Dvadeset pet godina nakon što je Ohridskim sporazumom okončan sukob u Severnoj Makedoniji, analitičari upozoravaju da je mir između etničkih zajednica i dalje krhak.
Šestomesečni sukob koji je u Severnoj Makedoniji(tada Makedoniji) izbio u februaru 2001. često se opisuje kao poslednje poglavlje nasilnog raspada Jugoslavije. Međutim, za razliku od ratova u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu, sukob je zaustavljen pre nego što je prerastao u veću tragediju, u velikoj meri zahvaljujući političkom kompromisu postignutom uz posredovanje NATO, SAD i vodećih zemalja EU.
Dvadeset pet godina kasnije, politički poredak nastao iz Ohridskog okvirnog sporazuma ulazi u novu fazu. Nakon povratka konzervativne stranke VMRO-DPMNE na vlast pre dve godine, Demokratska unija za integraciju (DUI), glavna stranka etničkih Albanaca, prešla je u opoziciju.
Time je okončano dvodecenijsko učešće u vlasti Alija Ahmetija, koji se od vođe Oslobodilačke nacionalne armije (ONA) tokom sukoba 2001. transformisao u jednu od najuticajnijih političkih ličnosti u zemlji.
Ahmeti, koji je posle Ohridskog sporazuma gerilsku uniformu zamenio crnim odelima po meri i belim košuljama, sada tvrdi da su se etnički odnosi pogoršali tokom poslednje dve godine.
„Napadi na službenu upotrebu albanskog jezika, ukidanje pravične i odgovarajuće zastupljenosti, slabljenje mehanizama osmišljenih da spreče majorizaciju i promovisanje monoetničkog koncepta države ozbiljni su signali o pravcu u kojem se zemlja kreće“, naveo je on u saopštenju povodom 2. avgusta, nacionalnog praznika Severne Makedonije.
Kao država sa brojnom albanskom manjinom, Severna Makedonija je veći deo poslednjih četvrt veka pokušavala da uspostavi ravnotežu između etničke raznolikosti i stabilnog političkog sistema. Prema poslednjem popisu stanovništva, Albanci čine 29,5 odsto ukupnog stanovništva, uključujući 24,3 odsto rezidentnih građana.
Za Bujara Osmanija, visokog funkcionera DUI i bivšeg ministra spoljnih poslova, ključno pitanje više nije koliko je Ohridski sporazum sproveden, već da li njegova dostignuća mogu da budu sačuvana.
„Na 25. godišnjicu Ohridskog sporazuma, pitanje više nije samo šta smo sproveli od 2001. godine. Pitanje je da li ćemo dozvoliti da u narednih nekoliko godina bude demontirano ono što je Severnu Makedoniju održalo stabilnom dve i po decenije“, rekao je on za DW.
2001: Rana koja nije u potpunosti zacelila
Nasleđe sukoba iz 2001. i dalje se snažno oseća. U borbama su poginula 72 vojnika i policajca, dok je broj poginulih etničkih albanskih pobunjenika i dalje predmet sporova, sa procenama koje se kreću od oko sto do nekoliko stotina. Više od 170.000 ljudi bilo je raseljeno, uključujući 74.000 unutar same zemlje.
Ohridski okvirni sporazum, kojim je sukob okončan, preoblikovao je politički sistem Severne Makedonije i uveo mehanizme podele vlasti sa ciljem da manjinske zajednice dobiju veći uticaj u procesu odlučivanja. Zakoni koji se odnose na osetljiva pitanja, poput jezika, obrazovanja i nacionalnih simbola, zahtevaju podršku ne samo parlamentarne većine, već i predstavnika manjinskih zajednica.
Iako je takvo rešenje u velikoj meri usklađeno sa evropskim standardima zaštite manjinskih prava, ono nije okončalo sporove oko jednakosti i zastupljenosti.
