Vučićeva „misteriozna“ pomoć od 20 do najviše 50 evra

Osim jednokratne pomoći od 20.000 do 35.000 dinara penzionerima, za to nenadležni predsednik Aleksandar Vučić najavio je prošle nedelje za septembar novu, „misterioznu“ pomoć i za sve punoletne. Narednih dana ni on, ni njegov prvi blagajnik, ministar finansija Siniša Mali nisu otkrili na koliki novac građani mogu da računaju i gde su ga „našli“. Izvori Radara bliski ministarstvima privrede i finansija, međutim, otkrivaju da građani baš neće biti preterano oduševljeni kad im na račune legne uplata nešto manja od 20 evra.

Tolika je, naime, neraspoređena dobit, koju je u proteklih 16 godina uspeo da skupi Akcionarski fond, koji je osnovan 2010. i upravlja sa 15 odsto akcija i udela u svim do tada neprivatizovanim društvenim i državnim preduzećima. Fond je prošle godine ostvario profit od milijardu i po dinara i ukupnu neraspoređenu dobit povećao na 11,18 milijardi. Ona će, kako sada stoje stvari, polovinom septembra, biti raspodeljena svim akcionarima, a pošto ih ima nešto više od 4,8 miliona svako može da računa na oko 2.318 dinara ili na 19,75 evra.

Pravo na novčanu uplatu od Akcionarskog fonda ima 4,8 miliona građana

Vrednost celokupne imovine, kojom Fond raspolaže, na kraju prošle godine bila je 35,2 milijarde dinara, od čega je 27,5 milijardi, zaključkom Vlade iz oktobra 2025, oročio, ali se ne zna u kojim bankama i po kojim kamatnim stopama. Čak i kada bi sav taj novac povukao iz banaka i podelio, svaki od akcionara ne bi dobio više od 5.705 dinara ili 48,5 evra. Eventualno na još poneki evro mogli bi da računaju ako fond po hitnom postupku proda 15 odsto akcija u Impol Sevalu i 16,15 odsto u Fabrici duvana Niš, čiji je većinski vlasnik Filip Moris, ali su šanse za to samo teoretske.

Vrednost celokupne imovine Akcionarskog fonda je 35,2 milijarde, od čega je 27,5 milijardi dinara oročio kod banaka. Čak i da sav taj novac isplati akcionarima, svako od građana u septembru neće dobiti više od 48,5 evra

Pritom, bez obzira na obećanja, mlađi od 36 godina neće dobiti ni dinar, jer pravo na dividendu imaju samo akcionari Fonda, a uslov za to je bio da su 31. decembra 2007. bili punoletni. Takvih je oko 4,8 miliona i biće to prvi novac koji će dobiti posle davne 2010, kada im je na račune legla uplata od 1.700 dinara, i to neposredno nakon što je Fond osnovan, u julu te godine.

Danima su i Vučić i Mali bili prilično zagonetni, u nastojanju da sakriju izvor u kom su pronašli dodatni novac. „Verujem da ćemo uspeti još nečim da obradujemo građane. Ne mogu do kraja da kažem, ali verujem da ćemo sve punoletne da obradujemo, i to ne sredstvima iz budžeta, da neko ne bi mislio da je to zbog izbora. Još istražujemo“, bio je zagonetan Vučić na RTS-u 8. jula.

Dan kasnije Mali je na Fejsbuku napisao da je nova pomoć „realna“ i da je „odraz ekonomske snage jedne od pet najbrže rastućih ekonomija u Evropi“. I potvrdio da „neće biti finansirana novim zaduživanjem“. Njegove reči sasvim se uklapaju u scenario koji se svodi na to da je vlast shvatila da na računima Akcionarskog fonda ima novca, koji bi mogla da podeli – njegovim akcionarima. Ta nezvanična saznanja Radara iz Ministarstva privrede, koje je i nadležno za poslovanje Fonda, nisu želeli zvanično ni da potvrde, ali nisu ni demantovali.

Stvarni vlasnici Fonda su građani i njima je i do sada periodično trebalo da se uplaćuje dividenda. Zato ovo nije nikakav poklon države ili bilo kog zvaničnika, već će akcionari samo dobiti ono što im je već trebalo biti isplaćeno – Milan Kovačević

Jednostavno nisu odgovorili na pitanja da li postoji plan da se prihod od prodaje akcija ili udela iz portfolija Akcionarskog fonda, podeli građanima. Odgovora nije bilo ni na pitanje zašto u prethodnih 16 godina nije bilo nijedne isplate, iako je neraspoređena dobit dostigla 11,18 milijardi dinara, kod kojih banaka Fond drži svoje depozite i po kojim kamatnim stopama.

