„Ono što nedostaje nisu potpisi, već primena“, poručuje specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Peter Sorensen, insistirajući da je Ohridski sporazum iz 2023. „pravno obavezujući prema međunarodnom pravu, sa potpisima ili bez njih“.
U intervjuu za kosovsku novinsku agenciju „KosovaPress“ kaže i da dijalog nema rok za završetak – „napredak, a ne kalendar“ njegovo je merilo.
Nema ni datuma novog susreta glavnih pregovarača, niti sastanka Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija, prenosi portal KoSSev.
Od Beograda ponovo traži hapšenje i izvođenje pred pravdu odgovornih za napad u Banjskoj, dok povodom Kurtijevog uslovljavanja novog susreta izručenjem Milana Radoičića poručuje da odsustvo premijera sa sastanka „ne bi unapredilo proces utvrđivanja odgovornosti“.
Sorensen je u pisanom intervjuu govorio o dijalogu, primeni Ohridskog sporazuma, mogućem novom susretu Vučića i Kurtija, Banjskoj, ali i nestalim osobama i nedavno pronađenim posmrtnim ostacima u Zubinom Potoku.
Jednu od najdirektnijih poruka izneo je upravo o sporazumu iz 2023. godine i činjenici da na njemu nema potpisa Vučića i Kurtija.
„Sa potpisima ili bez njih“
„Dozvolite mi da budem precizan u jednoj stvari, jer se ona često pogrešno razume: Ohridski sporazum iz 2023. pravno je obavezujući prema međunarodnom pravu, sa potpisima ili bez njih“, kazao je Sorensen.
Objasnio je da saglasnost da se postane strana u sporazumu ne mora nužno da bude iskazana potpisom, već može biti izražena i na druge načine.
„U ovom slučaju upravo se to dogodilo“, tvrdi evropski posrednik.
Prema njegovim rečima, obe strane saglasile su se sa tekstom u Ohridu i nisu iznele primedbe kada je EU utvrdila način na koji će njihova saglasnost biti evidentirana.
Podsetio je i da je tadašnji visoki predstavnik EU 18. marta 2023. pisanim putem potvrdio obavezujuću prirodu sporazuma, te da je to od tada stav Evropske unije.
Sorensen, međutim, priznaje da je njegova primena i dalje ispod očekivanog nivoa.
„Ono što nedostaje nisu potpisi, već primena. Upravo tu treba usmeriti energiju“, poručio je.
Kaže da je zabrinutost Prištine čuo i da su razmatrani načini za dodatno učvršćivanje sporazuma, ali da takvi potezi treba da predstavljaju „podsticaj za primenu, a ne njenu zamenu“.
Nema roka za završetak dijaloga
Uprkos višegodišnjem procesu i sporoj primeni dogovorenog, Sorensen ne postavlja datum do kojeg bi dijalog Beograda i Prištine trebalo da bude završen.
Nema, kaže, ni datum narednog susreta glavnih pregovarača.
„Pripreme se nastavljaju i u redovnom sam kontaktu sa obe delegacije kako bismo utvrdili kada bi sastanak mogao da donese rezultate“, naveo je.
Isto važi i za proces u celini.
„Neću određivati rok za završetak dijaloga u celini: važno je da obe strane sprovedu ono o čemu su se već dogovorile. Napredak, a ne kalendar, moje je merilo“, kazao je Sorensen.
Vučić–Kurti samo ako sastanak može da donese rezultat
Nema za sada ni najave novog sastanka na najvišem političkom nivou.
Sorensen kaže da sastanak Vučića i Kurtija nije cilj sam po sebi.
„On nije ni nagrada, niti prilika za fotografisanje. Saziva se kada može da pomogne u postizanju rezultata, a visoka predstavnica spremna je da ga sazove kada oba lidera budu spremna da donesu konkretne rezultate“, kazao je.
