Odluke koje se ovih dana donose u Berlinu mogle bi da budu jednako važne za deo srpske privrede kao i pojedine mere koje donosi Vlada Srbije. Posle dve godine privrednog pada i višegodišnje stagnacije, vlada kancelara Fridriha Merca predstavila je paket od 34 reformske mere čiji je cilj da najvećoj evropskoj ekonomiji vrati konkurentnost. Plan predviđa poresko rasterećenje domaćinstava sa nižim i srednjim prihodima, reformu penzionog sistema, veću fleksibilnost tržišta rada, smanjenje administrativnih opterećenja za privredu, ubrzavanje infrastrukturnih projekata i podsticaje za ulaganja u strateške sektore, poput veštačke inteligencije, poluprovodnika i čistih tehnologija. Vlada očekuje da zakoni budu usvojeni do kraja godine, dok ekonomisti ocenjuju da bi, ukoliko budu sprovedene, reforme mogle da doprinesu bržem privrednom rastu Nemačke.
Reforme dolaze u trenutku kada se nemačka ekonomija suočava sa jednim od najvećih izazova u poslednjih nekoliko decenija. Industrija je pod pritiskom visokih cena energije, sve jače konkurencije kineskih proizvođača, posebno u automobilskom sektoru, ali i usporavanja investicija i administrativnih procedura koje privreda godinama navodi kao prepreku većoj konkurentnosti.
Upravo zato mnogi nemački ekonomisti i predstavnici poslovne zajednice Mercov paket vide kao pokušaj da se obnovi privredna snaga zemlje koja je decenijama bila motor evropskog rasta, uz upozorenje da će stvarni efekti zavisiti od brzine sprovođenja reformi i spremnosti privrede da ih iskoristi.
U fokusu većine analiza nalazi se upravo industrijska politika. Deo poslovne zajednice pozdravio je najavljene mere kao dugo očekivan signal da Berlin želi da smanji birokratiju, ubrza investicije i ojača proizvodnju u strateškim sektorima. Istovremeno, pojedini ekonomisti upozoravaju da same reforme neće biti dovoljne ukoliko se ne reše i dublji strukturni problemi, pre svega visoki troškovi energije, nedostatak kvalifikovane radne snage i slabljenje konkurentnosti nemačke industrije u odnosu na Kinu i Sjedinjene Američke Države.
Za Srbiju je, međutim, važnije od samih reformi pitanje kakve bi posledice njihov uspeh ili neuspeh mogao da ima po domaću ekonomiju.
Nemačka je godinama najveći pojedinačni spoljnotrgovinski partner Srbije, među najvećim investitorima i poslodavcima, pa se promene u njenoj privredi neminovno odražavaju i na domaće tržište.
Posebno je u fokusu automobilska industrija, koja se poslednjih godina suočava sa padom tražnje, sve jačom konkurencijom kineskih proizvođača i skupom tranzicijom ka električnim vozilima. Budući da je veliki deo srpskog izvoza i proizvodnje vezan upravo za lance dobavljača nemačkih automobilskih kompanija, ključno pitanje je da li će najavljene reforme doprineti oporavku tog sektora i doneti više posla fabrikama u Srbiji ili će, naprotiv, podsticaji za ulaganje u Nemačkoj učiniti da deo budućih investicija ostane u matičnoj zemlji.
Upravo zato ključno pitanje nije samo da li će Mercove reforme uspeti, već i da li će njihov uspeh Srbiji doneti više izvoza i novih poslova ili će promeniti dosadašnji model na kojem se zasnivao značajan deo nemačkih investicija u ovom delu Evrope.
Zašto je Berlin primoran na reforme
Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije kaže za Insajder kako je, u ovom momentu, veoma teško reći da li bi i kako predložene mere Mercove vlade mogle uticati na srpsku pivredu, jer Nemačka ima mnogo sistemskih problema koje, kako stvari stoje, još uvek ne može da reši, posebno kada su u pitanju penzioni sistem, podrška privredi, konkurentnost na međunarodnom tržištu i zdravstvena zaštita.
