela da bude drugačija i bolja“, rekla je ona. „Uprkos vrlo ružnoj istoriji segregacije i ropstva… ako pogledate putanju poslednjih 250 godina, stalno smo napredovali i kretali se ka egalitarnijoj naciji.“
Prema novoj anketi Galup-a, samo 14 odsto demokrata i 28 odsto nezavisnih birača kaže da su „izuzetno“ ponosni što su Amerikanci, u poređenju sa 70 odsto republikanaca.
Anketa AP-NORC takođe pokazuje da su republikanci posebno skloni da budu ponosni na oružane snage zemlje. Oko 9 od deset republikanaca kaže da im vojska uliva „izuzetni“ ili „veoma veliki“ ponos u poređenju sa oko šest od deset odraslih Amerikanaca ukupno.
Samanta Falks, 40-godišnjakinja iz San Antonija u Teksasu, kaže da je ponosna što je Amerikanka i to ne skriva. Ova republikanka svoj ponos pokazuje američkom zastavom u prednjem dvorištu, kao i Trampovim zastavama u zadnjem dvorištu, a planira da za Dan nezavisnosti nosi crveno-belo-plavu odeću. Potekla je iz vojne porodice i, iako smatra da je američko učešće u Iranu nepotrebno, i dalje snažno podržava vojsku.
„I dalje podržavam naše trupe bez obzira na sve“, rekla je Falks.
To što su Amerikanci važnije je za identitet republikanaca i starijih građana
Met Staford, 39-godišnjak iz Masačusetsa, ponosan je što je Amerikanac, iako ga politički sistem u Sjedinjenim Državama često frustrira.
Na leđima ima istetoviranog beloglavog orla kao simbol SAD, njihovih sloboda i, kako kaže, „svih vrednosti za koje bi naša zemlja trebalo da se zalaže“.
Uprkos tom osećaju nacionalnog ponosa, često je nezadovoljan političarima sa obe strane političkog spektra. Staford, koji sebe opisuje kao centristu i kaže da je „politički bez doma“, smatra da bi demokrate i republikanci trebalo da sarađuju i više vode računa o interesima građana iz srednje Amerike.
„Volim Ameriku, ali naš najveći problem je to što guramo i levicu i desnicu ka sve većim krajnostima“, rekao je.
Za mnoge Amerikance politička pripadnost usko je povezana sa nacionalnim identitetom. Anketa pokazuje da republikanci znatno češće od demokrata i nezavisnih birača smatraju da je to što su Amerikanci „izuzetno“ ili „veoma“ važan deo njihovog ličnog identiteta.
Istraživanje takođe pokazuje da mlađi građani znatno ređe od starijih smatraju da je američki identitet veoma važan za to kako vide sebe. Oko tri četvrtine Amerikanaca starijih od 60 godina kaže da im je to veoma važno dok isto smatra tek oko trećina građana mlađih od 30 godina.
Rasna ili etnička pripadnost važnija je mnogim Afroamerikancima
Anketa AP-NORC pokazala je da velika većina Afroamerikanaca – 73 odsto – smatra da je njihova rasa ili etnička pripadnost „izuzetno“ ili „veoma“ važna za način na koji doživljavaju sebe, što je više od udela onih koji isto kažu za američki nacionalni identitet.
Vinsent Haris, 60-godišnjak iz Kalifornije, kaže da je njegov identitet crnog muškarca važniji od svih drugih aspekata njegovog identiteta zbog načina na koji se prema crncima postupa u Sjedinjenim Državama.
„Mnogi ljudi se plaše crnih muškaraca samo zato što smo crni i muškarci. To je apsurdno“, rekao je Haris. „Ljudi vas ne doživljavaju kao osobu, već vas posmatraju isključivo kroz prizmu vaše boje kože.“
Oko polovine Hispanoamerikanaca navodi da im je rasa ili etnička pripadnost veoma važan deo identiteta, u poređenju sa 22 odsto belih Amerikanaca.