(Milica Vulić Kurir.rs/CNN)
Sankcionisani ruski tečni prirodni gas sve češće preko Severnog morskog puta stiže do Kine, jačajući strateško partnerstvo Moskve i Pekinga na Arktiku
Dok Zapad pokušava da sankcijama ograniči ruske energetske tokove, Moskva i Peking sve intenzivnije koriste Severni morski put (NSR), jednu od najnepristupačnijih pomorskih ruta na svetu.
Arktički koridor postaje važan kanal za transport ruskog gasa i nafte, ali i deo šire strateške saradnje dve sile.
Kako se led povlači, a saobraćaj duž severa raste, Zapad upozorava da trgovina možda nije jedini cilj Moskve i Pekinga na Arktiku.
Satelitski snimci razotkrili rutu sankcionisanog ruskog gasa
Kada je krajem maja masivni tanker „Kristof de Maržeri“ krenuo na prvo ovosezonsko putovanje Severnim morskim putem, Arktik je još bio prekriven ledom.
Prema podacima o praćenju brodova, tanker se prethodno zaustavio u luci povezanoj sa postrojenjem Arctic LNG-2, velikim ruskim projektom tečnog prirodnog gasa koji je pod sankcijama SAD. Vođen najvećim delom puta ledolomcem, kroz hiljade milja arktičkih voda i Beringovo more, tanker je posle oko dve nedelje stigao do Kamčatke.
Tamo je uplovio u skroviti zaliv koji je nekada bio sovjetsko vojno naselje. Satelitski snimci koje je pregledao CNN pokazuju da se „Kristof de Maržeri“ privezao uz ogromnu plutajuću jedinicu za skladištenje, u formaciji tipičnoj za pretovar tereta sa broda na brod. Podaci portala Marin Trafik ukazuju da je tanker tamo mogao da prebaci svoj sankcionisani teret pre povratka na Arktik.
Nedugo zatim, isti postupak ponovljen je sa drugim tankerom pod sankcijama SAD, „Arktik Mulan“. On je stigao do ulaza u isti zaliv, čekao nekoliko dana, a zatim privezan uz plutajuću jedinicu isključio uređaj za praćenje na oko jedan dan. Kada je transponder ponovo uključen, brod je krenuo prema kineskoj luci Bejhai.
Satelitski snimak 11 dana kasnije, prema analizi CNN-a, prikazuje „Arktik Mulan“ u južnoj Kini, gde je terminal, prema Šarlu Kosterusu, višem LNG analitičaru kompanije Kpler, od prošlog septembra „ograđen za prijem sankcionisanih ruskih tereta tečnog prirodnog gasa“.
🇷🇺🧊 Russia’s Northern waters in the Arctic.
Due to climate change, the northern sea route is opening up, giving Russia a multitude of advantages.
Economically, this would cut travel time from Asia to Europe by 40% while funding the transformation of Russia’s Northern regions… pic.twitter.com/oqIWYBEzSa
— Spetsnaℤ 007 🇷🇺 (@Alex_Oloyede2) August 13, 2026
Severni morski put kao alternativna ruta za dopremanje ruskog LNG-a gasa u Kinu
Podaci o plovidbi pokazuju da je isti pretovar ponovljen i u julu. To ukazuje na sve važniju ulogu Severnog morskog puta kao alternativne rute za dopremanje ruskog, sankcionisanog tečnog prirodnog gasa (LNG) u Kinu.
NSR, dug oko 3.500 milja duž ruske arktičke obale, pod kontrolom je Moskve. Veći deo godine okovan je ledom, a plovidba bez ledolomaca moguća je samo tokom kratkog letnjeg perioda. Ipak, ruta sve više dobija strateški značaj jer povezuje Rusiju i Kinu u trenutku kada se Arktik pretvara u novo područje rivalstva velikih sila.
CNN-ova analiza podataka o plovidbi, koje je prikupio Centar za visoku severnu logistiku (CHNL) sa sedištem u Norveškoj, pokazuje da međunarodnim tranzitom NSR-a od početka ruske invazije na Ukrajinu dominira trgovina sa jednim stranim igračem – Kinom.
Prema Kjelu Stokviku, generalnom direktoru CHNL-a na Univerzitetu Nord u Norveškoj, „Kina i Rusija su sada jedine koje zaista koriste ovu (rutu) – one na to gledaju kao na deo svoje bliske saradnje“.
Uvoz ruskog LNG-a u Kinu svim pomorskim rutama porastao je za gotovo 28% u prvoj polovini godine po zapremini,dok je izvoz LNG-a sa Bliskog istoka bio poremećen ratom između SAD i Irana.
Svih osam naftnih tankera koji su prošle godine obavili potpuni tranzit NSR-om direktno do Kine bilo je na američkoj listi sankcija zbog prevoženja sankcionisanih tereta, pokazuje CNN-ova analiza podataka CHNL-a.
Istovremeno raste broj brodova takozvane flote iz senke, često starijih plovila koja koriste različite tehnike za izbegavanje sankcija. Stručnjaci upozoravaju da to povećava i ekološke rizike na jednoj od najosetljivijih oblasti sveta.
Arktičke ambicije Moskve i Pekinga
Ruski predsednik Vladimir Putin dugo želi da Severni morski put pretvori u glavnu trgovačku arteriju i osnovu za razvoj ruskih arktičkih luka, naftnih i gasnih polja. Poslednjih meseci tvrdio je da poremećaji u trgovini oko Crvenog mora i Ormuskog moreuza pokazuju da je ova ruta „najbezbednija, najpouzdanija i najefikasnija“.
I kineski predsednik Si Đinping godinama promoviše ideju „polarnog puta svile“, svojevrsnog arktičkog nastavka inicijative „Pojas i put“. Iako očekivane masovne kineske investicije u arktičke luke i infrastrukturu nisu ostvarene, rat u Ukrajini otvorio je Pekingu „prozor mogućnosti“, ocenjuje Mark Lantejn, profesor na Univerzitetu u Tromseu, Arktičkom univerzitetu u Norveškoj.
Kina postaje glavni partner Moskve u razvoju ove rute
Kina sada postaje glavni partner Moskve u razvoju rute. Brodarska kompanija „Si Ledžend“, osnovana u Singapuru, pokrenula je prvu redovnu sezonsku kontejnersku liniju između Kine i Evrope, reklamirajući tranzit od oko 20 dana – približno upola kraće od puta kroz Suecki kanal.
Planirano je da brodovi prevoze kineske električne i hibridne automobile, litijumske baterije i proizvode solarne industrije.
Druga kineska kompanija, „Nju Nju Šiping“, pokrenula je liniju između kineskog Tjanđina i Murmanska, najveće ruske arktičke luke. Njene postojeće usluge prevoze kinesku industrijsku robu u jednom smeru, a ruske sirovine u drugom.
Prema rasporedima koje je objavilo Udruženje brodovlasnika Kine, najmanje šest kineskih brodarskih kompanija trebalo bi ove sezone da obavi više od 50 plovidbi duž NSR-a. Velika većina tranzita odvija se između Kine i Rusije.
Kineski subjekti su, prema analitičarima i insajderima industrije, takođe tiho isporučivali ključnu opremu za Arctic LNG-2. Strani investitori u projektu, među kojima su bile dve kineske državne kompanije, TotalEnergies i japanski konzorcijum, zamrznuli su ili napustili svoje udele.
NASTAVITE SA ČITANJEM NA— kurir.rs