Prema njegovoj oceni, nemačka vlada nema mnogo prostora za odlaganje reformi, jer se suočava i sa ekonomskim i sa političkim pritiscima.
„Ono što je bitno jeste da reforme moraju da se sprovode. Vlada kancelara Fridriha Merca ima veoma nisku podršku javnosti, prema jednoj anketi, svega oko 13 odsto ispitanika zadovoljno je njenim radom, dok 87 odsto nije. Jedno vreme fokus je bio na spoljnopolitičkim temama, geostrategiji, Ukrajini, Bliskom istoku, odnosima sa Amerikom,ali sada vide da je to priča bez kraja, dok vreme radi protiv njih. Nemačka privreda mesečno gubi oko 10.000 radnika, posebno u industriji, automobilskoj industriji, proizvodnji mašina i građevinarstvu“, kaže Stanić.
Stanić kaže da zabrinutost zbog stanja nemačke privrede sve otvorenije iskazuju i najveće kompanije.
„Velike kompanije, poput Volkswagena, već upozoravaju da bi do kraja ove ili tokom naredne godine mogle da ugase oko 100.000 radnih mesta. Istovremeno, procene pokazuju da bi Nemačka i u naredne tri do četiri godine mogla da nastavi da gubi radna mesta“, navodi Stanić.
Kako dodaje, na to ukazuju i rezultati istraživanja nekih kosnultantskih kuća sprovedenih među vodećim nemačkim privrednicima.
„Prema toj anketi, 58 odsto kompanija planira da do 2030. godine smanji broj zaposlenih u Nemačkoj ili da deo poslovnih operacija prebaci u inostranstvo, gde su uslovi poslovanja povoljniji“, kaže Stanić.
On ocenjuje da pad konkurentnosti nemačke privrede nije posledica jednog problema, već kombinacije više faktora.
„Neko će reći da su ključni razlozi nedostatak radne snage ili visoke cene energenata, ali to je čitav splet okolnosti. Tu su ograničeni energetski resursi, model socijalne države, snažni sindikati, određeno tehnološko zaostajanje, ali i geopolitička neizvesnost koja povećava politički rizik Nemačke, ali i drugih evropskih ekonomija. Sve to zajedno destimuliše investitore i utiče na pad konkurentnosti, Kada se sve sabere, imamo ovaj rezultat“, kaže Stanić.
Srbija u suficitu uprkos stagnaciji nemačke privrede
Kako ističe, u Nemačkoj su se prošle godine prvi put posle dužeg vremenskog perioda desili vanredni izbori i, po svemu sudeći, situacija je zrela i za nove, te je to razlog uvođenja protekcionističkih mera.
Prema njegovim rečima, iako će Berlin nastojati da zaštiti svoju privredu, prostor za takve poteze ograničavaju pravila jedinstvenog evropskog tržišta.
„Nemačka će, naravno, morati da poštuje pravila jedinstvenog tržišta Evropske unije, kao i sporazume koje ima sa zemljama poput Švajcarske i Norveške. Međutim, postavlja se pitanje šta će to značiti za Srbiju“, kaže Stanić.
On podseća da je, uprkos višegodišnjoj stagnaciji nemačke privrede, Srbija uspela da poveća izvoz na to tržište.
„Nemačka je praktično pet ili šest godina u stagnaciji, ali Srbija iz godine u godinu povećava izvoz na nemačko tržište, jer nas nemački privrednici vide kao pouzdane dobavljače sa dobrim odnosom cene i kvaliteta. Prošle godine smo prvi put ostvarili suficit u robnoj razmeni sa Nemačkom, a taj trend nastavljen je i u prvih pet meseci ove godine“, navodi Stanić.
