Advokat Vladimir Terzić ocenio je da je puštanje bivšeg načelnika beogradske policije Veselina Milića iz pritvora posledica toga što su “iscrpljeni svi dokazni predlozi, odnosno ono što je tužilaštvo imalo na umu da sprovede u vezi sa tim krivičnim delom”. On dodaje i da je neuobičajeno što je tužilaštvo tokom istrage odustalo od dela optužbi, te da očekuje da će režim „tako važnom čoveku“ omogućiti da odgovara za blaže krivično delo kako mu se ne bi izrekla efektivna kazna.
Veće Višeg suda u Beogradu donelo je odluku da se Veselin Milić, nekadašnji šef beogradske policije, brani sa slobode. Odluka je odmah sprovedena i Milić je napustio Centralni zatvor u Beogradu u toku jučerašnjeg dana. Miliću se na teret stavlja neprijavljivanje učinioca i krivičnog dela, odnosno ubistva, koje se dogodilo 12. maja u restoranu „27“ na Senjaku, kada je ubijen Aleksandar Nešović.
Komentarišući njegovo puštanje, advokat Vladimir Terzić kaže da pretpostavlja kako je takva odluka doneta jer su “iscrpljeni svi dokazni predlozi, odnosno ono što je tužilaštvo imalo na umu da sprovede u vezi sa tim krivičnim delom”.
Terzić ističe i da je Milić svakako u skraćenom postupku, te da u ovoj fazi postupka, pritvor nije mogao da traje duže od dva meseca.
“Njemu bi pritvor istekao svakako 12. jula, ali veće je, pretpostavljam, smatralo da je dovoljno raščišćeno stanje u tom predmetu i da nema šta da se radi u tom predmetu i da nema više osnova za njegovo zadržavanje u pritvoru”, objašnjava Terzić.
Odgovarajući na pitanje da li je Milićevo puštanje iz pritvora posledica odbacivanja prvobitne krivične prijave, to jest toga što se on sada tereti samo za neprijavljivanje, ali ne i pomoć izvršiocu krivičnog dela, Terzić objašnjava da upravo taj deo zbunjuje javnost.
“To je ono što je zbunjivalo javnost, ono što apsolutno nije normalno u ovom predmetu, da vi imate opis krivičnog dela u startu, kada bi trebalo, po osnovnoj definiciji krivičnog postupka, manje znate na početku istrage, nego što kasnije znate kada se ta istraga završi, kada se prikupe svi dokazi, rasvetle sve okolnosti događaja i onda morate da znate mnogo više nego u startu. Ovde je otprilike sve nešto naglavačke“, ocenjuje naš sagovornik.
Kako dodaje, Više javno tužilaštvo je „više znalo u startu, dakle dva, tri dana nakon što se uopšte i otkrilo preko društvenih mreža da je došlo do tako monstruoznog ubistva, nego kasnije tokom istrage, kada je potpuno neprimereno da tužilaštvo odustaje delimično samo za jedno krivično delo iako u tom trenutku ovaj glavni akter, tzv. Boske nije ni saslušan, odnosno nije dao svoju odbranu”. Dodaje da je “mnogo sumnjivih okolnosti u vezi sa ovim slučajem”.
On ocenjuje da ne može da projektuje konačni ishod, ali da prema dostupnim informacijama smatra da će odbrana imati dosta prostora u vezu i sa optužbom o neprijavljivanju krivičnog dela i izvršioca, jer se za to tereti po članu dva – da je on to saznao kao službeno lice.
“Pretpostavljam da je privatno bio u restoranu, da je privatno kasnije bio obavešten o događajima i on može sigurno uspešno da se brani od te kvalifikacije koja je teža nego obično neprijavljivanje krivičnog dela iz osnovnog oblika, koje je do tri godine zatvora. To do tri godine zatvora zaista možemo već sada da kažemo da jednom tako važno čoveku za režim apsolutno će se omogućiti da odgovara za blaže krivično delo i da mu se uopšte ne izrekne efektivna kazna zatvora”, smatra Terzić.
Podsetimo, na Senjaku, u restoranu „27“, 12. maja ubijen je Aleksandar Nešović zvani Baja, navodni član tzv. Kekine grupe. Osumnjičeni kao direktni izvršilac je Saša Vuković Boske, koji je u pritvoru od 14. maja. Telo Nešovića nađeno je u buretu zakopanom u blizini Jarkovačkog jezera, nedaleko od Inđije. U ovom slučaju uhapšen je i sada bivši načelnik beogradske policije Veselin Milić.
Prvobitno se sumnjalo da je zločin izvršen u prisustvu Milića i da je on zajedno sa još trojicom policajaca iz njegovog obezbeđenja učestvovao u uklanjanju tragova zločina, ali su te krivične prijave odbačene. Miliću se na teret stavlja neprijavljivanje učinioca i krivičnog dela, odnosno ubistva.
Milić je prvi put saslušan 15. maja, na dan hapšenja, kada je izneo odbranu, a dan kasnije određen mu je i pritvor do 30 dana. Ponovo je saslušan 3. juna, zbog novih dokaza, saopštilo je Više javno tužilaštvo.
Prethodno je 29. maja obavljen pretres Milićevog stana i službenih prostorija i to 14 dana posle hapšenja.
Milićev branilac Nemanja Vasiljević je posle drugog saslušanja medijima dostavio deo navodnog Milićevog iskaza u kojem nekadašnji načelnik beogradske policije optužuje kolege da mu smeštaju i da dokaze koje su naveli u krivičnoj prijavi nisu izneli pred tužioca.
Inače, u javnosti su se pojavile tvrdnje o tome da mu je u zatvoru prećeno. Više javno tužilaštvo u Beogradu naložilo je tada, kako je saopštilo, da se formira predmet i preduzmu sve zakonom predviđene radnje u cilju utvrđivanja identiteta osoba koje su mu upućivale pretnje.