I predsednik priznao da najavljena pomoć „nije bogzna šta“

No, da je vlast novac za još jednu „pomoć“ građanima pred izbore našla baš u tom skoro zaboravljenom fondu indirektno je, pomalo i neoprezno, potvrdio i sam Vučić. „Pametno smo postupali i skupljali pare godinama. Već 15 godina se skuplja taj novac kroz akcijske fondove, pa ćemo da obradujemo sve punoletne građane. Ne, nije to bogzna šta, ali je to znak pažnje, i to je pokazatelj kako se država domaćinski odnosi“, rekao je u nedelju, 12. jula, obilazeći jedno domaćinstvo u Jadranskoj Lešnici kod Loznice u sklopu predizborne kampanje koju je uveliko započeo.

I on je, dakle, shvatio da ni u Srbiji nepunih 20 evra „i nije bogzna šta“, a ostaje da se vidi da li će to građani shvatiti kao „znak pažnje“. Neki sigurno neće. Ekonomista i konsultant za strane investicije Milan Kovačević ističe da ni Vučić, ni država nemaju nikakve veze sa Akcionarskim fondom, osim što je Republika Srbija pojedinačno njegov najveći akcionar i to sa udelom od samo 1,35 odsto, dok je lavovski deo od 98,65 odsto u rukama građana, od kojih svako ima po sedam od ukupno 34,2 miliona akcija nominalne vrednosti od 550 dinara.

U finansijama ne funkcionišu formule iz perioda alhemije i nameće se zaključak da će vlast iskoristiti novac kumuliran u Akcionarskom fondu i pokušati da kupi naklonost građana novcem koji im ionako, kao akcionarima, i pripada

Božo Drašković

Država je, naime, u taj fond 28. juna 2010. uplatila novčani ulog od 5,2 miliona dinara, a u decembru još 557.268,16 evra. Uz to, u akcijama i udelima u preduzećima je iste godine unela 17 milijardi dinara i 16,24 miliona evra.

„Stvarni vlasnici Fonda su građani i njima je deo dobiti i do sada trebalo periodično da se uplaćuje u vidu dividendi. Ovo, dakle, nije nikakav poklon države ili bilo kog zvaničnika, već će akcionari samo dobiti ono što im inače po zakonima i pripada“, objašnjava Kovačević, uz napomenu je osnovna ideja tog fonda bila da ubrza i proces privatizacije dovede do kraja.

Skladište neprodate robe

Za ekonomistu Božu Draškovića najava Vučića i Malog je deo uobičajene procedure pred svake izbore. To nije ništa novo i pomenuti dvojac će u ime vlasti pokušati da kupi naklonost građana novcem koji im već pripada, kategoričan je bivši direktor Instituta ekonomskih nauka. Uz opasku da niko zvanično nije obelodanio izvor sredstava, već samo da se za to neće koristiti novac iz budžeta ili dodatnog zaduživanja, on ističe da u finansijama ne funkcionišu formule iz perioda alhemije, pa se nameće zaključak da će vlast iskoristiti novac kumuliran u Akcionarskom fondu. Tim pre što on ionako pripada građanima, samo je trenutno na čuvanju kod Ministarstva privrede, odnosno Akcionarskog fonda, zaključuje sagovornik Radara.

Analizirajući „misterioznog“ davaoca novca, Drašković podseća da je 2001. uspostavljen novi model privatizacije ili bolje rečeno rasprodaje društvenih i državnih preduzeća po principu „prodaj što pre, ne pitaj za cenu“.

„Kako za mnoga preduzeća nije bilo tražnje, osnovan je Akcionarski fond kao skladište neprodate robe (akcija i udela) i novca koji se kumulira od narednih prodaja. Bilo bi mnogo bolje da su te akcije iskorišćene kao osnova za formiranje investicionog fonda. Umesto toga, ovaj fond se sveo na depo neprodatih akcija i udela bivšeg društvenog kapitala i račun na kome se skladišti novac dobijen od prodaja tih hartija“, objašnjava Drašković.

Akcionarskim fondom, čija je imovina oko 300 miliona evra, upravlja Savet, čija je predsednica Jelena Matejić, generalna direktorka EMS-a. Nema javno dostupnih podataka ko su ostala četiri člana, a ni Ministarstvo privrede nije želelo da dostavi tu informaciju

Malo ko se seća da je pre više od godinu dana i pomoćnik ministra finansija Ognjen Popović na jednom brifingu za novinare izjavio da je Akcionarski fond u vlasništvu građana, da je zakonom „propisano da bi sve čime raspolaže trebalo da se proda i da se novac ponudi građanima“ i da, kako je rekao, nažalost nije urađeno onako kako je inicijalno bilo predviđeno. „Mi smo odlučili da i to, kao i neke druge repove iz prošlosti, zatvorimo“, rekao je tada Popović. Izgleda da je došlo vreme da se to i uradi.

Predsednica Saveta i direktorka EMS-a, koja je na tom mestu nasledila Nikolu Petrovića

Božo Drašković, pak, ne može da se načudi činjenici da novcem i imovinom građana, vrednom 35 milijardi dinara ili skoro 300 miliona evra, upravlja jedno lice u ime Ministarstva privrede, „iz jednog stana na drugom spratu u Beogradu“, te da Akcionarski fond nema ni upravni, ni nadzorni odbor. To, kaže, potvrđuju i napomene uz finansijski izveštaj tog fonda za 2025.