Istovremeno, upozorava da srpski izvoznici već posluju u sve složenijem regulatornom okruženju.
„Već postoje brojna ograničenja koja utiču na poslovanje, od mehanizma CBAM, preko ograničenja za međunarodni drumski transport, do različitih necarinskih barijera. Sve to utiče na trgovinske odnose, iako Srbija ima Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, status kandidata za članstvo i duboku integrisanost u nemačke proizvodne lance“, kaže Stanić.
Govoreći o ciljevima reformi, on navodi da Berlin želi da poveća produktivnost i konkurentnost domaće privrede.
„Namere su da se uvede više discipline na tržištu rada, smanji uticaj sindikata, smanji broj odsustava sa posla i pronađu načini da se zaštiti domaća industrija. Ako dođe do novih zaštitnih mera, one formalno mogu biti obrazlagane zaštitom od kineske konkurencije, ali nije isključeno da bi njihove posledice mogle da osete i druge zemlje, uključujući Srbiju i region Zapadnog Balkana“, ocenjuje Stanić.
Šta Mercove reforme znače za Srbiju
Stanić smatra da Srbija na promene u nemačkoj ekonomskoj politici treba da odgovori jačanjem ekonomskih argumenata i insistiranjem na svojoj ulozi u evropskim proizvodnim lancima.
„Naša ideja u svemu tome jeste da diplomatski podižemo ekonomsku argumentaciju zašto smo mi bitni za nemačku i evropsku privredu, zbog čega doprinosimo njihovoj politici podizanja ekonomske autonomije, koja treba da se bazira na saradnji sa pouzdanim partnerima, kao što je Srbija. Sa druge strane, oni žele da povećaju sopstvenu samodovoljnost, a Srbija tome može da doprinese svojim industrijskim potencijalom“, kaže Stanić.
S obzirom na to da veliki broj nemačkih kompanija u Srbiji posluje kao deo dobavljačkog lanca automobilske industrije, postavlja se pitanje da li bi oporavak tog sektora mogao da donese više posla domaćim fabrikama ili će, zbog podsticaja za ulaganje u Nemačkoj, deo budućih investicija ostati u matičnoj zemlji.
Na pitanje da li bi mere kojima Berlin želi da podstakne ulaganja u Nemačkoj mogle da utiču na poslovanje nemačkih kompanija u Srbiji i dovedu do manjeg priliva investicija, Stanić smatra da za sada nema razloga za takvu bojazan.
„Oni su rekli, konkretno i kancelar Merc, da žele da stimulišu privredu Zapadnog Balkana na evropskom putu, odnosno da joj omoguće privilegovan pristup evropskom tržištu. Ako budu poštovali ono što su rekli, ne bi trebalo da imamo problema zbog ovoga“, kaže Stanić.
On ističe da nemačka privreda nema prostora za dugotrajnu stagnaciju.
„Nemačka stagnacija ne može dugo da traje. Što duže bude trajala, veća je šansa da će rezultat biti negativan, odnosno da dođe do recesije. Da se to ne bi dogodilo, oni moraju da naprave iskorak u ekonomskom smislu“, navodi Stanić.
Prema njegovim rečima, ograničavanje uvoza iz Srbije bilo bi suprotno tom cilju.
„Ograničavanje uvoza iz Srbije negativno bi uticalo na nemačku privredu, jer bi odustajanje od proizvoda i usluga koje dolaze iz Srbije značilo da se njihove kompanije okreću skupljim dobavljačima. Time bi povećali troškove proizvodnje i dodatno narušili sopstvenu konkurentnost, posebno imajući u vidu da je većina međunarodnog tržišta i dalje cenovno orijentisana“, kaže Stanić.
Kako dodaje, to se ne odnosi samo na industrijsku proizvodnju.
„Nemačka je jedno od najznačajnijih izvoznih tržišta Srbije i kada je reč o IT uslugama“, zaključuje Stanić.