Dugo se smatralo da je „dominantna ruka“ potiče od razlika u načinu na koji mozak kontroliše pokrete. Sprovedena studija pokazala je o čemu se zapravo radi.
Nova studija američkih naučnika ukazuje da dominantna ruka nije isključivo posledica načina na koji je mozak „ožičen“, već pre svega rezultat dugogodišnjeg vežbanja složenih pokreta.
Do tog zaključka došli su nakon neobičnog eksperimenta u kojem su ispitanici pokušavali da pišu laktovima.
Većina ljudi je desnoruko, manji broj levoruk, a pojedinci podjednako vešto koriste obe ruke. Dugo se smatralo da je ta sklonost urođena i da potiče od razlika u načinu na koji mozak kontroliše pokrete, prenosi Science alert.
Međutim, novo istraživanje neurologa sa Univerziteta Kalifornije u Los Anđelesu (UCLA) i Univerziteta Džons Hopkins ukazuje da je dominantna ruka mnogo više rezultat vežbanja nego urođenih sposobnosti mozga.
„Dominacija jednog ekstremiteta često se smatra dokazom da dominantna hemisfera mozga ima bolju kontrolu pokreta. Mi smo testirali alternativnu hipotezu – da dominacija odražava višegodišnju praksu korišćenja alata i predmeta koji zahtevaju precizne i složene pokrete“, navode autori rada objavljenog u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences.
Neobičan eksperiment
Pošto većina ljudi celog života koristi dominantnu ruku, teško je osmisliti eksperiment koji bi razdvojio urođene sposobnosti od efekta vežbanja.
Zbog toga su istraživači zamolili zdrave dešnjake da pišu ne samo rukama, već i laktovima – delom tela kojim gotovo niko nikada nije pokušavao da piše.
Ispitanici su prvo po osam puta pisali slovo „A“ i broj „8“ dominantnom i nedominantnom rukom.
Zatim su isti zadatak ponovili, ali sa olovkom pričvršćenom za lakat, tako da su morali da pišu pokretima cele ruke.
Prednost dominantne ruke je nestala
Ako bi dominacija ruke bila urođena, očekivalo se da će dešnjaci bolje pisati desnim nego levim laktom.
Međutim, analiza uz pomoć neuronske mreže pokazala je da su ispitanici podjednako loše pisali i desnim i levim laktom.
Čak ni kada su istraživači uzeli u obzir vreme potrebno za pisanje, nisu pronašli nikakvu prednost dominantnog lakta.
„Nije bilo značajnih razlika između dominantnog i nedominantnog lakta. Dominacija je nestala“, navode autori.
Vežbanje pravi razliku
U drugom delu istraživanja polovina učesnika vežbala je pisanje dominantnim laktom, a druga polovina nedominantnim.
Na početku su svi postizali podjednako loše rezultate, ali se kvalitet pisanja značajno poboljšao kod obe grupe nakon vežbanja.
To pokazuje da problem nije u samom laktu, već u nedostatku iskustva.
„Dominantna ruka nije sposobnija zato što jedna hemisfera mozga bolje kontroliše pokrete. Ona je uspešnija zato što smo ceo život vežbali složene pokrete potrebne za pisanje i korišćenje alata. Kada tu praksu oduzmemo i zadatak prebacimo na lakat, prednost nestaje“, rekao je neurolog Ahmet Aradž.
Istraživači smatraju da rezultati podržavaju ideju da su mnoge fine motoričke veštine koje povezujemo sa dominantnom rukom prvenstveno posledica dugotrajnog učenja i vežbanja, a ne isključivo urođenih osobina mozga