U decembru 2025. godine Putin je okupio svoje podređene na tajnom sastanku, piše Njujork tajms, pozivajući se na zvaničnike dve zemlje upoznate sa tim sastankom. Prema njihovim rečima, Putin je specijalnim službama i vojsci postavio zadatak za 2026. godinu – „razbiti NATO i EU iznutra“.
Taj zadatak se sprovodi najmanje u dva pravca.
Od jeseni ove godine Putin bi mogao pokušati da podeli NATO i proveri odlučnost članica Alijanse da međusobno štite jedna drugu, tako što bi izveo ograničeni napad na neku od članica, zaključila je američka obaveštajna služba.
Prema njenoj proceni, raspon pretnji kreće se od sajbernapada, preko pokušaja okupacije uz pomoć neidentifikovanih naoružanih grupa, pa sve do ograničene invazije na neku zemlju na istočnom krilu NATO-a, objavio je Volstrit žurnal.
Drugi važan pravac jeste destabilizacija Moldavije. Ona zauzima centralno mesto u naporima Moskve da potkopa Evropsku uniju i NATO, piše Njujork tajms.
Kako su listu rekli predstavnici zapadnih obaveštajnih službi, na prvom mestu liste prioriteta Kremlja nalazi se osvajanje Ukrajine, a na drugom – uspostavljanje kontrole nad Moldavijom. Prema njihovim rečima, Putin se i dalje nada da će zauzeti jug Ukrajine kako bi uspostavio kopneni koridor koji bi povezivao Rusiju sa Moldavijom.
Moldavija zauzima strateški položaj: s jedne strane graniči se sa Ukrajinom, a s druge sa zemljama EU i NATO-a. Moldavija bi za Rusiju predstavljala idealnu odskočnu dasku za dalju agresiju, kako protiv Ukrajine, tako i protiv Zapada, tvrde zapadni obaveštajci.
Rusija pokušava da iskoristi geografske i ekonomske specifičnosti za destabilizaciju. U martu je napad na ukrajinsku hidroelektranu koja se nalazi nedaleko od granice sa Moldavijom doveo do zagađenja vodosnabdevanja na velikom području obe zemlje.
Zatim su ruski dronovi pogodili dalekovod visokog napona na zapadu Ukrajine, preko kojeg Moldavija dobija do 70 odsto električne energije, što je izazvalo velika isključenja struje.
U zemljama NATO-a „hibridni napadi se dešavaju svakog dana“, naročito na istočnom krilu, kaže generalni inspektor nemačkih oružanih snaga, general Karsten Brojer.
Prema njegovim rečima, Rusija sprovodi sve više operacija u „sivoj zoni“ sa ciljem destabilizacije evropskih vlada i institucija i sistematski koristi dronove za otkrivanje slabih tačaka koje bi kasnije mogla da iskoristi.
Uprkos tome što rat u Ukrajini i dalje traje, Rusija „već preusmerava svoju privredu i oružane snage, pripremajući se za širi sukob sa Zapadom“, upozorio je Brojer.
Zbog toga su Poljska i baltičke zemlje počele intenzivno da štite i jačaju brane, gasovode i elektrane od mogućih ruskih diverzija. Ruska vojska i obaveštajne službe planiraju moguću operaciju pod lažnom zastavom, u kojoj bi mogli biti korišćeni dronovi ukrajinske proizvodnje, rekao je Rojtersu pripadnik obaveštajne službe jedne od baltičkih zemalja.
„Zeleno svetlo“ za takvu operaciju moralo bi da da rusko rukovodstvo, uključujući Putina. Glavnu zabrinutost ne izazivaju toliko njene moguće posledice koliko „politički haos“ koji bi mogla da izazove u rukovodstvu NATO-a, dok bi evropske zemlje i SAD raspravljale o tome da li na incident treba odgovoriti i, ako treba, na koji način, objasnio je obaveštajac.