„Sporazum je ostvario veliki deo svoje istorijske misije, ali se ne može reći da je njegova suština u potpunosti ostvarena“, rekao je Osmani. „Ohrid nije administrativna kontrolna lista koja se jednom ispuni pa arhivira. To je sistem ravnoteže koji mora stalno da se poštuje.“
I makedonska većina izražava nezadovoljstvo
Različita tumačenja nasleđa Ohridskog sporazuma i dalje su u središtu debate. Dok mnogi etnički Makedonci smatraju da su politike afirmativne zastupljenosti donele nepravedne prednosti Albancima, albanski političari tvrde da je pravi problem postepeno slabljenje prava garantovanih sporazumom.
„Postoji diskriminacija koja frustrira mnoge pripadnike makedonske zajednice, jer Albanci često imaju prednost prilikom zapošljavanja kako bi se ispunile kvote zastupljenosti u javnom sektoru“, rekao je Stojanče Angelov, policijski general tokom sukoba 2001. godine.
Angelov smatra da takva praksa etničku pripadnost stavlja ispred stručnih kvalifikacija.
Osmani odbacuje takvo tumačenje i tvrdi da su nedavne politike vlade oslabile zaštitne mehanizme za Albance uvedene nakon sukoba.
„U početku je sve to bilo prikriveno političkom propagandom, tehničkim objašnjenjima i tvrdnjama da se radi samo o modernizaciji sistema. Danas, kako ta buka postepeno jenjava, postaje mnogo jasnije šta se zapravo dovodi u pitanje“, rekao je on.
U porastu odbrambeni nacionalizam
Domaći i međunarodni posmatrači upozoravaju da su godine političkih kriza i sporova oko nacionalnog identiteta usporile reforme i dodatno učvrstile etničke podele.
Harald Šenker iz nemačke organizacije za izgradnju mira Pro Peace kaže da je Ohridski sporazum transformisao institucije Severne Makedonije, ali ne nužno i odnose između njenih zajednica.
„Etnička distanca raste, obrazovni sistem ostaje podeljen, a dve zajednice se sve manje razumeju“, rekao je on za DW.
Prema Šenkerovim rečima, sporazum je stvorio nove institucije i pravila upravljanja, ali nije uspeo da podstakne pomirenje niti da izgradi zajedničku viziju budućnosti.
„Svaka strana zadržala je sopstveno tumačenje onoga što se dogodilo 2001. godine. Posle 25 godina postoji potreba za platformama na kojima ljudi mogu otvoreno da razgovaraju o tim razlikama. Različite perspektive postoje, ali ljudi moraju međusobno da razgovaraju“, rekao je on.
Istovremeno, godine zastoja u evropskim integracijama dodatno su povećale neizvesnost u vezi sa pravcem kojim se zemlja kreće. Severna Makedonija je status kandidata za članstvo u EU dobila 2005. ali pregovori još nisu formalno počeli. Nakon što je prevazišla višedecenijski spor sa Grčkom oko imena države, Skoplje se suočilo sa novim preprekama proisteklim iz zahteva Bugarskeu vezi sa istorijom, jezikom i nacionalnim identitetom.
Dugotrajni zastoj nije samo usporio reformske procese, već je produbio i međuetničke tenzije, jer je perspektiva članstva u EU, kao jedan od retkih zajedničkih projekata koji dele i Makedonci i Albanci, sve slabija.
U takvom kontekstu, pitanja o budućnosti Severne Makedonije ostaju tesno povezana sa nasleđem Ohridskog sporazuma. Sledećeg meseca zemlja će obeležiti 35 godina od sticanja nezavisnosti nakon raspada Jugoslavije.
Osmani ne veruje da postoji opasnost od novog sukoba, ali upozorava da etničke tenzije mogu postepeno da rastu.
„Ne verujem da građani žele novi problem. Ali etničke tenzije ne počinju sukobom. One počinju onda kada jedna zajednica postepeno izgubi poverenje da je sistem tretira kao ravnopravnu“, rekao je on.
Angelov deli to mišljenje. „Za mene je najveće dostignuće to što smo nekada jedni na druge gledali kroz nišane pušaka, a danas pijem kafu sa nekim od veterana albanske ONA“, rekao je on.