Srbija je po Indeksu percepcije korupcije ove godine dodatno pogoršala rezultat i prvi put je rangirana najlošije u regionu, objavila je u februaru Transparentnost Srbija. Uporedo s tim, novi Izveštaj o proceni korupcije u Srbiji za proteklu godinu pokazuje da koripcija ostaje jedan od ključnih izazova u upravljanju u Srbiji. Jedna od autorki izveštaja, Sofija Popović, ističe za Insajder da rezultati pokazuju da građani korupciju vide kao sistemski problem.
Izveštaj Centra za savremene politike, kombinujući direktna iskustva i stavove građana, ukazuje na način na koji korupcija opstaje u Srbiji. Rezultati pokazuju da je korupcija i dalje jedan od najvećih problema u upravljanju državom, ali da se njen oblik – menja.
„Građani u velikoj meri odbaciju korupciju na nivou vrednosti i smatraju da su koruptivne prakse neprihvatljive. Istraživanje, međutim, pokazuje da su građani ipak spremni da, kada se nađu u nekoj situaciji da ostvare neko pravo ili uslugu, ipak učestvuju u koruptivnim praksama jer smatraju da je to jedini način da reše probleme. To govori da postoji jaz između onoga što ljudi smatraju ispravnim i onoga što smatraju neophodnim, jer postoji percepcija da sistem u Srbiji funkcioniše po pravilima koji podstiču korupciju. Za takvu percepciju je u najvećoj meri odgovorna vlast, koja već godinama gradi sistem u kom pravila ne važe jednako za sve“, kaže Sofija Popović, istraživačica Centra za savremene politike i novinarka portala EWB, koja je i jedan od autora Izveštaja o proceni korupcije za 2025. godinu.
Izveštaj beleži rast podložnosti građana koruptivnim radnjama – narod, prosto rečeno, diže ruke od pravde i sve lakše pristaje da plati ili „uhvati vezu“ jer veruje da je to jedini način da završi posao. Istovremeno, vera u to da se korupcija u Srbiji može efikasno smanjiti pala je na istorijski minimum.
Na pitanje, da li je u pitanju šira klima nepoverenja prema institucijama i zašto smo, kao društvo, zaglavili toliko u korupciji, Popović objašnjava da različita istraživanja već godinama pokazuju da više od dve trećine građana uglavnom nema poverenje u institucije.
„Kada nema poverenja u institucije to znači da ne postoji percepcija da pravila važe jednako za sve. A kada institucije nisu nepristrasne to je plodno tle za različite vidove korupcije. To onda dodatno urušava poverenje i stvara jedan začarani krug iz kog naše društvo ne može da izađe godinama unazad. Takvo okruženje dodatno je podstaklo zarobljavanje institucija od strane vladajuće partije tokom protekle decenije. Glavne institucije koje bi trebalo da vrše efikasnu kontrolu, poput Agencije za sprečavanje korupcije, već godinama ne rade svoj posao, a sankcije i kada postoje su selektivne. Tako najčešće bivaju zaštićeni oni koji su bliski vladajućim partijama. O tome svedoče brojne nerešene afere koje smo viđali tokom prethodne decenije“, ocenjuje sagovornica Insajdera.
U izveštaju se, između ostalog, navodi da je korupcija u Srbiji postala sistemska i direktno je povezana sa urušavanjem vladavine prava i nedostatkom transparentnosti. „Nepoverenje javnosti u institucije zadužene za sprečavanje i kažnjavanje korupcije i dalje je izraženo. Građani politički uticaj vide kao najveću i nepremostivu prepreku za bilo kakvu ozbiljnu borbu protiv kriminala“, navodi se u dokumentu.
Prema rečima sagovornice Insajdera, na svetu ne postoji društvo koje je 100 odsto imuno na korupciju, a izlazak iz tog začaranog kruga „nije nešto što se može desiti preko noći“.
„Potrebna je kombinacija političke volje i institucionalnih reformi. To podrazumeva nezavisno pravosuđe, nezavisne antikorupcijske institucije, transparentne javne nabavke, profesionalnu javnu upravu i doslednu primenu zakona. Nažalost, sve ono što je u ovim oblastima rađeno tokom prethodne decenije, a uglavnom u sklopu procesa evropskih integracija Srbije, nije dalo očekivane rezultate. Ne samo da su se zakonska rešenja često kreirala protivno duhu reformi, već se i dobri zakoni nikada nisu primenjivali u praksi. Za to je dobar primer Zakon o javnim nabavkama, koji je po svojoj formi ispunio standarde koje bi trebalo. Međutim, u praksi se taj zakon konstantno zaobilazi i tako milijarde evra građana Srbije prolaze bez ikakve kontrole“, kaže Popović.
NASTAVITE SA ČITANJEM NA — insajder.net