„KosovaPress“ ga je pitao i o Kurtijevom stavu da je jedan od njegovih uslova za učešće na novom sastanku na visokom nivou izručenje Milana Radoičića iz Srbije na Kosovo.
Sorensen odgovara da sastanci na visokom nivou služe političkom angažovanju u procesu normalizacije i dodaje:
„Odsustvo premijera ne bi unapredilo proces utvrđivanja odgovornosti.“
EU Beogradu: Uhapsite i izvedite pred pravdu odgovorne za Banjsku
Istovremeno je ponovio zahtev EU Srbiji u vezi sa oružanim napadom u Banjskoj iz septembra 2023.
„Utvrđivanje odgovornosti za događaje u Banjskoj je od suštinskog značaja“, kazao je.
Prema Sorensenu, poziv EU je „jasan i dosledan“ i ponavlja se u svakom kontaktu sa vlastima Srbije.
„Očekujemo da Beograd uhapsi i izvede pred pravdu počinioce napada iz 2023. godine“, rekao je Sorensen.
U intervjuu, međutim, nije posebno govorio o Radoičiću u ovom delu odgovora, već o „počiniocima“ napada.
Nestali „nisu i ne mogu biti sredstvo trgovine“
Značajan deo intervjua odnosio se i na pitanje nestalih, posebno nakon pronalaska posmrtnih ostataka na lokacijama u opštini Zubin Potok.
„KosovaPress“ je Sorensena pitao i zbog čega nije posebno posetio lokaciju u Maloj Kaludri, odnosno javno reagovao povodom tamošnjih iskopavanja.
Sorensen kaže da ne smatra da bi posebna poseta sama po sebi doprinela efikasnijoj primeni Deklaracije o nestalim osobama.
„Otkriće ljudskih ostataka u Zubinom Potoku odnosi se, pre svega, na porodice koje konačno mogu da dobiju odgovor nakon decenija neizvesnosti i neznanja“, kazao je.
EU, prema njegovim rečima, pažljivo prati iskopavanja, ali i hapšenja povezana sa njima.
„Svima sam jasno stavio do znanja da tempo mora da se ubrza i da relevantne informacije moraju da budu podeljene bez odlaganja. Ovo pitanje pokrećem u Prištini i Beogradu kad god mi se ukaže prilika“, naveo je.
Dodao je da porodicama nije najvažnija „jedna poseta“, već kontinuirani napredak.
Sorensen kaže da je pitanje nestalih od početka njegovog mandata prioritet upravo zbog humanitarnog karaktera.
„Ono nije, i ne može biti, sredstvo trgovine u dijalogu. To je humanitarna obaveza i ocenjujem je prema samo jednom kriterijumu: da li porodice konačno dobijaju odgovore.“
Traži i razmenu klasifikovanih podataka
Sorensen je podsetio da su se Beograd i Priština Deklaracijom o nestalim osobama obavezali na saradnju u utvrđivanju mesta na kojima se nalaze posmrtni ostaci i razmenu svih relevantnih informacija.
To, naglasio je, uključuje i klasifikovane materijale potrebne za pronalaženje i identifikaciju osoba nestalih između 1998. i 2000. godine.
„EU očekuje da te obaveze budu u potpunosti ispunjene“, poručio je.
Zajednička komisija za nestale formirana je u januaru ove godine, a prvi sastanak održala je u aprilu u Briselu. Sorensen kaže da je EU spremna da organizuje naredni čim obe strane budu spremne.
„Rezultati, a ne datumi, fotografije i naslovi“
Sorensen na kraju praktično istom formulom povezuje različite teme intervjua – od nestalih i Ohridskog sporazuma do dinamike političkih sastanaka.
Dijalog se, kaže, često ocenjuje kroz „datume, fotografije i novinske naslove“, dok ga on meri drugim kriterijumom:
„Da li donosi rezultate ljudima kojima treba da služi.“
Otuda i njegova poruka da za završetak procesa neće postavljati datum: „Napredak, a ne kalendar, moje je merilo.“