Slonovi imaju reputaciju nežnih životinja i uglavnom je zaslužuju. Sarađuju, brinu o mladuncima drugih slonova i čak pokazuju jasne znake žalosti. A onda, sasvim iznenada, odrastao mužjak može da ubije nosoroga koji mu ništa nije uradio. Ili da nasrne na vozilo pored puta kojim je često prolazio. Deluje kao prekid sa svime što znamo o ovoj vrsti, ali zapravo nije.
Stanje koje je za to odgovorno naziva se must (musth). Reč potiče iz persijskog i urdua i znači nešto približno značenju „opijen“. Mahuti na indijskom potkontinentu koristili su je mnogo pre nego što je iko počeo da proučava endokrinologiju slonova. To govori koliko je ovo stanje očigledno spolja.
Mužjaka u musthu lako je prepoznati, a spoljašnji znaci usko prate hormonalne promene. Studija objavljena 2005. u časopisu Hormones and Behavior pokazala je da su povišeni nivoi androgena (muških polnih hormona) prisutni samo kod mužjaka koji pokazuju vidljive znake mustha. To znači da su otečene slepoočne žlezde, iz kojih se sekret sliva niz bočne strane glave, kao i gotovo neprekidno kapanje urina. Pouzdani pokazatelji onoga što se događa u organizmu.
Ovo stanje traje od nekoliko dana kod mladog mužjaka do nekoliko meseci kod odraslog mužjaka u punoj snazi. Mužjaci u musthu takođe proizvode karakterističan zvuk niske frekvencije, poznat kao must rika, koji se može čuti kilometrima daleko.
Problem koji must rešava kod mužjaka slonova
Da bismo razumeli zašto ovo stanje uopšte postoji, korisnije je posmatrati ženke nego mužjake.
Razmnožavanje slonova izuzetno je spor proces. Gestacija traje oko 22 meseca. Ženka slona obično odgaja jedno mladunče na svakih četiri ili pet godina. Tokom tog dugog ciklusa plodna je svega nekoliko dana.
Zato u populaciji koja ima desetine odraslih mužjaka u svakom trenutku može postojati samo jedna ili dve ženke spremne za parenje.
Biolozi to nazivaju iskrivljenim operativnim odnosom polova. Takva situacija izaziva intenzivnu konkurenciju među mužjacima kod svih vrsta kod kojih se javlja.
Genetski dokazi pokazuju koliko je ulog velik. Studija objavljena 2007. u časopisu Animal Behaviour, koja je povezala očinstvo mladunaca sa mužjacima u dugoročno proučavanoj populaciji u Keniji, pokazala je da su većinu mladunaca dobili mužjaci koji su u trenutku začeća bili u mustu.
Must je način na koji se mužjaci bore za taj kratki period prilike za parenje.
Ono što je kod ovog stanja posebno zanimljivo jeste to što funkcioniše kao privremeno unapređenje statusa. Studija objavljena 1989. u časopisu Animal Behaviour pokazala je da manji mužjak u mustu, čak i kada je u lošoj fizičkoj kondiciji, može da dominira nad većim mužjakom koji je inače višeg ranga, ali nije u mustu. Veća životinja se uglavnom povuče umesto da se upusti u borbu.
To zvuči čudno dok ne uzmete u obzir šta takvo povlačenje sprečava.
Mužjak u mustu spreman je da sukob podigne na viši nivo nego što bi bilo razumno. Čak i rival koji bi verovatno pobedio ima dobar razlog da se skloni.
Signal je pouzdan zato što se ne može lažirati. Must je metabolički veoma skup, a mužjaci tokom tog perioda gube kondiciju.
Ono što mužjak zapravo pokazuje nije koliko je velik, već koliko je daleko spreman da ide. A samo životinja u zaista dobroj fizičkoj formi može sebi da priušti da tako nešto pokazuje tokom dužeg perioda.
To biolozi nazivaju skupim signalom koji zavisi od fizičkog stanja. Upravo je njegova cena ono što je važno, jer garantuje da je informacija koju signal šalje iskrena.
Zašto su slonovi u mustu spremni da ubiju
Iz svega toga proizlaze dve posledice.
Prva je da, kada se mužjaci zaista sukobe, uglavnom mužjak u mustu podiže nivo agresije. Ishod može biti smrtonosan. Slonovi koji se upuste u borbu nemaju mnogo mogućnosti da je lako prekinu. Kljove pokrenute tolikom telesnom masom nanose povrede koje mogu biti smrtonosne.
Druga posledica jeste da se agresija preliva i na životinje koje uopšte nisu konkurenti.
Mužjak u mustu napada nosoroge, bivole, vozila i ljude – od kojih nijedan nema nikakve veze sa njegovim šansama za parenje.
U delovima Indije, Nepala i Šri Lanke, gde slonovi dele prostor sa gustom ljudskom populacijom, ovakvi susreti svake godine odnesu živote stotina ljudi.
Studija objavljena 2021. godine u časopisu Ecology and Evolution, koja je obuhvatila dve decenije napada na području nizijskog Nepala, pokazala je da su u većini njih učestvovali usamljeni mužjaci ili male grupe nedoraslih mužjaka.
Međutim, obično postoji kočnica za sve ovo, a ona je društvene, a ne fiziološke prirode.
Čini se da prisustvo starijih mužjaka potiskuje must kod mlađih. Time se raspoređuje vreme njegovog pojavljivanja i sprečava da čitava populacija istovremeno bude puna mužjaka u mustu.
To je postalo jasno kroz jednu nesrećnu prirodnu studiju u Nacionalnom parku Pilanesberg u Južnoj Africi.
Must nije nikakav kvar kod slona
Studija objavljena 2000. u časopisu Nature pokazala je da su mladi mužjaci, koji su ostali bez roditelja nakon odstrela i odrastali bez prisustva odraslih mužjaka, ulazili u must godinama ranije nego što bi trebalo i ubili više od 40 belih nosoroga između 1992. i 1997. godine.
Kada je u park uvedeno šest starijih mužjaka iz Nacionalnog parka Kruger, takvo ponašanje je prestalo.
Mnogo toga u vezi sa mustom i dalje nije razjašnjeno.
Još nije poznato da li nagli porast testosterona direktno izaziva agresiju ili društvene okolnosti istovremeno podstiču i hormonalne promene i agresivno ponašanje.
Must se takođe dovoljno razlikuje kod azijskih i afričkih slonova da se zaključci iz istraživanja jedne vrste ne mogu uvek primeniti na drugu.
Ono što je jasno jeste da must nije kvar kod inače mirne životinje.
On je funkcionalan deo načina na koji se slonovi razmnožavaju. Njegovo pravilno funkcionisanje zavisi i od prisustva starijih mužjaka koji ga regulišu.
Krivolovci i lovci prvo ubijaju najveće mužjake, odnosno slonove sa najvećim kljovama. Time uklanjaju upravo one životinje koje održavaju stabilnost čitavog sistema.
Skot Travers, saradnik Forbes