I zaista, Fond nema nijednog zaposlenog, a njime formalno upravlja Savet od pet članova, koje na pet godina imenuje i razrešava Vlada, na predlog ministra privrede. Tim pre je vrlo čudno da ni na zvaničnim internet prezentacijama resornog ministarstva i Fonda nema podataka o tome ko su članovi Saveta. Javno je dostupan samo podatak da je predsednica Saveta, ujedno i zakonska zastupnica Fonda Jelena Matejić, generalna direktorka Elektromreža Srbije, akcionarskog društva u kom je država vlasnik svih 100 odsto akcija.

Akcionarski fond je u vlasništvu građana i zakonom je „propisano da bi sve čime raspolaže trebalo da se proda i da se novac ponudi građanima, a nažalost nije urađeno kako je bilo inicijalno predviđeno“, izjavio je pre godinu dana pomoćnik ministra finansija Ognjen Popović

Ona je za predsednicu Saveta postavljena pre više od 11 godina, 6. marta 2015. Osim sa 300 miliona evra vrednom imovinom Akcionarskog fonda, Jelena Matejić je već skoro deceniju predsednica Odbora direktora i generalna direktorka EMS-a. Na to mesto, najpre kao v. d. direktora postavljena je krajem 2016, nakon što je Nikoli Petroviću, kumu predsednika Vučića, istekao četvorogodišnji mandat. U međuvremenu Vlada joj je mandat produžila u decembru 2017, a četiri godine kasnije ukinula v. d. stanje i postavila za generalnu direktorku EMS-a.

Istovremeno, godinama je, do juna 2019, paralelno sa te dve veoma važne i odgovorne funkcije, bila i predsednica Nadzornog odbora Sepeksa, berze na kojoj se trguje električnom energijom, a svojevrsni kuriozitet je da je i na tom mestu nasledila Nikolu Petrovića. On je bio predsednik Nadzornog odbora Sepeksa do maja 2017. Uz to, Matejić je od 2015. članica Odbora direktora, a trenutno je u Nadzornom odboru Crnogorskog elektroprenosnog sistema, jer je EMS 2015. kupio 10 odsto, a pre pet godina dodatnih pet procenata akcija tog preduzeća iz Crne Gore.

Osim predsednice, ne zna se ko su trenutno još članovi Saveta, pa je Radar od Ministarstva privrede, koje je nadležno za poslovanje Fonda, zatražio da nam dostave tu informaciju, ali nas nisu udostojili odgovora ni na to pitanje. Iz javno dostupnih podataka vidi se samo da su još u martu 2017. Agenciji za borbu protiv korupcije imovinske karte, kao članovi tog Saveta, podneli Milivoje Vujačić, Rajko Ubiparip i Nikola Uzelac, ali nema pouzdanih informacija da su oni još uvek u tom telu i ko je četvrti član Saveta. Prilično neobično za jedno akcionarsko društvo.

Što se samih rezultata fonda tiče, Drašković primećuje da se njegovi ukupni prihodi u 2025. od 1,55 milijardi dinara ili oko 13 miliona evra svode samo na kamate na plasirani novac, da je koren problema u regulativi i da se svodi na nedovoljnu zaštitu prava manjinskih akcionara.

Čak i ako u septembru dobiju po 48,5 evra, sa onih 16,5 evra, koliko im je uplaćeno pre 16 godina, svakom od građana država će ostati dužna još 935 evra. Ako se još iko seća da im je Mlađan Dinkić svojevremeno, baš uoči izbora 2008, obećao po 1.000 evra od besplatnih akcija

Činjenica da je Akcionarski fond na kraju 2025. raspolagao akcijama i udelima u 373 preduzeća, od kojih je 141 ili svako treće u stečaju ili likvidaciji, ne uliva optimizam da od njega građani ubuduće mogu očekivati veće isplate nego do sada. Pogotovo ako se ima u vidu da su 2024. u portfelju tog fonda bile 403 firme, što znači da se prošle godine njihov broj smanjio za 30, ali u bilansu uspeha nema prihoda od njihove prodaje.

Sve u svemu, najavljene uplate za septembar nisu nikakav poklon, kako to režim pokušava da predstavi, već je to novac koji svakako pripada građanima, a vlast je odlučila da ga podeli pred izbore ne bi li na taj način kupila naklonost bar dela glasača, zaključuje Božo Drašković.

Čak i ako u septembru dobiju po 48,5 evra, sa onih 16,5 evra, koliko im je uplaćeno pre 16 godina, svakom od građana država će ostati dužna još 935 evra. Ako se još iko seća da im je Mlađan Dinkić svojevremeno, baš uoči izbora 2008, obećao da će od besplatnih akcija dobiti po 1.000 evra.